Sve vesti
Foto iz članka: Niške vestiVioleta 10 godina suvenire pravila u mraku, a uskoro će im se potpuno posvetiti
Šta navode mediji
Violeta Stojiljković (64) iz Niša, negovateljica u Gerontološkom centru u Nišu, otići će narednog meseca u penziju.
Ovo navodi jedan izvor
Niške vesti, 4. nov, 11:29 (otvara se u novom prozoru)
Nišlijka Violeta Stoiljković (64), negovateljica u Gerontološkom centru u Nišu, otići će narednog meseca u zasluženu penziju, ali neće sedeti skršetnih ruku. Kao i godinama unazad izrađivaće narodnu nošnju, praviće suvenire i torbice, oslikavaće lejke, slikaće ikone, baviće se duborezom...„Sa nestrpljenjem očekujem odlazak u penziju da se posvetim onome što zaista volim da radim, ručnim radovima, slikanju, vezu, šiću i drugim kreativnim radovima. To je nešto što me čini srećnom, opušta me, relaksira. Slikala sam, šila, izrađivala ručne radove do sada u slobodno vreme, a nisam ga imala puno jer posao negovateljice podrazumava smene od 12 sati. Ručnim radovima sam se bavila čak 10 godina u mraku, uz lampu na gas, jer mi je 10 godina bila isključena struja u kući. Nisam imala struju od 2014. godine do 2024. godine i dobila sam je posle sudskog spora sa Elektrodistribucijom koji je trajao punih sedam godina. Nikada nisam pomišljala da odustanem od onog što volim da radim“, istakla je Stojiljković.Foto: Privatna arhivaKazala je da nakon odlaska u penziju planira da se sa suprugom preseli u Zaplanje, u selo Ličje, a kućicu koju tamo imaju već je krenula da sređuje.„Moja velika želja je da to bude pravo etno domaćinstvo, da u u kući i u dvorištu izlažem svoje radove. Putovaću i dalje svakako na etno sajmove, a sa udruženjem „Etno art“ koje sam osnovala organizovaću kao i do sada i ja različita druženja, izložbe i sajmove. Želja mi je da promovišem stare zanate i našu tradiciju i da se što više dece i mladih zainteresuje za njih“, izjavila je Stojiljković.Prema njenim rečima, njeni
Stojiljković je izjavila da sa nestrpljenjem očekuje odlazak u penziju da se posveti ručnim radovima, slikanju, vezi, šiću i drugim kreativnim radovima.
Ovo navodi jedan izvor
Nišlijka Violeta Stoiljković (64), negovateljica u Gerontološkom centru u Nišu, otići će narednog meseca u zasluženu penziju, ali neće sedeti skršetnih ruku. Kao i godinama unazad izrađivaće narodnu nošnju, praviće suvenire i torbice, oslikavaće lejke, slikaće ikone, baviće se duborezom...„Sa nestrpljenjem očekujem odlazak u penziju da se posvetim onome što zaista volim da radim, ručnim radovima, slikanju, vezu, šiću i drugim kreativnim radovima. To je nešto što me čini srećnom, opušta me, relaksira. Slikala sam, šila, izrađivala ručne radove do sada u slobodno vreme, a nisam ga imala puno jer posao negovateljice podrazumava smene od 12 sati. Ručnim radovima sam se bavila čak 10 godina u mraku, uz lampu na gas, jer mi je 10 godina bila isključena struja u kući. Nisam imala struju od 2014. godine do 2024. godine i dobila sam je posle sudskog spora sa Elektrodistribucijom koji je trajao punih sedam godina. Nikada nisam pomišljala da odustanem od onog što volim da radim“, istakla je Stojiljković.Foto: Privatna arhivaKazala je da nakon odlaska u penziju planira da se sa suprugom preseli u Zaplanje, u selo Ličje, a kućicu koju tamo imaju već je krenula da sređuje.„Moja velika želja je da to bude pravo etno domaćinstvo, da u u kući i u dvorištu izlažem svoje radove. Putovaću i dalje svakako na etno sajmove, a sa udruženjem „Etno art“ koje sam osnovala organizovaću kao i do sada i ja različita druženja, izložbe i sajmove. Želja mi je da promovišem stare zanate i našu tradiciju i da se što više dece i mladih zainteresuje za njih“, izjavila je Stojiljković.Prema njenim rečima, njeni
Ručnim radovima se bavila 10 godina u mraku, uz lampu na gas, jer joj struja u kući nije bila priključena.
Ovo navodi jedan izvor
Nišlijka Violeta Stoiljković (64), negovateljica u Gerontološkom centru u Nišu, otići će narednog meseca u zasluženu penziju, ali neće sedeti skršetnih ruku. Kao i godinama unazad izrađivaće narodnu nošnju, praviće suvenire i torbice, oslikavaće lejke, slikaće ikone, baviće se duborezom...„Sa nestrpljenjem očekujem odlazak u penziju da se posvetim onome što zaista volim da radim, ručnim radovima, slikanju, vezu, šiću i drugim kreativnim radovima. To je nešto što me čini srećnom, opušta me, relaksira. Slikala sam, šila, izrađivala ručne radove do sada u slobodno vreme, a nisam ga imala puno jer posao negovateljice podrazumava smene od 12 sati. Ručnim radovima sam se bavila čak 10 godina u mraku, uz lampu na gas, jer mi je 10 godina bila isključena struja u kući. Nisam imala struju od 2014. godine do 2024. godine i dobila sam je posle sudskog spora sa Elektrodistribucijom koji je trajao punih sedam godina. Nikada nisam pomišljala da odustanem od onog što volim da radim“, istakla je Stojiljković.Foto: Privatna arhivaKazala je da nakon odlaska u penziju planira da se sa suprugom preseli u Zaplanje, u selo Ličje, a kućicu koju tamo imaju već je krenula da sređuje.„Moja velika želja je da to bude pravo etno domaćinstvo, da u u kući i u dvorištu izlažem svoje radove. Putovaću i dalje svakako na etno sajmove, a sa udruženjem „Etno art“ koje sam osnovala organizovaću kao i do sada i ja različita druženja, izložbe i sajmove. Želja mi je da promovišem stare zanate i našu tradiciju i da se što više dece i mladih zainteresuje za njih“, izjavila je Stojiljković.Prema njenim rečima, njeni
Stojiljković je bila bez struje od 2014. do 2024. godine, a struju je dobila posle sudskog spora sa Elektrodistribucijom koji je trajao sedam godina.
Ovo navodi jedan izvor
Nišlijka Violeta Stoiljković (64), negovateljica u Gerontološkom centru u Nišu, otići će narednog meseca u zasluženu penziju, ali neće sedeti skršetnih ruku. Kao i godinama unazad izrađivaće narodnu nošnju, praviće suvenire i torbice, oslikavaće lejke, slikaće ikone, baviće se duborezom...„Sa nestrpljenjem očekujem odlazak u penziju da se posvetim onome što zaista volim da radim, ručnim radovima, slikanju, vezu, šiću i drugim kreativnim radovima. To je nešto što me čini srećnom, opušta me, relaksira. Slikala sam, šila, izrađivala ručne radove do sada u slobodno vreme, a nisam ga imala puno jer posao negovateljice podrazumava smene od 12 sati. Ručnim radovima sam se bavila čak 10 godina u mraku, uz lampu na gas, jer mi je 10 godina bila isključena struja u kući. Nisam imala struju od 2014. godine do 2024. godine i dobila sam je posle sudskog spora sa Elektrodistribucijom koji je trajao punih sedam godina. Nikada nisam pomišljala da odustanem od onog što volim da radim“, istakla je Stojiljković.Foto: Privatna arhivaKazala je da nakon odlaska u penziju planira da se sa suprugom preseli u Zaplanje, u selo Ličje, a kućicu koju tamo imaju već je krenula da sređuje.„Moja velika želja je da to bude pravo etno domaćinstvo, da u u kući i u dvorištu izlažem svoje radove. Putovaću i dalje svakako na etno sajmove, a sa udruženjem „Etno art“ koje sam osnovala organizovaću kao i do sada i ja različita druženja, izložbe i sajmove. Želja mi je da promovišem stare zanate i našu tradiciju i da se što više dece i mladih zainteresuje za njih“, izjavila je Stojiljković.Prema njenim rečima, njeni
Nakon penzije planira da se sa suprugom preseli u Zaplanje, u selo Ličje, gde sređuje kućicu.
Ovo navodi jedan izvor
Nišlijka Violeta Stoiljković (64), negovateljica u Gerontološkom centru u Nišu, otići će narednog meseca u zasluženu penziju, ali neće sedeti skršetnih ruku. Kao i godinama unazad izrađivaće narodnu nošnju, praviće suvenire i torbice, oslikavaće lejke, slikaće ikone, baviće se duborezom...„Sa nestrpljenjem očekujem odlazak u penziju da se posvetim onome što zaista volim da radim, ručnim radovima, slikanju, vezu, šiću i drugim kreativnim radovima. To je nešto što me čini srećnom, opušta me, relaksira. Slikala sam, šila, izrađivala ručne radove do sada u slobodno vreme, a nisam ga imala puno jer posao negovateljice podrazumava smene od 12 sati. Ručnim radovima sam se bavila čak 10 godina u mraku, uz lampu na gas, jer mi je 10 godina bila isključena struja u kući. Nisam imala struju od 2014. godine do 2024. godine i dobila sam je posle sudskog spora sa Elektrodistribucijom koji je trajao punih sedam godina. Nikada nisam pomišljala da odustanem od onog što volim da radim“, istakla je Stojiljković.Foto: Privatna arhivaKazala je da nakon odlaska u penziju planira da se sa suprugom preseli u Zaplanje, u selo Ličje, a kućicu koju tamo imaju već je krenula da sređuje.„Moja velika želja je da to bude pravo etno domaćinstvo, da u u kući i u dvorištu izlažem svoje radove. Putovaću i dalje svakako na etno sajmove, a sa udruženjem „Etno art“ koje sam osnovala organizovaću kao i do sada i ja različita druženja, izložbe i sajmove. Želja mi je da promovišem stare zanate i našu tradiciju i da se što više dece i mladih zainteresuje za njih“, izjavila je Stojiljković.Prema njenim rečima, njeni
Stojiljković je izjavila da želi da njeno domaćinstvo u Ličju bude etno domaćinstvo u kome će izlagati svoje radove.
Ovo navodi jedan izvor
Nišlijka Violeta Stoiljković (64), negovateljica u Gerontološkom centru u Nišu, otići će narednog meseca u zasluženu penziju, ali neće sedeti skršetnih ruku. Kao i godinama unazad izrađivaće narodnu nošnju, praviće suvenire i torbice, oslikavaće lejke, slikaće ikone, baviće se duborezom...„Sa nestrpljenjem očekujem odlazak u penziju da se posvetim onome što zaista volim da radim, ručnim radovima, slikanju, vezu, šiću i drugim kreativnim radovima. To je nešto što me čini srećnom, opušta me, relaksira. Slikala sam, šila, izrađivala ručne radove do sada u slobodno vreme, a nisam ga imala puno jer posao negovateljice podrazumava smene od 12 sati. Ručnim radovima sam se bavila čak 10 godina u mraku, uz lampu na gas, jer mi je 10 godina bila isključena struja u kući. Nisam imala struju od 2014. godine do 2024. godine i dobila sam je posle sudskog spora sa Elektrodistribucijom koji je trajao punih sedam godina. Nikada nisam pomišljala da odustanem od onog što volim da radim“, istakla je Stojiljković.Foto: Privatna arhivaKazala je da nakon odlaska u penziju planira da se sa suprugom preseli u Zaplanje, u selo Ličje, a kućicu koju tamo imaju već je krenula da sređuje.„Moja velika želja je da to bude pravo etno domaćinstvo, da u u kući i u dvorištu izlažem svoje radove. Putovaću i dalje svakako na etno sajmove, a sa udruženjem „Etno art“ koje sam osnovala organizovaću kao i do sada i ja različita druženja, izložbe i sajmove. Želja mi je da promovišem stare zanate i našu tradiciju i da se što više dece i mladih zainteresuje za njih“, izjavila je Stojiljković.Prema njenim rečima, njeni
Sa udruženjem „Etno art“, koje je osnovala, planira da organizuje druženja, izložbe i sajmove i da promoviše stare zanate i tradiciju.
Ovo navodi jedan izvor
Nišlijka Violeta Stoiljković (64), negovateljica u Gerontološkom centru u Nišu, otići će narednog meseca u zasluženu penziju, ali neće sedeti skršetnih ruku. Kao i godinama unazad izrađivaće narodnu nošnju, praviće suvenire i torbice, oslikavaće lejke, slikaće ikone, baviće se duborezom...„Sa nestrpljenjem očekujem odlazak u penziju da se posvetim onome što zaista volim da radim, ručnim radovima, slikanju, vezu, šiću i drugim kreativnim radovima. To je nešto što me čini srećnom, opušta me, relaksira. Slikala sam, šila, izrađivala ručne radove do sada u slobodno vreme, a nisam ga imala puno jer posao negovateljice podrazumava smene od 12 sati. Ručnim radovima sam se bavila čak 10 godina u mraku, uz lampu na gas, jer mi je 10 godina bila isključena struja u kući. Nisam imala struju od 2014. godine do 2024. godine i dobila sam je posle sudskog spora sa Elektrodistribucijom koji je trajao punih sedam godina. Nikada nisam pomišljala da odustanem od onog što volim da radim“, istakla je Stojiljković.Foto: Privatna arhivaKazala je da nakon odlaska u penziju planira da se sa suprugom preseli u Zaplanje, u selo Ličje, a kućicu koju tamo imaju već je krenula da sređuje.„Moja velika želja je da to bude pravo etno domaćinstvo, da u u kući i u dvorištu izlažem svoje radove. Putovaću i dalje svakako na etno sajmove, a sa udruženjem „Etno art“ koje sam osnovala organizovaću kao i do sada i ja različita druženja, izložbe i sajmove. Želja mi je da promovišem stare zanate i našu tradiciju i da se što više dece i mladih zainteresuje za njih“, izjavila je Stojiljković.Prema njenim rečima, njeni
Stojiljković je radila u Elektronskoj industriji 27 godina, a posle zatvaranja fabrike prekvalifikovala se za negovateljicu.
Ovo navodi jedan izvor
snovi da se po čitav dan bavi kreativnim radom, ostvariće se uskoro, a nije tako bilo godinama jer je „život odneo na sasvim suprotnu stranu“.Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva„Želela sam da upišem umetničku školu, ali su roditelji hteli da što pre dođem do svog parčeta hleba pa sam upisala mašinsko-tehničku školu. Prihvatila sam to kao svoju sudbinu i radila sam u Elektronskoj industriji 27 godina. Kada je fabrika zatvorena prekvalifikovala sam se za negovateljicu i zaposlila u Gerontološkom centru. Kad sam ostala bez posla završila sam i školu ikonopisa, a onda sam naučila i duborez, zlatovez, naučila sam da izrađujem razne ukrasne predmete i suvenire. Krenula sam da izrađujem narodnu nošnju jer sam znala već da šijem. U „Jugorendgenu“ u Elektronskoj sam šila zaštitne kecelje za rendgen tehničare“, objasnila Stojiljljković.Dodala je da joj za rad ne treba mnogo, komad drveta ili platna, komad vinove loze, prazna kutija, daščica, stare novine...Kazala je da joj ljudi pre svega traže da im izradi narodnu nošnju za devojčice i dečake koji se bave folklorom, ali i za manju decu za krštenja i druga slavlja.Foto: Privatna arhivaZa svoje rukotvorine Violeta je sa brojnih manifestacija u Srbiji donela zahvalnice, medalje i pehare i njih će takođe izložiti u svojoj kući u Ličju.Ovaj tekst je deo medijskog projekta „Niš kroz vekove – kulturno nasleđe u funkciji turizma“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Želela je da upiše umetničku školu, ali je na insistiranje roditelja upisala mašinsko-tehničku školu.
Ovo navodi jedan izvor
snovi da se po čitav dan bavi kreativnim radom, ostvariće se uskoro, a nije tako bilo godinama jer je „život odneo na sasvim suprotnu stranu“.Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva„Želela sam da upišem umetničku školu, ali su roditelji hteli da što pre dođem do svog parčeta hleba pa sam upisala mašinsko-tehničku školu. Prihvatila sam to kao svoju sudbinu i radila sam u Elektronskoj industriji 27 godina. Kada je fabrika zatvorena prekvalifikovala sam se za negovateljicu i zaposlila u Gerontološkom centru. Kad sam ostala bez posla završila sam i školu ikonopisa, a onda sam naučila i duborez, zlatovez, naučila sam da izrađujem razne ukrasne predmete i suvenire. Krenula sam da izrađujem narodnu nošnju jer sam znala već da šijem. U „Jugorendgenu“ u Elektronskoj sam šila zaštitne kecelje za rendgen tehničare“, objasnila Stojiljljković.Dodala je da joj za rad ne treba mnogo, komad drveta ili platna, komad vinove loze, prazna kutija, daščica, stare novine...Kazala je da joj ljudi pre svega traže da im izradi narodnu nošnju za devojčice i dečake koji se bave folklorom, ali i za manju decu za krštenja i druga slavlja.Foto: Privatna arhivaZa svoje rukotvorine Violeta je sa brojnih manifestacija u Srbiji donela zahvalnice, medalje i pehare i njih će takođe izložiti u svojoj kući u Ličju.Ovaj tekst je deo medijskog projekta „Niš kroz vekove – kulturno nasleđe u funkciji turizma“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Nakon gubitka posla završila je školu ikonopisa, a naučila je i duborez, zlatovez i izradu ukrasnih predmeta i suvenira.
Ovo navodi jedan izvor
snovi da se po čitav dan bavi kreativnim radom, ostvariće se uskoro, a nije tako bilo godinama jer je „život odneo na sasvim suprotnu stranu“.Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva„Želela sam da upišem umetničku školu, ali su roditelji hteli da što pre dođem do svog parčeta hleba pa sam upisala mašinsko-tehničku školu. Prihvatila sam to kao svoju sudbinu i radila sam u Elektronskoj industriji 27 godina. Kada je fabrika zatvorena prekvalifikovala sam se za negovateljicu i zaposlila u Gerontološkom centru. Kad sam ostala bez posla završila sam i školu ikonopisa, a onda sam naučila i duborez, zlatovez, naučila sam da izrađujem razne ukrasne predmete i suvenire. Krenula sam da izrađujem narodnu nošnju jer sam znala već da šijem. U „Jugorendgenu“ u Elektronskoj sam šila zaštitne kecelje za rendgen tehničare“, objasnila Stojiljljković.Dodala je da joj za rad ne treba mnogo, komad drveta ili platna, komad vinove loze, prazna kutija, daščica, stare novine...Kazala je da joj ljudi pre svega traže da im izradi narodnu nošnju za devojčice i dečake koji se bave folklorom, ali i za manju decu za krštenja i druga slavlja.Foto: Privatna arhivaZa svoje rukotvorine Violeta je sa brojnih manifestacija u Srbiji donela zahvalnice, medalje i pehare i njih će takođe izložiti u svojoj kući u Ličju.Ovaj tekst je deo medijskog projekta „Niš kroz vekove – kulturno nasleđe u funkciji turizma“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Narodnu nošnju počela je da izrađuje jer je znala da šije; u „Jugorendgenu“ u Elektronskoj industriji šila je zaštitne kecelje za rendgen tehničare.
Ovo navodi jedan izvor
snovi da se po čitav dan bavi kreativnim radom, ostvariće se uskoro, a nije tako bilo godinama jer je „život odneo na sasvim suprotnu stranu“.Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva„Želela sam da upišem umetničku školu, ali su roditelji hteli da što pre dođem do svog parčeta hleba pa sam upisala mašinsko-tehničku školu. Prihvatila sam to kao svoju sudbinu i radila sam u Elektronskoj industriji 27 godina. Kada je fabrika zatvorena prekvalifikovala sam se za negovateljicu i zaposlila u Gerontološkom centru. Kad sam ostala bez posla završila sam i školu ikonopisa, a onda sam naučila i duborez, zlatovez, naučila sam da izrađujem razne ukrasne predmete i suvenire. Krenula sam da izrađujem narodnu nošnju jer sam znala već da šijem. U „Jugorendgenu“ u Elektronskoj sam šila zaštitne kecelje za rendgen tehničare“, objasnila Stojiljljković.Dodala je da joj za rad ne treba mnogo, komad drveta ili platna, komad vinove loze, prazna kutija, daščica, stare novine...Kazala je da joj ljudi pre svega traže da im izradi narodnu nošnju za devojčice i dečake koji se bave folklorom, ali i za manju decu za krštenja i druga slavlja.Foto: Privatna arhivaZa svoje rukotvorine Violeta je sa brojnih manifestacija u Srbiji donela zahvalnice, medalje i pehare i njih će takođe izložiti u svojoj kući u Ličju.Ovaj tekst je deo medijskog projekta „Niš kroz vekove – kulturno nasleđe u funkciji turizma“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ljudi joj najčešće traže izradu narodne nošnje za decu koja se bave folklorom, kao i za manju decu za krštenja i druga slavlja.
Ovo navodi jedan izvor
snovi da se po čitav dan bavi kreativnim radom, ostvariće se uskoro, a nije tako bilo godinama jer je „život odneo na sasvim suprotnu stranu“.Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva„Želela sam da upišem umetničku školu, ali su roditelji hteli da što pre dođem do svog parčeta hleba pa sam upisala mašinsko-tehničku školu. Prihvatila sam to kao svoju sudbinu i radila sam u Elektronskoj industriji 27 godina. Kada je fabrika zatvorena prekvalifikovala sam se za negovateljicu i zaposlila u Gerontološkom centru. Kad sam ostala bez posla završila sam i školu ikonopisa, a onda sam naučila i duborez, zlatovez, naučila sam da izrađujem razne ukrasne predmete i suvenire. Krenula sam da izrađujem narodnu nošnju jer sam znala već da šijem. U „Jugorendgenu“ u Elektronskoj sam šila zaštitne kecelje za rendgen tehničare“, objasnila Stojiljljković.Dodala je da joj za rad ne treba mnogo, komad drveta ili platna, komad vinove loze, prazna kutija, daščica, stare novine...Kazala je da joj ljudi pre svega traže da im izradi narodnu nošnju za devojčice i dečake koji se bave folklorom, ali i za manju decu za krštenja i druga slavlja.Foto: Privatna arhivaZa svoje rukotvorine Violeta je sa brojnih manifestacija u Srbiji donela zahvalnice, medalje i pehare i njih će takođe izložiti u svojoj kući u Ličju.Ovaj tekst je deo medijskog projekta „Niš kroz vekove – kulturno nasleđe u funkciji turizma“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Za svoje rukotvorine je sa brojnih manifestacija u Srbiji donela zahvalnice, medalje i pehare koje planira da izloži u kući u Ličju.
Ovo navodi jedan izvor
snovi da se po čitav dan bavi kreativnim radom, ostvariće se uskoro, a nije tako bilo godinama jer je „život odneo na sasvim suprotnu stranu“.Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva„Želela sam da upišem umetničku školu, ali su roditelji hteli da što pre dođem do svog parčeta hleba pa sam upisala mašinsko-tehničku školu. Prihvatila sam to kao svoju sudbinu i radila sam u Elektronskoj industriji 27 godina. Kada je fabrika zatvorena prekvalifikovala sam se za negovateljicu i zaposlila u Gerontološkom centru. Kad sam ostala bez posla završila sam i školu ikonopisa, a onda sam naučila i duborez, zlatovez, naučila sam da izrađujem razne ukrasne predmete i suvenire. Krenula sam da izrađujem narodnu nošnju jer sam znala već da šijem. U „Jugorendgenu“ u Elektronskoj sam šila zaštitne kecelje za rendgen tehničare“, objasnila Stojiljljković.Dodala je da joj za rad ne treba mnogo, komad drveta ili platna, komad vinove loze, prazna kutija, daščica, stare novine...Kazala je da joj ljudi pre svega traže da im izradi narodnu nošnju za devojčice i dečake koji se bave folklorom, ali i za manju decu za krštenja i druga slavlja.Foto: Privatna arhivaZa svoje rukotvorine Violeta je sa brojnih manifestacija u Srbiji donela zahvalnice, medalje i pehare i njih će takođe izložiti u svojoj kući u Ličju.Ovaj tekst je deo medijskog projekta „Niš kroz vekove – kulturno nasleđe u funkciji turizma“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tekst je deo medijskog projekta „Niš kroz vekove, kulturno nasleđe u funkciji turizma“, sufinansiranog iz budžeta Grada Niša.
Ovo navodi jedan izvor
snovi da se po čitav dan bavi kreativnim radom, ostvariće se uskoro, a nije tako bilo godinama jer je „život odneo na sasvim suprotnu stranu“.Foto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhivaFoto: Privatna arhiva„Želela sam da upišem umetničku školu, ali su roditelji hteli da što pre dođem do svog parčeta hleba pa sam upisala mašinsko-tehničku školu. Prihvatila sam to kao svoju sudbinu i radila sam u Elektronskoj industriji 27 godina. Kada je fabrika zatvorena prekvalifikovala sam se za negovateljicu i zaposlila u Gerontološkom centru. Kad sam ostala bez posla završila sam i školu ikonopisa, a onda sam naučila i duborez, zlatovez, naučila sam da izrađujem razne ukrasne predmete i suvenire. Krenula sam da izrađujem narodnu nošnju jer sam znala već da šijem. U „Jugorendgenu“ u Elektronskoj sam šila zaštitne kecelje za rendgen tehničare“, objasnila Stojiljljković.Dodala je da joj za rad ne treba mnogo, komad drveta ili platna, komad vinove loze, prazna kutija, daščica, stare novine...Kazala je da joj ljudi pre svega traže da im izradi narodnu nošnju za devojčice i dečake koji se bave folklorom, ali i za manju decu za krštenja i druga slavlja.Foto: Privatna arhivaZa svoje rukotvorine Violeta je sa brojnih manifestacija u Srbiji donela zahvalnice, medalje i pehare i njih će takođe izložiti u svojoj kući u Ličju.Ovaj tekst je deo medijskog projekta „Niš kroz vekove – kulturno nasleđe u funkciji turizma“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Niša. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.