Sve vesti
Foto iz članka: PravdaStudentska lista najavljuje četvorodnevnu radnu nedelju od 32 sata i reforme penzija, sindikati vide osnovu za razgovore
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Rad i socijalna pitanja Opšti maksimum rada na određeno skratićemo na 12 meseci.
Roditeljima i negovateljima koji intenzivno brinu o detetu ili odraslom članu porodice zavisnom od tuđe nege obezbedićemo budžetsku uplatu doprinosa i priznavanje do pet godina staža tokom radnog veka.
Ceo uporedni tekst122 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 3 rečenice prenose svi, u 3 se razlikuju.
Još 5 rečenica, samo Pravda
Studentska lista predstavila je, između ostalog, i plan za oblast "Rad i socijalna pitanja", u kom ocenjuje da je radno zakonodavstvo Srbije među nepovoljnijim po radnike u Evropi, a da se prava koja postoje na papiru kod nesavesnih poslodavaca slabo poštuju jer kršenje gotovo da nema sankcije.
Posledicu opisuju kao "trku do dna": strane investicije privlače jeftin i nezaštićen rad, investitori odlaze kad nestanu subvencije, a savesni domaći poslodavci snose namete.
Zbog određenih tačaka iz programa Studentske liste, kao što je četvorodnevna radna nedelja, digla se prašina u javnosti.
I dok se jedni raduju, funkcioneri Srpske napredne stranke negoduju.
Donosimo vam deo plana Studentske liste u sferi rada i socijalne politike.
Rad i socijalna pitanja
Još 14 rečenica, samo Pravda
Posle dvanaest meseci rada, zaključuje se ugovor na neodređeno, daje se regres i topli obrok, socijalna pomoć prestaje da uslovljava čoveka na poniz, i omogućava se socijalna penzija za ljude starije od 65 godina bez staža.
Pre donošenja propisa, usklađujemo ih sa standardima UN, Međunarodne organizacije rada, kao i EU.
Privreda koja vrednuje rad i jednaka prava za sve radnike
Napustićemo politiku koja Srbiju predstavlja kao zemlju jeftine radne snage.
Državnu podršku usmerićemo ka proizvodnji koja donosi kvalitetna radna mesta, tehnološki razvoj i zarade od kojih porodica može pristojno da živi.
Proširenjem definicije zaposlenog obezbedićemo sva prava iz radnog odnosa licima angažovanim ugovorima o radnom angažovanju, tako da radnici na privremenim i povremenim poslovima i preko omladinskih zadruga imaju zagarantovana osnovna prava.
Kod poslova sa trajnim obeležjima zavisnog rada zahtevaćemo zaključivanje ugovora o radu, dok ćemo agencijsko angažovanje ograničiti na opravdane potrebe i sprečiti izbegavanje kolektivnih ugovora preko podizvođača.
Samozaposlenima bez zaposlenih obezbedićemo zaštitu primerenu njihovom radnom položaju, a platformske radnike zaštitićemo od prikrivanja zavisnog zaposlenja i uskraćivanja prava.
Sezonski rad uredićemo Zakonom o radu i angažovanje ograničiti na najviše devet meseci tokom kalendarske godine.
Zapošljavanje mladih podržaćemo pripravništvom i radnim praksama sa stvarnim obrazovnim sadržajem, unapred utvrđenim mentorom i planom osposobljavanja.
Takva praksa trajaće najduže šest meseci kod istog poslodavca.
Omladinske zadruge vratićemo njihovoj neprofitnoj svrsi i zaštititi učenike od eksploatacije.
Kontrolom zapošljavanja stranih radnika sprečavaćemo obaranje cene rada, a pravnom pomoći i prevodilačkom podrškom štitićemo ih od zloupotreba.
Sigurnost zaposlenja i zaštita radnika od samovolje pri otpuštanju
Opšti maksimum rada na određeno skratićemo na 12 meseci.
Još 75 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Poslodavac će sa istim radnikom za isti posao moći da zaključi najviše četiri takva ugovora, dok će zamena privremeno odsutnog zaposlenog trajati do njegovog povratka, najduže 36 meseci.
Za projekte sa jasno određenom sadržinom i trajanjem važiće isti maksimum i obaveza prethodnog dostavljanja dokumentacije o vremenskom okviru i finansiranju.
Tokom opravdanog bolovanja, ugovor će se produžavati do završetka sprečenosti za rad.
Disciplinske mere pratiće postupak sa pravom na odbranu i sindikalno zastupanje, dok će prinudno potpisani sporazumi o prestanku rada biti pravno ništavi, a poslodavac će dokazivati dobrovoljnost sporazuma kada radnik učini prinudu verovatnom.
Proglašenje tehnološkog viška pratiće šestomesečna zabrana zapošljavanja drugog lica na istim poslovima, uz zakonske izuzetke i prednost ranije otpuštenog radnika kada se potreba obnovi.
Premeštaj ćemo dozvoljavati do 20 kilometara kada postoje opravdane potrebe i kada se zadržava približno jednako trajanje putovanja.
Pravične zarade, garantovane naknade i poresko rasterećenje nižih primanja
Minimalnu zaradu približavaćemo stvarnim troškovima života i češće usklađivati sa inflacijom, dok ćemo kroz kolektivno pregovaranje razvijati povoljnije sektorske minimume i urediti odnos zarada prema kvalifikacijama i odgovornosti zaposlenih.
Progresivnim oporezivanjem i poreskim olakšicama za izdržavane članove porodice rasteretićemo niža primanja, tako da korist poreskog rasterećenja pripadne radniku kroz povećanje njegovih neto prihoda.
Za novčanu naknadu ishrane garantovaćemo najmanje 10% prosečne zarade kod poslodavca iz prethodnog meseca i najmanje 20% republičke minimalne zarade, dok ćemo za regres propisati najmanje jednu takvu prosečnu zaradu i donju granicu u visini minimalne zarade.
Dodaci na osnovnu zaradu iznosiće najmanje 150% za rad na neradni praznik, po 50% za noćni i prekovremeni rad, 110% za nedelju i dan nedeljnog odmora, 30% za smene i 26% za terenski rad.
Za svaku punu godinu rada u radnom odnosu, kod svih poslodavaca, minuli rad iznosiće najmanje 0,5% osnovice, a objavljivanjem raspona zarada pri zapošljavanju i dostupnošću podataka o uporedivim poslovima olakšaćemo otkrivanje diskriminacije u plaćanju.
Ograničeno radno vreme i sigurni prihodi tokom odsustva
Prekovremeni rad ograničićemo na osam časova nedeljno i ukupno dnevno radno vreme na 12 časova, dok će poslodavci svaki dodatni sat evidentirati i platiti, kao i najavljivati raspored rada svojim zaposlenima najmanje sedam dana unapred.
Pravom na isključenje nakon radnog vremena zaštitićemo slobodno vreme od stalnih poslovnih zahteva.
Poslodavcima koji se za to opredele omogućićemo da, uz očuvanje zarada zaposlenih, uvedu četvorodnevnu radnu nedelju sa punim radnim vremenom od 32 časa.
Naknadu za bolest ili povredu van rada tokom prvih 30 dana podići ćemo na najmanje 75% odgovarajućeg proseka, uz zaštitu minimalne zarade, a povoljniji tromesečni prosek koristićemo za obračun bolovanja i godišnjeg odmora.
Sankcionisaćemo umanjivanje osnovne zarade zbog učinka i kažnjavanje opravdanog odsustva gubitkom bonusa.
Kroz dostupne javne usluge staranja i penzijsko vrednovanje porodične brige rasteretićemo osobe koje zbog nje napuštaju plaćeni rad.
Zaštita zdravlja i očuvanje zaposlenja kroz delotvornu kontrolu poslodavaca
Ojačaćemo kapacitete inspekcije rada i uvesti spoljnu kontrolu njenog postupanja, dok će nenajavljene kontrole pratiti strože sankcije za kršenje radničkih prava.
Kada radnik pokrene sudski spor zbog otkaza i zatraži zaštitu, inspektor će moći da odloži izvršenje odluke kojom je povređeno njegovo pravo.
Takođe, osnivanjem posebnih radnih sudova ubrzaćemo postupke sudske zaštite zaposlenih.
Medicini rada vratićemo značajniju ulogu u prevenciji oštećenja zdravlja, a osobama sa invaliditetom olakšaćemo procenu radne sposobnosti kroz povezivanje nadležnih službi i jedinstveno prikupljanje dokumentacije i obavezati poslodavce da pre razmatranja prestanka zaposlenja ispitaju razumno prilagođavanje poslova.
Budžetskom podrškom pomoći ćemo sprovođenje mera koje čuvaju zaposlenje.
Radnicima raspoređenim na noćni rad obezbedićemo prethodne i redovne lekarske preglede koje finansira poslodavac.
Slobodni sindikati i stvarno učešće radnika u uređivanju uslova rada
Sindikalno organizovanje učinićemo dostupnim svim radnicima, uključujući samozaposlene i nestandardno angažovane.
Prag reprezentativnosti na teritorijalnom i granskom nivou spustićemo na 5%.
Zaštitom predstavnika zaposlenih od odmazde omogućićemo delotvornije zastupanje radničkih interesa.
Sindikalne predstavnike štitićemo tokom obavljanja funkcije i dve godine nakon njenog prestanka.
Jednostavnije organizovanje štrajka i jasne granice ograničavanja prava na štrajk
Organizovanje štrajka olakšaćemo skraćenjem opšteg roka najave na dva dana.
Štrajk upozorenja ćemo produžiti na najduže 24 časa, a izričito ćemo priznati štrajk solidarnosti i mogućnost okupljanja izvan poslovnih prostorija.
Poseban režim ograničićemo na zakonom određene delatnosti presudne za život, zdravlje i bezbednost, a za rad članova štrajkačkog odbora u minimumu procesa rada zahtevaćemo prethodnu saglasnost odbora.
U posebnim delatnostima rok najave iznosiće šest dana, za generalni štrajk pet dana, dok će se štrajk upozorenja najavljivati 24 časa unapred kako bi zaposleni i poslodavci unapred znali obaveze koje prate svaki oblik obustave rada.
Radnici koji štrajkuju zbog izostanka isplate zarada zadržaće pravo na zaradu tokom obustave.
Strogo ćemo proveravati i sankcionisati prinudu i zapošljavanje zamena za učesnike zakonitog štrajka.
Porodiljsko odsustvo i dečiji dodatak
Svakoj ženi koja je radila pre trudnoće obezbedićemo porodiljsko odsustvo, nezavisno od vrste ugovora.
Posle šest meseci zdravstvenog osiguranja garantovaćemo naknadu od najmanje dve trećine prethodnih primanja, uz donju granicu u visini minimalne zarade, a posle dvanaest meseci punu naknadu.
Ukinućemo obračun koji mesece bez prihoda uračunava kao nule u osamnaestomesečnom proseku.
Očevima ćemo uvesti tromesečno odsustvo posle rođenja deteta i neprenosivi deo roditeljskog odsustva tokom prve godine njegovog života.
Povećaćemo iznos dečijeg dodatka i proširiti krug njegovih korisnika.
Ukinućemo ograničenje broja dece za koju se dodatak ostvaruje, a pravo ćemo automatski povezati sa besplatnim školskim priborom, obrocima i prevozom.
Propise o zaštiti od nasilja uskladićemo sa Istanbulskom konvencijom, a femicid izričito prepoznati u zakonodavstvu radi delotvornijeg sprečavanja ubistava žena.
Novčanu socijalnu pomoć podići ćemo iznad granice apsolutnog siromaštva.
Osnovicu ćemo utvrditi najmanje 10% iznad te granice, koja prema podacima programa iznosi oko 17.000 dinara po članu domaćinstva, a svakom odraslom i srednjoškolcu priznaćemo celu osnovicu i svakom drugom detetu najmanje polovinu.
Njeno usklađivanje vezaćemo podjednako za rast cena i prosečnih zarada.
Uklonićemo restriktivne imovinske uslove koji podršku uskraćuju zbog posedovanja više od pola hektara zemlje ili pokretnih stvari vrednijih od šest osnovica, odnosno oko 600 evra.
Sva materijalna davanja objedinićemo na jednom mestu, dok će centri terenskim radom pronalaziti ljude kojima podrška pripada.
Reformisaćemo narodne kuhinje i razvijati banke hrane, vaučere i besplatne školske obroke.
Energetsko siromaštvo suzbijaćemo zaštitom ugroženih domaćinstava i ulaganjem u energetsku efikasnost.
Hitnu materijalnu podršku obezbedićemo domaćinstvima pogođenim naglim gubitkom prihoda, bolešću, nasiljem, razvodom ili elementarnom nepogodom.
Ljudi sa iskustvom siromaštva učestvovaće u oblikovanju i ocenjivanju svih navedenih mera.
Uvešćemo lični budžet za negu iz kojeg će korisnik sam birati i plaćati asistenta, službu ili člana porodice, a angažovanje negovatelja uredićemo ugovorom i garantovanim radnim pravima.
Podršku ćemo organizovati kroz zajednički program socijalne i zdravstvene zaštite.
Obavezujućim višegodišnjim programom pokrenućemo postepeno zatvaranje određenih rezidencijalnih ustanova za osobe sa invaliditetom, a prioritet će biti podrška za život u zajednici za 5.000 do 6.000 korisnika iz sedamnaest ustanova.
Razvijaćemo stanovanje uz podršku i specijalizovano hraniteljstvo prema potrebama korisnika.
Svakoj osobi ćemo pre izlaska obezbediti individualni plan stanovanja i podrške.
Domove za starije reorganizovaćemo radi bezbednosti i kvaliteta života korisnika, a privatne domove obuhvatiti kontinuiranim nadzorom.
Penzije - dostojanstvena starost i podrška ljudima sa najnižim penzijama
Uvešćemo dva usklađivanja penzija godišnje kako bi primanja pravovremeno pratila kretanje zarada i cena i bolje čuvala kupovnu moć.
Direktno ćemo finansirati ciljanu podršku materijalno ugroženim penzionerima, a korisnicima najnižih penzija obezbedićemo dodatnih 5% iznad redovnog usklađivanja.
Porodične penzije koje su ispod minimuma dopunjavaćemo do odgovarajućeg zakonskog minimuma, a propisaćemo i ciljanu doplatu do 15% penzije preminulog supružnika.
Socijalnom penzijom obezbedićemo osnovnu sigurnost ljudima starijim od 65 godina sa nedovoljnim stažom ili bez ostvarenog penzijskog prava.
Puni iznos odgovaraće poljoprivrednom penzijskom minimumu.
Za sada su to samo predlozi, ali kada bi se realizovao kao plan buduće vlade, stručnjaci ovo vide kao dobru osnovu za razgovore i razradu kroz jedan ozbiljan akcioni plan.
Najvažnije predložene mere za penzionere su:
Usklađivanje penzija dva puta godišnje kako bi penzije redovnije pratile rast cena i zarada i tako očuvale kupovnu moć penzionera.
Dodatnih 5 odsto za najniže penzije – korisnici najnižih penzija dobili bi povećanje od dodatnih pet odsto preko redovnog usklađivanja.
Socijalna penzija za starije od 65 godina - građani koji nemaju dovoljno radnog staža ili uopšte nisu ostvarili pravo na penziju dobijali bi socijalnu penziju u visini minimalne poljoprivredne penzije.
Veća zaštita korisnika porodičnih penzija – porodične penzije koje su ispod zakonskog minimuma dopunjavale bi se do odgovarajućeg minimuma.
Dodatak nakon smrti supružnika – predviđena je ciljana doplata do 15 odsto penzije preminulog supružnika.
Finansijska pomoć najugroženijim penzionerima – država bi iz budžeta obezbeđivala posebnu podršku materijalno ugroženim penzionerima.
Roditeljima i negovateljima koji intenzivno brinu o detetu ili odraslom članu porodice zavisnom od tuđe nege obezbedićemo budžetsku uplatu doprinosa i priznavanje do pet godina staža tokom radnog veka.
Još 28 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
SrbijaStudentska lista: "Oni koji su prekršili zakon..."
Studentska lista predlaže i ublažavanje penala za prevremeno penzionisanje.
Za penzionere sa najmanje 42 godine efektivnog radnog staža penali bi bili ukinuti nakon navršene 65. godine.
Za one sa najmanje 40, a manje od 42 godine staža, penali bi bili prepolovljeni nakon 65. godine, a potpuno ukinuti nakon 70. godine.
Ova odluka najviše bi se odnosila na penzionere sa najnižim primanjima, ljude koji zbog nedovoljnog radnog staža nisu ostvarili pravo na penziju, kao i na one koji su otišli u prevremenu penziju.
Studentska lista u svom programu navodi da će poljoprivrednicima nakon revizije dugovanja biti otpisane zatezne kamate i omogućeno rešavanje glavnice dugoročnom otplatom, dobrovoljnim otkupom nedostajućeg staža ili delimičnim otpisom uz odricanje od odgovarajućeg nepriznatog staža.
Malim tržišnim gazdinstvima obezbedićemo subvencionisanu osnovicu, dok ćemo niskodohodovna i nekomercijalna gazdinstva u potpunosti obuhvatiti socijalnom penzijom.
Predlozi Studentske liste u oblasti rada i socijalnih pitanja mogli bi da predstavljaju dobru osnovu za unapređenje položaja radnika u Srbiji, ali je za njihovu realizaciju neophodno sprovesti ozbiljne razgovore sa sindikatima i poslodavcima i napraviti konkretan akcioni plan, ocenio je za Euronews Srbija Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, koji ističe da su predložene promene uglavnom u skladu sa onim za šta se sindikati zalažu godinama.
Plan Studentske liste, između ostalog, predviđa mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje, odnosno skraćenja radnog vremena, ograničavanje rada na određeno vreme na 12 meseci, kao i povećanje dodataka za prekovremeni, noćni i rad nedeljom.
Dokument obuhvata i promene u oblasti bolovanja, roditeljskih prava, socijalne zaštite i penzijskog sistema.
Govoreći o predloženim merama, Todorović je ocenio da one predstavljaju dobru osnovu za razgovore, ali je ukazao na to da je deo predloga u javnosti predstavljen pojednostavljeno.
"Ono što ovih dana izaziva malo podozrenje u javnosti jeste način na koji je to predstavljeno.
Kada je reč o četvorodnevnoj radnoj nedelji, u studentskom planu ne stoji da se ona uvodi kao obaveza, već da se otvara mogućnost za poslodavce koji žele da je primene“, objasnio je Todorović.
On je podsetio da se Savez samostalnih sindikata već nekoliko godina zalaže za fleksibilnije usklađivanje rada i roditeljstva, posebno za roditelje sa malom decom, zbog čega predložene promene vidi kao korak ka normalnijem uređenju radnih odnosa.
Todorović se saglasio sa ocenom Studentske liste da je položaj radnika u Srbiji nepovoljan i da se postojeći propisi često ne primenjuju u praksi.
Kao jedan od pokazatelja naveo je dužinu radne nedelje, ističući da zaposleni u Srbiji rade oko 42 sata nedeljno, dok je u Nemačkoj taj prosek, prema njegovim rečima, oko 36 do 37 sati.
Poseban problem, kako je ukazao, predstavljaju delatnosti poput građevinarstva i pojedinih uslužnih sektora, u kojima su izraženi fluktuacija radne snage i kršenje radničkih prava.
"Mi imamo zakone kakve imamo i neka rešenja nisu loša, ali se u mnogim slučajevima ne primenjuju.
Pri tome nema ozbiljnih posledica za poslodavce koji ih krše.
Oni koji poštuju propise dolaze u neravnopravan položaj“, naveo je Todorović.
Dodao je da nezadovoljstvo radnika, posebno mladih, doprinosi odlasku ljudi iz zemlje, zbog čega je neophodan širi društveni dogovor u koji bi bili uključeni država, poslodavci, radnici, građani i penzioneri.
Kada je reč o predlogu da se rad na određeno vreme ograniči na 12 meseci, nakon čega bi zaposleni trebalo da pređu na ugovor na neodređeno, Todorović smatra da je reč o povratku na rešenja koja su postojala pre izmena Zakona o radu iz 2014. godine.
Prema njegovoj oceni, tadašnje izmene omogućile su veću fleksibilnost u korist poslodavaca, ali nisu donele značajne ekonomske koristi koje su se od njih očekivale.
"Ne radi se tu o velikom novcu, već je više bila poruka koju je neoliberalni koncept želeo da pošalje - fleksibilnost po svaku cenu, na štetu radnika“, ocenio je Todorović.
Predloženo povećanje dodataka za prekovremeni, noćni i rad nedeljom predstavlja važnu promenu, ali bi njeno sprovođenje, prema mišljenju sindikata, zahtevalo i znatno efikasniju kontrolu poslodavaca.
Todorović smatra da je neophodno ojačati inspekcijske službe i povećati iznose kazni za kršenje radnog zakonodavstva.
"Ako je za neki prekršaj zaprećena kazna od dva miliona dinara, poslodavac će o tome razmišljati drugačije nego ako je kazna 20.000 dinara.
Računaće šta mu se isplati“, istakao je on, dodajući da bi razvoj tehnologije mogao da olakša kontrolu primene propisa.
