Šta navode mediji
Studentska lista je u okviru programa „Rad i socijalna pitanja“ predložila mere za poboljšanje položaja penzionera, posebno onih sa najnižim primanjima, i starijih građana bez prava na penziju.
Ovo navodi jedan izvor
Dnevnik, 5. nov, 19:58 (otvara se u novom prozoru)
Studentska lista u okviru programa "Rad i socijalna pitanja“ predlaže više promena koje bi trebalo da poboljšaju položaj penzionera, posebno onih sa najnižim primanjima, kao i starijih građana koji nisu ostvarili pravo na penziju.
Studentska lista predlaže četvorodnevnu radnu nedelju od 32 sata uz zadržavanje pune plate u pojedinim oblastima, ograničenje rada na određeno vreme na 12 meseci i veće dodatke za prekovremeni noćni rad nedeljom.
Ovo navodi jedan izvor
Zaposlenima predstavnici Studentske liste najvaljuju četvordnevnu radnu nedelju od 32 sata, uz zadržavanje pune plate u pojedinim oblastima, ograničavanje rada na određeno vreme na 12 meseci, i veći dodaci za prekovremeni noćni rad nedeljom. Za sada su to samo predlozi, ali kada bi se realizovao kao plan buduće vlade, stručnjaci ovo vide kao dobru osnovu za razgovore i razradu kroz jedan ozbiljan akcioni plan. Najvažnije predložene mere za penzionere su: Usklađivanje penzija dva puta godišnje kako bi penzije redovnije pratile rast cena i zarada i tako očuvale kupovnu moć penzionera. Dodatnih 5 odsto za najniže penzije – korisnici najnižih penzija dobili bi povećanje od dodatnih pet odsto preko redovnog usklađivanja. Socijalna penzija za starije od 65 godina - građani koji nemaju dovoljno radnog staža ili uopšte nisu ostvarili pravo na penziju dobijali bi socijalnu penziju u visini minimalne poljoprivredne penzije. Veća zaštita korisnika porodičnih penzija – porodične penzije koje su ispod zakonskog minimuma dopunjavale bi se do odgovarajućeg minimuma. Dodatak nakon smrti supružnika – predviđena je ciljana doplata do 15 odsto penzije preminulog supružnika. Finansijska pomoć najugroženijim penzionerima – država bi iz budžeta obezbeđivala posebnu podršku materijalno ugroženim penzionerima. Roditeljima i negovateljima koji intenzivno brinu o detetu ili odraslom članu porodice zavisnom od tuđe nege biće omogućena budžetska uplatu doprinosa i priznavanje do pet godina staža tokom radnog veka. Studentska lista predlaže i ublažavanje penala za prevremeno penzionisanje. Za penzionere sa najmanje 42 godine efektivnog radnog staža penali bi bili ukinuti nakon navršene 65. godine. Za one sa najmanje 40, a manje od 42 godine staža, penali bi bili prepolovljeni nakon 65. godine, a potpuno ukinuti nakon 70. godine. Ova odluka najviše bi se odnosila na penzionere sa najnižim primanjima, ljude koji zbog nedovoljnog radnog staža nisu ostvarili pravo na penziju, kao i na one koji su otišli u prevremenu penziju. Studentska lista u svom programu navodi da će poljoprivrednicima nakon revizije dugovanja biti otpisane zatezne kamate i omogućeno rešavanje glavnice dugoročnom otplatom, dobrovoljnim otkupom nedostajućeg staža ili delimičnim otpisom uz odricanje od odgovarajućeg nepriznatog staža. Malim tržišnim gazdinstvima obezbedićemo subvencionisanu osnovicu, dok ćemo niskodohodovna i nekomercijalna gazdinstva u potpunosti obuhvatiti socijalnom penzijom. Predlozi Studentske liste u oblasti rada i socijalnih pitanja mogli bi da predstavljaju dobru osnovu za unapređenje položaja radnika u Srbiji, ali je za njihovu realizaciju neophodno sprovesti ozbiljne razgovore sa sindikatima i poslodavcima i napraviti konkretan akcioni plan, ocenio je za Euronews Srbija Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, koji ističe da su predložene promene uglavnom u skladu sa onim za šta se sindikati zalažu godinama. Plan Studentske liste, između ostalog, predviđa mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje, odnosno skraćenja radnog vremena, ograničavanje rada na određeno vreme na 12 meseci, kao i povećanje dodataka za prekovremeni, noćni i rad nedeljom. Dokument obuhvata i promene u oblasti bolovanja, roditeljskih prava, socijalne zaštite i penzijskog sistema.
Među predloženim merama za penzionere je usklađivanje penzija dva puta godišnje kako bi pratile rast cena i zarada.
Ovo navodi jedan izvor
Usklađivanje penzija dva puta godišnje kako bi penzije redovnije pratile rast cena i zarada i tako očuvale kupovnu moć penzionera.
Predviđeno je dodatnih 5 odsto povećanje za korisnike najnižih penzija, preko redovnog usklađivanja.
Ovo navodi jedan izvor
Dodatnih 5 odsto za najniže penzije – korisnici najnižih penzija dobili bi povećanje od dodatnih pet odsto preko redovnog usklađivanja.
Studentska lista predlaže socijalnu penziju za građane starije od 65 godina bez dovoljno staža, u visini minimalne poljoprivredne penzije.
Ovo navodi jedan izvor
Socijalna penzija za starije od 65 godina - građani koji nemaju dovoljno radnog staža ili uopšte nisu ostvarili pravo na penziju dobijali bi socijalnu penziju u visini minimalne poljoprivredne penzije.
Porodične penzije ispod zakonskog minimuma dopunjavale bi se do odgovarajućeg minimuma.
Ovo navodi jedan izvor
Veća zaštita korisnika porodičnih penzija – porodične penzije koje su ispod zakonskog minimuma dopunjavale bi se do odgovarajućeg minimuma.
Predviđen je dodatak nakon smrti supružnika, ciljana doplata do 15 odsto penzije preminulog supružnika.
Ovo navodi jedan izvor
Dodatak nakon smrti supružnika – predviđena je ciljana doplata do 15 odsto penzije preminulog supružnika.
Država bi iz budžeta obezbeđivala posebnu finansijsku podršku materijalno ugroženim penzionerima.
Ovo navodi jedan izvor
Finansijska pomoć najugroženijim penzionerima – država bi iz budžeta obezbeđivala posebnu podršku materijalno ugroženim penzionerima.
Roditeljima i negovateljima koji intenzivno brinu o detetu ili odraslom članu porodice zavisnom od tuđe nege omogućena bi budžetska uplata doprinosa i priznavanje do pet godina staža.
Ovo navodi jedan izvor
Roditeljima i negovateljima koji intenzivno brinu o detetu ili odraslom članu porodice zavisnom od tuđe nege biće omogućena budžetska uplatu doprinosa i priznavanje do pet godina staža tokom radnog veka.
Penali za prevremeno penzionisanje bili bi ukinuti nakon navršene 65. godine za penzionere sa najmanje 42 godine efektivnog radnog staža, a za one sa najmanje 40, a manje od 42 godine staža prepolovljeni nakon 65., a ukinuti nakon 70. godine.
Ovo navodi jedan izvor
Studentska lista predlaže i ublažavanje penala za prevremeno penzionisanje. Za penzionere sa najmanje 42 godine efektivnog radnog staža penali bi bili ukinuti nakon navršene 65. godine. Za one sa najmanje 40, a manje od 42 godine staža, penali bi bili prepolovljeni nakon 65. godine, a potpuno ukinuti nakon 70. godine. Ova odluka najviše bi se odnosila na penzionere sa najnižim primanjima, ljude koji zbog nedovoljnog radnog staža nisu ostvarili pravo na penziju, kao i na one koji su otišli u prevremenu penziju.
Poljoprivrednicima bi nakon revizije dugovanja bile otpisane zatezne kamate, uz rešavanje glavnice dugoročnom otplatom, dobrovoljnim otkupom nedostajućeg staža ili delimičnim otpisom, a malim gazdinstvima subvencionisana osnovica, dok bi niskodohodna gazdinstva obuhvatila socijalna penzija.
Ovo navodi jedan izvor
Studentska lista u svom programu navodi da će poljoprivrednicima nakon revizije dugovanja biti otpisane zatezne kamate i omogućeno rešavanje glavnice dugoročnom otplatom, dobrovoljnim otkupom nedostajućeg staža ili delimičnim otpisom uz odricanje od odgovarajućeg nepriznatog staža. Malim tržišnim gazdinstvima obezbedićemo subvencionisanu osnovicu, dok ćemo niskodohodovna i nekomercijalna gazdinstva u potpunosti obuhvatiti socijalnom penzijom.
Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, ocenio je da predlozi predstavljaju dobru osnovu za razgovore, ali da je za realizaciju neophodan akcioni plan i razgovori sa sindikatima i poslodavcima.
Ovo navodi jedan izvor
Predlozi Studentske liste u oblasti rada i socijalnih pitanja mogli bi da predstavljaju dobru osnovu za unapređenje položaja radnika u Srbiji, ali je za njihovu realizaciju neophodno sprovesti ozbiljne razgovore sa sindikatima i poslodavcima i napraviti konkretan akcioni plan, ocenio je za Euronews Srbija Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, koji ističe da su predložene promene uglavnom u skladu sa onim za šta se sindikati zalažu godinama. Plan Studentske liste, između ostalog, predviđa mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje, odnosno skraćenja radnog vremena, ograničavanje rada na određeno vreme na 12 meseci, kao i povećanje dodataka za prekovremeni, noćni i rad nedeljom. Dokument obuhvata i promene u oblasti bolovanja, roditeljskih prava, socijalne zaštite i penzijskog sistema. Govoreći o predloženim merama, Todorović je ocenio da one predstavljaju dobru osnovu za razgovore, ali je ukazao na to da je deo predloga u javnosti predstavljen pojednostavljeno.
Todorović je objasnio da četvorodnevna radna nedelja u studentskom planu nije obaveza, već mogućnost za poslodavce koji žele da je primene.
Ovo navodi jedan izvor
"Ono što ovih dana izaziva malo podozrenje u javnosti jeste način na koji je to predstavljeno. Kada je reč o četvorodnevnoj radnoj nedelji, u studentskom planu ne stoji da se ona uvodi kao obaveza, već da se otvara mogućnost za poslodavce koji žele da je primene“, objasnio je Todorović.
Todorović je naveo da zaposleni u Srbiji rade oko 42 sata nedeljno, dok je prosek u Nemačkoj oko 36 do 37 sati.
Ovo navodi jedan izvor
Kao jedan od pokazatelja naveo je dužinu radne nedelje, ističući da zaposleni u Srbiji rade oko 42 sata nedeljno, dok je u Nemačkoj taj prosek, prema njegovim rečima, oko 36 do 37 sati.
Todorović smatra da je neophodno ojačati inspekcijske službe i povećati kazne za kršenje radnog zakonodavstva, navodeći da bi veća kazna uticala na ponašanje poslodavaca.
Ovo navodi jedan izvor
Todorović smatra da je neophodno ojačati inspekcijske službe i povećati iznose kazni za kršenje radnog zakonodavstva. "Ako je za neki prekršaj zaprećena kazna od dva miliona dinara, poslodavac će o tome razmišljati drugačije nego ako je kazna 20.000 dinara. Računaće šta mu se isplati“, istakao je on, dodajući da bi razvoj tehnologije mogao da olakša kontrolu primene propisa.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
