Све вести
Фото из чланка: ПравдаСтудентска листа најављује четвородневну радну недељу од 32 сата и реформе пензија, синдикати виде основу за разговоре
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Рад и социјална питања Општи максимум рада на одређено скратићемо на 12 месеци.
Родитељима и неговатељима који интензивно брину о детету или одраслом члану породице зависном од туђе неге обезбедићемо буџетску уплату доприноса и признавање до пет година стажа током радног века.
Цео упоредни текст122 само у једном
Текст из 2 чланка. 3 реченице преносе сви, у 3 се разликују.
Још 5 реченица, само Pravda
Студентска листа представила је, између осталог, и план за област "Рад и социјална питања", у ком оцењује да је радно законодавство Србије међу неповољнијим по раднике у Европи, а да се права која постоје на папиру код несавесних послодаваца слабо поштују јер кршење готово да нема санкције.
Последицу описују као "трку до дна": стране инвестиције привлаче јефтин и незаштићен рад, инвеститори одлазе кад нестану субвенције, а савесни домаћи послодавци сносе намете.
Због одређених тачака из програма Студентске листе, као што је четвородневна радна недеља, дигла се прашина у јавности.
И док се једни радују, функционери Српске напредне странке негодују.
Доносимо вам део плана Студентске листе у сфери рада и социјалне политике.
Рад и социјална питања
Још 14 реченица, само Pravda
После дванаест месеци рада, закључује се уговор на неодређено, даје се регрес и топли оброк, социјална помоћ престаје да условљава човека на пониз, и омогућава се социјална пензија за људе старије од 65 година без стажа.
Пре доношења прописа, усклађујемо их са стандардима УН, Међународне организације рада, као и ЕУ.
Привреда која вреднује рад и једнака права за све раднике
Напустићемо политику која Србију представља као земљу јефтине радне снаге.
Државну подршку усмерићемо ка производњи која доноси квалитетна радна места, технолошки развој и зараде од којих породица може пристојно да живи.
Проширењем дефиниције запосленог обезбедићемо сва права из радног односа лицима ангажованим уговорима о радном ангажовању, тако да радници на привременим и повременим пословима и преко омладинских задруга имају загарантована основна права.
Код послова са трајним обележјима зависног рада захтеваћемо закључивање уговора о раду, док ћемо агенцијско ангажовање ограничити на оправдане потребе и спречити избегавање колективних уговора преко подизвођача.
Самозапосленима без запослених обезбедићемо заштиту примерену њиховом радном положају, а платформске раднике заштитићемо од прикривања зависног запослења и ускраћивања права.
Сезонски рад уредићемо Законом о раду и ангажовање ограничити на највише девет месеци током календарске године.
Запошљавање младих подржаћемо приправништвом и радним праксама са стварним образовним садржајем, унапред утврђеним ментором и планом оспособљавања.
Таква пракса трајаће најдуже шест месеци код истог послодавца.
Омладинске задруге вратићемо њиховој непрофитној сврси и заштитити ученике од експлоатације.
Контролом запошљавања страних радника спречаваћемо обарање цене рада, а правном помоћи и преводилачком подршком штитићемо их од злоупотреба.
Сигурност запослења и заштита радника од самовоље при отпуштању
Општи максимум рада на одређено скратићемо на 12 месеци.
Још 75 реченица које преноси само по један медиј
Послодавац ће са истим радником за исти посао моћи да закључи највише четири таква уговора, док ће замена привремено одсутног запосленог трајати до његовог повратка, најдуже 36 месеци.
За пројекте са јасно одређеном садржином и трајањем важиће исти максимум и обавеза претходног достављања документације о временском оквиру и финансирању.
Током оправданог боловања, уговор ће се продужавати до завршетка спречености за рад.
Дисциплинске мере пратиће поступак са правом на одбрану и синдикално заступање, док ће принудно потписани споразуми о престанку рада бити правно ништави, а послодавац ће доказивати добровољност споразума када радник учини принуду вероватном.
Проглашење технолошког вишка пратиће шестомесечна забрана запошљавања другог лица на истим пословима, уз законске изузетке и предност раније отпуштеног радника када се потреба обнови.
Премештај ћемо дозвољавати до 20 километара када постоје оправдане потребе и када се задржава приближно једнако трајање путовања.
Правичне зараде, гарантоване накнаде и пореско растерећење нижих примања
Минималну зараду приближаваћемо стварним трошковима живота и чешће усклађивати са инфлацијом, док ћемо кроз колективно преговарање развијати повољније секторске минимуме и уредити однос зарада према квалификацијама и одговорности запослених.
Прогресивним опорезивањем и пореским олакшицама за издржаване чланове породице растеретићемо нижа примања, тако да корист пореског растерећења припадне раднику кроз повећање његових нето прихода.
За новчану накнаду исхране гарантоваћемо најмање 10% просечне зараде код послодавца из претходног месеца и најмање 20% републичке минималне зараде, док ћемо за регрес прописати најмање једну такву просечну зараду и доњу границу у висини минималне зараде.
Додаци на основну зараду износиће најмање 150% за рад на нерадни празник, по 50% за ноћни и прековремени рад, 110% за недељу и дан недељног одмора, 30% за смене и 26% за теренски рад.
За сваку пуну годину рада у радном односу, код свих послодаваца, минули рад износиће најмање 0,5% основице, а објављивањем распона зарада при запошљавању и доступношћу података о упоредивим пословима олакшаћемо откривање дискриминације у плаћању.
Ограничено радно време и сигурни приходи током одсуства
Прековремени рад ограничићемо на осам часова недељно и укупно дневно радно време на 12 часова, док ће послодавци сваки додатни сат евидентирати и платити, као и најављивати распоред рада својим запосленима најмање седам дана унапред.
Правом на искључење након радног времена заштитићемо слободно време од сталних пословних захтева.
Послодавцима који се за то определе омогућићемо да, уз очување зарада запослених, уведу четвородневну радну недељу са пуним радним временом од 32 часа.
Накнаду за болест или повреду ван рада током првих 30 дана подићи ћемо на најмање 75% одговарајућег просека, уз заштиту минималне зараде, а повољнији тромесечни просек користићемо за обрачун боловања и годишњег одмора.
Санкционисаћемо умањивање основне зараде због учинка и кажњавање оправданог одсуства губитком бонуса.
Кроз доступне јавне услуге старања и пензијско вредновање породичне бриге растеретићемо особе које због ње напуштају плаћени рад.
Заштита здравља и очување запослења кроз делотворну контролу послодаваца
Ојачаћемо капацитете инспекције рада и увести спољну контролу њеног поступања, док ће ненајављене контроле пратити строже санкције за кршење радничких права.
Када радник покрене судски спор због отказа и затражи заштиту, инспектор ће моћи да одложи извршење одлуке којом је повређено његово право.
Такође, оснивањем посебних радних судова убрзаћемо поступке судске заштите запослених.
Медицини рада вратићемо значајнију улогу у превенцији оштећења здравља, а особама са инвалидитетом олакшаћемо процену радне способности кроз повезивање надлежних служби и јединствено прикупљање документације и обавезати послодавце да пре разматрања престанка запослења испитају разумно прилагођавање послова.
Буџетском подршком помоћи ћемо спровођење мера које чувају запослење.
Радницима распоређеним на ноћни рад обезбедићемо претходне и редовне лекарске прегледе које финансира послодавац.
Слободни синдикати и стварно учешће радника у уређивању услова рада
Синдикално организовање учинићемо доступним свим радницима, укључујући самозапослене и нестандардно ангажоване.
Праг репрезентативности на територијалном и гранском нивоу спустићемо на 5%.
Заштитом представника запослених од одмазде омогућићемо делотворније заступање радничких интереса.
Синдикалне представнике штитићемо током обављања функције и две године након њеног престанка.
Једноставније организовање штрајка и јасне границе ограничавања права на штрајк
Организовање штрајка олакшаћемо скраћењем општег рока најаве на два дана.
Штрајк упозорења ћемо продужити на најдуже 24 часа, а изричито ћемо признати штрајк солидарности и могућност окупљања изван пословних просторија.
Посебан режим ограничићемо на законом одређене делатности пресудне за живот, здравље и безбедност, а за рад чланова штрајкачког одбора у минимуму процеса рада захтеваћемо претходну сагласност одбора.
У посебним делатностима рок најаве износиће шест дана, за генерални штрајк пет дана, док ће се штрајк упозорења најављивати 24 часа унапред како би запослени и послодавци унапред знали обавезе које прате сваки облик обуставе рада.
Радници који штрајкују због изостанка исплате зарада задржаће право на зараду током обуставе.
Строго ћемо проверавати и санкционисати принуду и запошљавање замена за учеснике законитог штрајка.
Породиљско одсуство и дечији додатак
Свакој жени која је радила пре трудноће обезбедићемо породиљско одсуство, независно од врсте уговора.
После шест месеци здравственог осигурања гарантоваћемо накнаду од најмање две трећине претходних примања, уз доњу границу у висини минималне зараде, а после дванаест месеци пуну накнаду.
Укинућемо обрачун који месеце без прихода урачунава као нуле у осамнаестомесечном просеку.
Очевима ћемо увести тромесечно одсуство после рођења детета и непреносиви део родитељског одсуства током прве године његовог живота.
Повећаћемо износ дечијег додатка и проширити круг његових корисника.
Укинућемо ограничење броја деце за коју се додатак остварује, а право ћемо аутоматски повезати са бесплатним школским прибором, оброцима и превозом.
Прописе о заштити од насиља ускладићемо са Истанбулском конвенцијом, а фемицид изричито препознати у законодавству ради делотворнијег спречавања убистава жена.
Новчану социјалну помоћ подићи ћемо изнад границе апсолутног сиромаштва.
Основицу ћемо утврдити најмање 10% изнад те границе, која према подацима програма износи око 17.000 динара по члану домаћинства, а сваком одраслом и средњошколцу признаћемо целу основицу и сваком другом детету најмање половину.
Њено усклађивање везаћемо подједнако за раст цена и просечних зарада.
Уклонићемо рестриктивне имовинске услове који подршку ускраћују због поседовања више од пола хектара земље или покретних ствари вреднијих од шест основица, односно око 600 евра.
Сва материјална давања објединићемо на једном месту, док ће центри теренским радом проналазити људе којима подршка припада.
Реформисаћемо народне кухиње и развијати банке хране, ваучере и бесплатне школске оброке.
Енергетско сиромаштво сузбијаћемо заштитом угрожених домаћинстава и улагањем у енергетску ефикасност.
Хитну материјалну подршку обезбедићемо домаћинствима погођеним наглим губитком прихода, болешћу, насиљем, разводом или елементарном непогодом.
Људи са искуством сиромаштва учествоваће у обликовању и оцењивању свих наведених мера.
Увешћемо лични буџет за негу из којег ће корисник сам бирати и плаћати асистента, службу или члана породице, а ангажовање неговатеља уредићемо уговором и гарантованим радним правима.
Подршку ћемо организовати кроз заједнички програм социјалне и здравствене заштите.
Обавезујућим вишегодишњим програмом покренућемо постепено затварање одређених резиденцијалних установа за особе са инвалидитетом, а приоритет ће бити подршка за живот у заједници за 5.000 до 6.000 корисника из седамнаест установа.
Развијаћемо становање уз подршку и специјализовано хранитељство према потребама корисника.
Свакој особи ћемо пре изласка обезбедити индивидуални план становања и подршке.
Домове за старије реорганизоваћемо ради безбедности и квалитета живота корисника, а приватне домове обухватити континуираним надзором.
Пензије - достојанствена старост и подршка људима са најнижим пензијама
Увешћемо два усклађивања пензија годишње како би примања правовремено пратила кретање зарада и цена и боље чувала куповну моћ.
Директно ћемо финансирати циљану подршку материјално угроженим пензионерима, а корисницима најнижих пензија обезбедићемо додатних 5% изнад редовног усклађивања.
Породичне пензије које су испод минимума допуњаваћемо до одговарајућег законског минимума, а прописаћемо и циљану доплату до 15% пензије преминулог супружника.
Социјалном пензијом обезбедићемо основну сигурност људима старијим од 65 година са недовољним стажом или без оствареног пензијског права.
Пуни износ одговараће пољопривредном пензијском минимуму.
За сада су то само предлози, али када би се реализовао као план будуће владе, стручњаци ово виде као добру основу за разговоре и разраду кроз један озбиљан акциони план.
Најважније предложене мере за пензионере су:
Усклађивање пензија два пута годишње како би пензије редовније пратиле раст цена и зарада и тако очувале куповну моћ пензионера.
Додатних 5 одсто за најниже пензије – корисници најнижих пензија добили би повећање од додатних пет одсто преко редовног усклађивања.
Социјална пензија за старије од 65 година - грађани који немају довољно радног стажа или уопште нису остварили право на пензију добијали би социјалну пензију у висини минималне пољопривредне пензије.
Већа заштита корисника породичних пензија – породичне пензије које су испод законског минимума допуњавале би се до одговарајућег минимума.
Додатак након смрти супружника – предвиђена је циљана доплата до 15 одсто пензије преминулог супружника.
Финансијска помоћ најугроженијим пензионерима – држава би из буџета обезбеђивала посебну подршку материјално угроженим пензионерима.
Родитељима и неговатељима који интензивно брину о детету или одраслом члану породице зависном од туђе неге обезбедићемо буџетску уплату доприноса и признавање до пет година стажа током радног века.
Још 28 реченица које преноси само по један медиј
СрбијаСтудентска листа: "Они који су прекршили закон..."
Студентска листа предлаже и ублажавање пенала за превремено пензионисање.
За пензионере са најмање 42 године ефективног радног стажа пенали би били укинути након навршене 65. године.
За оне са најмање 40, а мање од 42 године стажа, пенали би били преполовљени након 65. године, а потпуно укинути након 70. године.
Ова одлука највише би се односила на пензионере са најнижим примањима, људе који због недовољног радног стажа нису остварили право на пензију, као и на оне који су отишли у превремену пензију.
Студентска листа у свом програму наводи да ће пољопривредницима након ревизије дуговања бити отписане затезне камате и омогућено решавање главнице дугорочном отплатом, добровољним откупом недостајућег стажа или делимичним отписом уз одрицање од одговарајућег непризнатог стажа.
Малим тржишним газдинствима обезбедићемо субвенционисану основицу, док ћемо нискодоходовна и некомерцијална газдинства у потпуности обухватити социјалном пензијом.
Предлози Студентске листе у области рада и социјалних питања могли би да представљају добру основу за унапређење положаја радника у Србији, али је за њихову реализацију неопходно спровести озбиљне разговоре са синдикатима и послодавцима и направити конкретан акциони план, оценио је за Еуронеwс Србија Драган Тодоровић, председник Савеза самосталних синдиката Београда, који истиче да су предложене промене углавном у складу са оним за шта се синдикати залажу годинама.
План Студентске листе, између осталог, предвиђа могућност увођења четвородневне радне недеље, односно скраћења радног времена, ограничавање рада на одређено време на 12 месеци, као и повећање додатака за прековремени, ноћни и рад недељом.
Документ обухвата и промене у области боловања, родитељских права, социјалне заштите и пензијског система.
Говорећи о предложеним мерама, Тодоровић је оценио да оне представљају добру основу за разговоре, али је указао на то да је део предлога у јавности представљен поједностављено.
"Оно што ових дана изазива мало подозрење у јавности јесте начин на који је то представљено.
Када је реч о четвородневној радној недељи, у студентском плану не стоји да се она уводи као обавеза, већ да се отвара могућност за послодавце који желе да је примене“, објаснио је Тодоровић.
Он је подсетио да се Савез самосталних синдиката већ неколико година залаже за флексибилније усклађивање рада и родитељства, посебно за родитеље са малом децом, због чега предложене промене види као корак ка нормалнијем уређењу радних односа.
Тодоровић се сагласио са оценом Студентске листе да је положај радника у Србији неповољан и да се постојећи прописи често не примењују у пракси.
Као један од показатеља навео је дужину радне недеље, истичући да запослени у Србији раде око 42 сата недељно, док је у Немачкој тај просек, према његовим речима, око 36 до 37 сати.
Посебан проблем, како је указао, представљају делатности попут грађевинарства и појединих услужних сектора, у којима су изражени флуктуација радне снаге и кршење радничких права.
"Ми имамо законе какве имамо и нека решења нису лоша, али се у многим случајевима не примењују.
При томе нема озбиљних последица за послодавце који их крше.
Они који поштују прописе долазе у неравноправан положај“, навео је Тодоровић.
Додао је да незадовољство радника, посебно младих, доприноси одласку људи из земље, због чега је неопходан шири друштвени договор у који би били укључени држава, послодавци, радници, грађани и пензионери.
Када је реч о предлогу да се рад на одређено време ограничи на 12 месеци, након чега би запослени требало да пређу на уговор на неодређено, Тодоровић сматра да је реч о повратку на решења која су постојала пре измена Закона о раду из 2014. године.
Према његовој оцени, тадашње измене омогућиле су већу флексибилност у корист послодаваца, али нису донеле значајне економске користи које су се од њих очекивале.
"Не ради се ту о великом новцу, већ је више била порука коју је неолиберални концепт желео да пошаље - флексибилност по сваку цену, на штету радника“, оценио је Тодоровић.
Предложено повећање додатака за прековремени, ноћни и рад недељом представља важну промену, али би њено спровођење, према мишљењу синдиката, захтевало и знатно ефикаснију контролу послодаваца.
Тодоровић сматра да је неопходно ојачати инспекцијске службе и повећати износе казни за кршење радног законодавства.
"Ако је за неки прекршај запрећена казна од два милиона динара, послодавац ће о томе размишљати другачије него ако је казна 20.000 динара.
Рачунаће шта му се исплати“, истакао је он, додајући да би развој технологије могао да олакша контролу примене прописа.
