Bojana Selaković. Foto: Insajder Svake godine, u ovo vreme, predstavnici države Srbije dočekivali su izaslanike Evropske unije koji su im uručivali izveštaj o napretku Srbije, dokument koji pokazuje šta je jedna zemlja… Ceo tekst
Bojana Selaković. Foto: Insajder
Svake godine, u ovo vreme, predstavnici države Srbije dočekivali su izaslanike Evropske unije koji su im uručivali izveštaj o napretku Srbije, dokument koji pokazuje šta je jedna zemlja ispunila a šta ne na svom evropskom putu. Ove godine, stvari su drugačije. Niko od funkcionera Srbije, niti predstavnici Vlade u tehničkom mandatu niti predsednica Skupštine i vd predsednika Republike, neće dočekati predstavnike Evropske unije. Da li zbog promene vlasti ili zbog onog što piše u tom dokumentu, pitanje je na koje premijer i predstavnici institucija ne daju odgovor. O tome kako vidi ovu situaciju, ali i šta Evropska unija o Srbiji piše ove godine, za 3D je govorila Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa za EU.
Komentarišući činjenicu da niko od predstavnika odlazeće vlade nije preuzeo godišnji izveštaj EU o napretku Srbije, Selaković ocenjuje da je situacija zaista jako specifična i da je, na neki način, "dobra ilustracija naše stvarnosti".
"Imamo situaciju smene vlasti, gde sa vlasti odlazi stranka koja je došla sa obećanjem o Evropi i Evropskoj uniji, započela pregovore i otvarala prva poglavlja, a sada, 14 godina kasnije, imamo godišnji izveštaj o napretku koji je nikad gori za Srbiju. Nalazimo se u poprilično haotičnoj situaciji u kojoj ta stranka ima problem da prihvati rezultat i da se pomiri sa posledicama ovakvog izbornog ishoda. Zato verujem da je sve ovo što gledamo od 25. oktobra pa nadalje jasan pokazatelj zbog čega Srbija do sada nije mogla da napreduje u evropskim integracijama, kao i da tema godišnjeg izveštaja u ovakvoj situaciji ne može da dođe u fokus, jer evropske integracije suštinski nisu bile tema ni ovih izbora. Tako da je ovo prirodan nastavak tog procesa", ocenjuje Bojana Selaković za Insajder.
Na pitanje da li je ignorisanje uručenja izveštaja stvar protokola ili jasnog političkog stava, kao i da li će dokument uopšte ući u državne institucije, Selaković navodi da mi imamo institucije koje rade u tehničkom mandatu i apsolutno nije sporno da će taj izveštaj biti adresiran po određenoj proceduri, kao što se dešavaju i druge stvari.
"Čak je i Ana Brnabić vršilac dužnosti funkcije predsednika republike. Imamo celu vladu i predsednika vlade. Ne znam tačno kako je tekao protokol, ali znam da će ambasador sutra ujutru uručiti izveštaj Nacionalnom konventu, kao što su radili ambasadori svih prethodnih godina — dakle, predstavnicima civilnog društva, odnosno građanima koji žele da Srbija jednog dana bude u Evropskoj uniji. Ispada da smo mi u ovom trenutku jedini kontinuitet u situaciji u kojoj imamo tek završene izbore, a nemamo nove institucije formirane na osnovu njihovih rezultata", navodi sagovornica Insajdera.
Podsećajući da je izveštaj godinama unazad beležio stagnaciju i "ograničen napredak", uz ključne zamerke na vladavinu prava, medijske slobode i spoljnu politiku, novinar je otvorio pitanje stvarnog kretanja u prethodnom periodu. Selaković ističe da "imamo konstantan loš trend".
"Koji možda nije u svakom izveštaju bio dramatično izražen kao sada, kada imamo jasno nazadovanje u četiri oblasti. Ko pažljivo čita te izveštaje, posebno u određenim oblastima, vrlo lako može da uoči trend koji u kontinuitetu ide nadole, i to je zaista paradoksalno. Mislim da je Srbija po tome jedinstven slučaj", ocenjuje.
Objašnjavajući zašto je upravo ovogodišnji izveštaj najnepovoljniji do sada, Selaković naglašava:
"Zato što sada imamo ocenu o pogoršanju stanja u četiri oblasti. Do sada je to uvek bio ograničen napredak, a prošle godine je, ako se dobro sećam, nazadovanje zabeleženo samo u jednoj oblasti. Sada imamo četiri, među kojima je i oblast obrazovanja. Poglavlja 25 i 26 su jedina poglavlja koja su privremeno zatvorena još odavno, jer ona dopuštaju državama kandidatima da, uz poštovanje određenih standarda, tu oblast uređuju u skladu sa lokalnim kontekstom. Sada imamo situaciju da su i ta poglavlja, jedina privremeno zatvorena, postala problematična", objašnjava sagovornica Insajdera.
Odgovarajući na pitanje šta je konkretno problem u sektoru obrazovanja, pored uobičajenih primedbi na vladavinu prava, ona precizira da je problem "ograničavanje akademskih sloboda i uticaj na autonomiju univerziteta".
"Sve što se dešavalo u poslednje dve godine - različite represivne metode i obračuni sa profesorima, zaposlenima na univerzitetima i studentima - ograničava onaj minimum koji je Evropska unija propisala u tom poglavlju. Da nismo imali promenu vlasti, to bi bio ogroman problem. Po onome što se najavljuje kao okosnica programa buduće vlade, upravo će to biti jedna od oblasti u kojoj će se sprovoditi reformski procesi, kako bi se stvari revitalizovale i akademske slobode vratile na normalan nivo", napominje.
Upitana kako je moguće da Srbija dobije ovako lošu ocenu ako je Evropska komisija ranije procenila da je klaster 3 tehnički spreman za otvaranje, Selaković pojašnjava razliku između pojedinačnih merila i opšteg stanja, Selaković smatra da je razlog to što su uslovi za otvaranje klastera drugačiji od šire slike pregovaračkog procesa.
"Godišnji izveštaj obuhvata stanje u svih 35 pregovaračkih poglavlja, koja su grupisana u klastere. Srbija je ranije otvorila određeni broj poglavlja, a onda je Evropska unija promenila metodologiju, pa je neophodno otvoriti sva poglavlja unutar jednog klastera. Zahtevi za otvaranje su minimalni i nisu preterano zahtevni u poređenju sa onim što je potrebno za zatvaranje poglavlja. Kad govorimo o klasteru tri, to je samo nekoliko poglavlja, među kojima su neka otvorena i pre nove metodologije. Ovde, međutim, govorimo o sveukupnoj slici, koja je najlošija u klasteru jedan. Tu su osnove - poglavlja 23 i 24, medijske slobode, izborni uslovi i borba protiv korupcije. To najviše boji čitavu sliku. Pored toga, još od prošlogodišnjeg izveštaja evidentirani su loši trendovi u obrazovanju, a sada smo dobili jasnu ocenu nazadovanja, što je suštinski veoma loše", navodi sagovornica Insajdera.
Povodom izjave Marte Kos da nova vlast ima šansu za novi početak uprkos nazadovanju, te na pitanje kakve posledice izveštaj nosi i da li nova vlada može da se suoči sa finansijskim gubicima iz fondova, Selaković navodi da je to druga stvar i da nema direktne veze sa ovim izveštajem.
"Potpuno se slažem sa tim da je ovo prilika za reset u raznim procesima, pa i u evropskim integracijama. Bilo je potpuno jasno u poslednje četiri godine da nećemo videti jasan napredak, jer kod stranke koja odlazi sa vlasti nije postojala politička volja. Sada postoji prilika da se stvari promene, a da li će se promeniti - nova vlast će tek morati da pokaže. Dobra reakcija Evropske unije u ovom trenutku ogleda se u porukama da će fokus biti upravo na najproblematičnijim oblastima, poput vladavine prava, što je u potpunosti kompatibilno sa najavljenim programom buduće vlade. Tu postoji prostor za sinergiju. Ukoliko građani osete promene u svakodnevnom životu zahvaljujući radu nove vlasti, to će se sigurno odraziti i na ocene Evropske komisije. Slika iz ovog izveštaja uticala je i na to da ne postoji politička volja za otvaranje klastera tri, mada je ta tema bila i previše nametnuta. Različite zemlje su iz različitih razloga to blokirale, bez obzira na tehničku spremnost, a političke pozicije svih članica u ovom trenutku još ne znamo. Suštinski, nama se kao građanima ništa neće promeniti bez obzira na to da li će taj klaster biti otvoren ili ne", smatra ona.
Na konstataciju da građanima neće biti uvedene vize bez obzira na sudbinu klastera, ona dodaje da je otvaranje ili neotvaranje klastera - tehnička formalnost.
"Mnogo je važnije kojim će se tempom nakon izbora odvijati reformski procesi u ključnim oblastima. Ne mora Evropska komisija da nam kaže da stvari stoje loše u oblastima koje svakodnevno osećamo na svojoj koži - od korupcije i pravosuđa do stanja medijskih sloboda. Ako društvo i buduće institucije budu fokusirani na rešavanje tih problema, napredak u pregovaračkom procesu doći će sam po sebi", naglašava.
Osvrćući se na stav da je blokada Klastera 3 ranije posmatrana kao odbijanje da se da "poklon Vučiću", i upitana postoji li mogućnost da EU sada da podsticaj novim vlastima kada je ta prepreka otklonjena, Selaković kaže:
"Uopšte ne mislim da to treba da bude prioritet u komunikaciji između Evropske unije i nove vlasti, upravo zato što je za takvu odluku potreban konsenzus svih 27 država članica. Različite zemlje su iz različitih razloga zaustavljale proces - ne samo zato što bi to bio poklon Vučiću, već zbog ozbiljnih primedbi na ponašanje Srbije kao kandidata. Jedna grupa država insistirala je na lošem stanju demokratije i vladavine prava, dok je druga imala problem sa sporim usklađivanjem sa spoljnom politikom EU. To su pitanja oko kojih je potrebno vreme da se postigne kompromis i ona nisu u direktnoj nadležnosti Evropske komisije, koja daje samo tehničku preporuku. Zato fokus mora biti na reformskim procesima, jer se samom promenom vlasti i oslobađanjem institucija koje su bile zarobljene stiču uslovi za odmrzavanje sredstava iz Plana rasta. Srbija je povukla samo oko 160 miliona evra iz prve tranše predfinansiranja i ulazimo u opasnu zonu gde, bez realizacije predviđenih reformi, rizikujemo gubitak ogromnog novca namenjenog građanima. Ako se buduća vlada bude držala programa pobedničke liste, brzo ćemo napredovati sa reformskom agendom i odmrznuti ta sredstva, slično onome što se desilo u Mađarskoj nakon odlaska Viktora Orbana", ocenjuje ona.
Na opasku da u prvim reakcijama iz EU nakon izbora nisu dominirale reforme, već stroge političke poruke o sankcijama Rusiji, otvaranju arhiva i zamerkama zbog odsustva zastava EU na protestima, Selaković ističe razliku među evropskim akterima.
"Zavisi šta čitamo i koga slušamo. Evropska unija nije monolitna celina iz koje stiže jedna direktiva. Slovenija ili Nemačka kao članice imaju pravo na svoje stavove, ali poruke koje dolaze iz same Evropske komisije i od komesarke za proširenje - koja je isključivo nadležna za odmrzavanje sredstava iz Plana rasta i za to joj ne treba potvrda država članica - potpuno su drugačije i vrlo ohrabrujuće. One jasno govore da fokus treba staviti na rešavanje spornih pitanja, što ne bi trebalo da bude problem novoj vladi s obzirom na njene prioritete. Takođe, dobra je politička praksa da se pri ovako tektonskim promenama u državama kandidatima ostavi određeni grejs-period za teške političke teme", objašnjava.
Komentarišući i to da i pojedinačne primedbe država članica mogu ostati prepreka za otvaranje poglavlja, Selaković je podvukla da fokus mora biti na konkretnim reformama i novcu iz Plana rasta, Selaković kaže da Klaster 3 u ovom trenutku i ne treba da bude primarna tema.
"Sve dok ne vidimo kakva je politička volja unutar svih država članica, kako se ne bi podizala neopravdana očekivanja. Ta tema je u prethodnom periodu bila poprilično instrumentalizovana: predstavnici odlazeće vlasti dobro su znali šta su prepreke i da određene zemlje neće menjati stav, a u javnosti su forsirali priču o skorom otvaranju, da bi potom slali poruku kako nas Evropska unija zapravo ne želi. Otvaranje klastera građanima ne znači ništa ukoliko nema stvarnih reformi. Poput koraka koje je sprovela nova mađarska vlada na čelu sa Peterom Mađarom, nama je prioritet ubrzanje reformske agende. To su aktivnosti koje je moguće realizovati u kratkom roku — završetak reforme izbornog zakonodavstva i usvajanje medijskih zakona, što je studentska lista svakako obećala. To će suštinski odmrznuti stotine miliona evra koji trenutno stoje blokirani, jer je Evropska komisija, naročito nakon usvajanja spornih Mrdićevih zakona, procenila da Srbija više ne ispunjava preduslove za korišćenje tog novca. Ako to postavimo kao merilo napretka, poslaćemo potpuno drugačiju poruku svim akterima u EU", navodi naša sagovornica.
Na pitanje kakva je politika pobedničke Studentske liste prema evrointegracijama, budući da iz Brisela stižu signali nedoumice, Selaković zaključuje da ćemo jasnu politiku videti tek kada vlada bude formirana i "kada pročitamo ekspoze premijera".
"Za sada, prema dostupnim informacijama, proces evropskih integracija se nastavlja. Postoji težnja da Srbija u razumnom roku ispuni merila za dobijanje IBAR-a za poglavlja 23 i 24, što zahteva ozbiljne reforme u pravosuđu i temeljnim pravima. Dobijanje tog izveštaja neophodno je za ubrzanje procesa ka članstvu. Videli smo primer Crne Gore, koja je tek nakon dobijanja IBAR-a pre dve godine počela da privodi proces kraju, zatvara preostala poglavlja i radi na nacrtu ugovora o pristupanju. Za Srbiju će biti veoma važna i poruka koju EU pošalje Crnoj Gori, koja je tehnički na samom kraju pregovora. Ukoliko građani Crne Gore budu razočarani izostankom konačne podrške država članica, to će duboko urušiti kredibilitet celokupnog procesa proširenja, jer bi ponovo bila izneverena podignuta očekivanja", naglašava.
O tome kakav se izveštaj o napretku Srbije može očekivati za godinu dana, ona smatra "da će sigurno biti bolji za godinu dana, u odnosu na rad ove vlasti".
