Бојана Селаковић. Фото: Инсајдер Сваке године, у ово време, представници државе Србије дочекивали су изасланике Европске уније који су им уручивали извештај о напретку Србије, документ који показује шта је једна земља… Цео текст
Бојана Селаковић. Фото: Инсајдер
Сваке године, у ово време, представници државе Србије дочекивали су изасланике Европске уније који су им уручивали извештај о напретку Србије, документ који показује шта је једна земља испунила а шта не на свом европском путу. Ове године, ствари су другачије. Нико од функционера Србије, нити представници Владе у техничком мандату нити председница Скупштине и вд председника Републике, неће дочекати представнике Европске уније. Да ли због промене власти или због оног што пише у том документу, питање је на које премијер и представници институција не дају одговор. О томе како види ову ситуацију, али и шта Европска унија о Србији пише ове године, за 3Д је говорила Бојана Селаковић из Националног конвента за ЕУ.
Коментаришући чињеницу да нико од представника одлазеће владе није преузео годишњи извештај ЕУ о напретку Србије, Селаковић оцењује да је ситуација заиста јако специфична и да је, на неки начин, "добра илустрација наше стварности".
"Имамо ситуацију смене власти, где са власти одлази странка која је дошла са обећањем о Европи и Европској унији, започела преговоре и отварала прва поглавља, а сада, 14 година касније, имамо годишњи извештај о напретку који је никад гори за Србију. Налазимо се у поприлично хаотичној ситуацији у којој та странка има проблем да прихвати резултат и да се помири са последицама оваквог изборног исхода. Зато верујем да је све ово што гледамо од 25. октобра па надаље јасан показатељ због чега Србија до сада није могла да напредује у европским интеграцијама, као и да тема годишњег извештаја у оваквој ситуацији не може да дође у фокус, јер европске интеграције суштински нису биле тема ни ових избора. Тако да је ово природан наставак тог процеса", оцењује Бојана Селаковић за Инсајдер.
На питање да ли је игнорисање уручења извештаја ствар протокола или јасног политичког става, као и да ли ће документ уопште ући у државне институције, Селаковић наводи да ми имамо институције које раде у техничком мандату и апсолутно није спорно да ће тај извештај бити адресиран по одређеној процедури, као што се дешавају и друге ствари.
"Чак је и Ана Брнабић вршилац дужности функције председника републике. Имамо целу владу и председника владе. Не знам тачно како је текао протокол, али знам да ће амбасадор сутра ујутру уручити извештај Националном конвенту, као што су радили амбасадори свих претходних година — дакле, представницима цивилног друштва, односно грађанима који желе да Србија једног дана буде у Европској унији. Испада да смо ми у овом тренутку једини континуитет у ситуацији у којој имамо тек завршене изборе, а немамо нове институције формиране на основу њихових резултата", наводи саговорница Инсајдера.
Подсећајући да је извештај годинама уназад бележио стагнацију и "ограничен напредак", уз кључне замерке на владавину права, медијске слободе и спољну политику, новинар је отворио питање стварног кретања у претходном периоду. Селаковић истиче да "имамо константан лош тренд".
"Који можда није у сваком извештају био драматично изражен као сада, када имамо јасно назадовање у четири области. Ко пажљиво чита те извештаје, посебно у одређеним областима, врло лако може да уочи тренд који у континуитету иде надоле, и то је заиста парадоксално. Мислим да је Србија по томе јединствен случај", оцењује.
Објашњавајући зашто је управо овогодишњи извештај најнеповољнији до сада, Селаковић наглашава:
"Зато што сада имамо оцену о погоршању стања у четири области. До сада је то увек био ограничен напредак, а прошле године је, ако се добро сећам, назадовање забележено само у једној области. Сада имамо четири, међу којима је и област образовања. Поглавља 25 и 26 су једина поглавља која су привремено затворена још одавно, јер она допуштају државама кандидатима да, уз поштовање одређених стандарда, ту област уређују у складу са локалним контекстом. Сада имамо ситуацију да су и та поглавља, једина привремено затворена, постала проблематична", објашњава саговорница Инсајдера.
Одговарајући на питање шта је конкретно проблем у сектору образовања, поред уобичајених примедби на владавину права, она прецизира да је проблем "ограничавање академских слобода и утицај на аутономију универзитета".
"Све што се дешавало у последње две године - различите репресивне методе и обрачуни са професорима, запосленима на универзитетима и студентима - ограничава онај минимум који је Европска унија прописала у том поглављу. Да нисмо имали промену власти, то би био огроман проблем. По ономе што се најављује као окосница програма будуће владе, управо ће то бити једна од области у којој ће се спроводити реформски процеси, како би се ствари ревитализовале и академске слободе вратиле на нормалан ниво", напомиње.
Упитана како је могуће да Србија добије овако лошу оцену ако је Европска комисија раније проценила да је кластер 3 технички спреман за отварање, Селаковић појашњава разлику између појединачних мерила и општег стања, Селаковић сматра да је разлог то што су услови за отварање кластера другачији од шире слике преговарачког процеса.
"Годишњи извештај обухвата стање у свих 35 преговарачких поглавља, која су груписана у кластере. Србија је раније отворила одређени број поглавља, а онда је Европска унија променила методологију, па је неопходно отворити сва поглавља унутар једног кластера. Захтеви за отварање су минимални и нису претерано захтевни у поређењу са оним што је потребно за затварање поглавља. Кад говоримо о кластеру три, то је само неколико поглавља, међу којима су нека отворена и пре нове методологије. Овде, међутим, говоримо о свеукупној слици, која је најлошија у кластеру један. Ту су основе - поглавља 23 и 24, медијске слободе, изборни услови и борба против корупције. То највише боји читаву слику. Поред тога, још од прошлогодишњег извештаја евидентирани су лоши трендови у образовању, а сада смо добили јасну оцену назадовања, што је суштински веома лоше", наводи саговорница Инсајдера.
Поводом изјаве Марте Кос да нова власт има шансу за нови почетак упркос назадовању, те на питање какве последице извештај носи и да ли нова влада може да се суочи са финансијским губицима из фондова, Селаковић наводи да је то друга ствар и да нема директне везе са овим извештајем.
"Потпуно се слажем са тим да је ово прилика за ресет у разним процесима, па и у европским интеграцијама. Било је потпуно јасно у последње четири године да нећемо видети јасан напредак, јер код странке која одлази са власти није постојала политичка воља. Сада постоји прилика да се ствари промене, а да ли ће се променити - нова власт ће тек морати да покаже. Добра реакција Европске уније у овом тренутку огледа се у порукама да ће фокус бити управо на најпроблематичнијим областима, попут владавине права, што је у потпуности компатибилно са најављеним програмом будуће владе. Ту постоји простор за синергију. Уколико грађани осете промене у свакодневном животу захваљујући раду нове власти, то ће се сигурно одразити и на оцене Европске комисије. Слика из овог извештаја утицала је и на то да не постоји политичка воља за отварање кластера три, мада је та тема била и превише наметнута. Различите земље су из различитих разлога то блокирале, без обзира на техничку спремност, а политичке позиције свих чланица у овом тренутку још не знамо. Суштински, нама се као грађанима ништа неће променити без обзира на то да ли ће тај кластер бити отворен или не", сматра она.
На констатацију да грађанима неће бити уведене визе без обзира на судбину кластера, она додаје да је отварање или неотварање кластера - техничка формалност.
"Много је важније којим ће се темпом након избора одвијати реформски процеси у кључним областима. Не мора Европска комисија да нам каже да ствари стоје лоше у областима које свакодневно осећамо на својој кожи - од корупције и правосуђа до стања медијских слобода. Ако друштво и будуће институције буду фокусирани на решавање тих проблема, напредак у преговарачком процесу доћи ће сам по себи", наглашава.
Осврћући се на став да је блокада Кластера 3 раније посматрана као одбијање да се да "поклон Вучићу", и упитана постоји ли могућност да ЕУ сада да подстицај новим властима када је та препрека отклоњена, Селаковић каже:
"Уопште не мислим да то треба да буде приоритет у комуникацији између Европске уније и нове власти, управо зато што је за такву одлуку потребан консензус свих 27 држава чланица. Различите земље су из различитих разлога заустављале процес - не само зато што би то био поклон Вучићу, већ због озбиљних примедби на понашање Србије као кандидата. Једна група држава инсистирала је на лошем стању демократије и владавине права, док је друга имала проблем са спорим усклађивањем са спољном политиком ЕУ. То су питања око којих је потребно време да се постигне компромис и она нису у директној надлежности Европске комисије, која даје само техничку препоруку. Зато фокус мора бити на реформским процесима, јер се самом променом власти и ослобађањем институција које су биле заробљене стичу услови за одмрзавање средстава из Плана раста. Србија је повукла само око 160 милиона евра из прве транше предфинансирања и улазимо у опасну зону где, без реализације предвиђених реформи, ризикујемо губитак огромног новца намењеног грађанима. Ако се будућа влада буде држала програма победничке листе, брзо ћемо напредовати са реформском агендом и одмрзнути та средства, слично ономе што се десило у Мађарској након одласка Виктора Орбана", оцењује она.
На опаску да у првим реакцијама из ЕУ након избора нису доминирале реформе, већ строге политичке поруке о санкцијама Русији, отварању архива и замеркама због одсуства застава ЕУ на протестима, Селаковић истиче разлику међу европским актерима.
"Зависи шта читамо и кога слушамо. Европска унија није монолитна целина из које стиже једна директива. Словенија или Немачка као чланице имају право на своје ставове, али поруке које долазе из саме Европске комисије и од комесарке за проширење - која је искључиво надлежна за одмрзавање средстава из Плана раста и за то јој не треба потврда држава чланица - потпуно су другачије и врло охрабрујуће. Оне јасно говоре да фокус треба ставити на решавање спорних питања, што не би требало да буде проблем новој влади с обзиром на њене приоритете. Такође, добра је политичка пракса да се при овако тектонским променама у државама кандидатима остави одређени грејс-период за тешке политичке теме", објашњава.
Коментаришући и то да и појединачне примедбе држава чланица могу остати препрека за отварање поглавља, Селаковић је подвукла да фокус мора бити на конкретним реформама и новцу из Плана раста, Селаковић каже да Кластер 3 у овом тренутку и не треба да буде примарна тема.
"Све док не видимо каква је политичка воља унутар свих држава чланица, како се не би подизала неоправдана очекивања. Та тема је у претходном периоду била поприлично инструментализована: представници одлазеће власти добро су знали шта су препреке и да одређене земље неће мењати став, а у јавности су форсирали причу о скором отварању, да би потом слали поруку како нас Европска унија заправо не жели. Отварање кластера грађанима не значи ништа уколико нема стварних реформи. Попут корака које је спровела нова мађарска влада на челу са Петером Мађаром, нама је приоритет убрзање реформске агенде. То су активности које је могуће реализовати у кратком року — завршетак реформе изборног законодавства и усвајање медијских закона, што је студентска листа свакако обећала. То ће суштински одмрзнути стотине милиона евра који тренутно стоје блокирани, јер је Европска комисија, нарочито након усвајања спорних Мрдићевих закона, проценила да Србија више не испуњава предуслове за коришћење тог новца. Ако то поставимо као мерило напретка, послаћемо потпуно другачију поруку свим актерима у ЕУ", наводи наша саговорница.
На питање каква је политика победничке Студентске листе према евроинтеграцијама, будући да из Брисела стижу сигнали недоумице, Селаковић закључује да ћемо јасну политику видети тек када влада буде формирана и "када прочитамо експозе премијера".
"За сада, према доступним информацијама, процес европских интеграција се наставља. Постоји тежња да Србија у разумном року испуни мерила за добијање ИБАР-а за поглавља 23 и 24, што захтева озбиљне реформе у правосуђу и темељним правима. Добијање тог извештаја неопходно је за убрзање процеса ка чланству. Видели смо пример Црне Горе, која је тек након добијања ИБАР-а пре две године почела да приводи процес крају, затвара преостала поглавља и ради на нацрту уговора о приступању. За Србију ће бити веома важна и порука коју ЕУ пошаље Црној Гори, која је технички на самом крају преговора. Уколико грађани Црне Горе буду разочарани изостанком коначне подршке држава чланица, то ће дубоко урушити кредибилитет целокупног процеса проширења, јер би поново била изневерена подигнута очекивања", наглашава.
О томе какав се извештај о напретку Србије може очекивати за годину дана, она сматра "да ће сигурно бити бољи за годину дана, у односу на рад ове власти".
