Sve vesti
Foto iz članka: JedinstvoIzveštaj Evropske komisije beleži nazadovanje Srbije, a Brisel od nove vlade očekuje reforme
Šta navode mediji
Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu donosi nepovoljnu ocenu stanja u zemlji, uz konstataciju da u pojedinim oblastima postoji nazadovanje.
Ovo navodi jedan izvor
Jedinstvo, 5. nov, 12:05 (otvara se u novom prozoru)
Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu donosi nepovoljnu ocenu stanja u zemlji, uz konstataciju da u pojedinim oblastima postoji nazadovanje. Posebno su izdvojeni vladavina prava, funkcionisanje demokratskih institucija, javna uprava, spoljni odnosi i akademske slobode.
Izveštaj posebno izdvaja vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija, javnu upravu, spoljne odnose i akademske slobode.
Ovo navodi jedan izvor
Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu donosi nepovoljnu ocenu stanja u zemlji, uz konstataciju da u pojedinim oblastima postoji nazadovanje. Posebno su izdvojeni vladavina prava, funkcionisanje demokratskih institucija, javna uprava, spoljni odnosi i akademske slobode.
Izveštaj Evropske komisije ukazuje na nazadovanje Srbije u oblasti vladavine prava, funkcionisanja institucija, medijskih i akademskih sloboda.
Ovo navodi jedan izvor
Izveštaj Evropske komisije ukazuje na nazadovanje Srbije u oblasti vladavine prava, funkcionisanja institucija, medijskih i akademskih sloboda. Dok konsultantkinja za oblast evropskih integracija Nataša Dragojlović smatra da bi uspostavljanje podele vlasti i vladavine prava moglo da odblokira evropske integracije, profesor Evropskih studija FPN-a u penziji Slobodan Samardžić ocenjuje da je dosadašnji odnos Brisela i Beograda počivao na političkom dogovoru koji je potiskivao suštinske reforme.
U Briselu od nove vlade Srbije očekuju politički zaokret i konkretne rezultate u sprovođenju reformi.
Ovo navodi jedan izvor
Istovremeno, od nove vlade u Briselu očekuju politički zaokret i konkretne rezultate u sprovođenju reformi. Dok se Crna Gora i Albanija izdvajaju kao najbliži kandidati za članstvo, napredak se beleži i kod Moldavije i Ukrajine, Srbija ostaje na početku procesa proširenja.
Dok se Crna Gora i Albanija izdvajaju kao najbliži kandidati za članstvo, a napredak se beleži kod Moldavije i Ukrajine, Srbija ostaje na početku procesa proširenja.
Ovo navodi jedan izvor
Istovremeno, od nove vlade u Briselu očekuju politički zaokret i konkretne rezultate u sprovođenju reformi. Dok se Crna Gora i Albanija izdvajaju kao najbliži kandidati za članstvo, napredak se beleži i kod Moldavije i Ukrajine, Srbija ostaje na početku procesa proširenja.
U emisiji Oko o izveštaju i perspektivama evropskih integracija govorili su Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, i Nataša Dragojlović, konsultantkinja za evropske integracije i nekadašnja direktorka Evropskog konventa.
Ovo navodi jedan izvor
O izveštaju, perspektivama evropskih integracija i mogućim promenama odnosa Beograda i Brisela u emisiji Oko govorili su Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, i Nataša Dragojlović, konsultantkinja za evropske integracije i nekadašnja direktorka Evropskog konventa.
Nataša Dragojlović ocenjuje da je ovogodišnji izveštaj drugačije struktuiran i pregledniji, ali da je pažnju privukao način na koji je Evropska komisija formulisala ocenu o političkom stanju u Srbiji, uključujući formulacije o rezultatima parlamentarnih izbora.
Ovo navodi jedan izvor
Nataša Dragojlović ocenjuje da je ovogodišnji izveštaj drugačije strukturisan i pregledniji, ali da je posebna pažnja privukla način na koji je Evropska komisija formulisala ocenu o političkom stanju u Srbiji. Prema njenim rečima, u tekstu se mogu prepoznati i naknadno unete formulacije koje se odnose na rezultate parlamentarnih izbora.
Dragojlovićeva navodi da je Evropska komisija govorila na vrlo eksplicitan način koji do sada nije koristila, nego pre Evropski parlament.
Ovo navodi jedan izvor
„Kao da su bili ohrabreni da kažu nešto na način, vrlo eksplicitan, koji do sada Evropska komisija nije koristila, nego pre Evropskog parlamenta u svojim formulacijama stanja i situacije“, navela je Dragojlovićeva.
Dragojlovićeva smatra da izveštaj predstavlja važan dokument jer na jednom mestu daje pregled stanja u svim oblastima, od vladavine prava i intelektualne svojine do poljoprivrede i socijalnih prava.
Ovo navodi jedan izvor
Ona smatra da izveštaj predstavlja važan dokument jer na jednom mestu daje pregled stanja u svim oblastima, od vladavine prava i intelektualne svojine do poljoprivrede i socijalnih prava. „Taj dokument je vrlo važan, jer drugi dokument o stanju, pravnom, institucionalnom i praktičnom, u svim ovim oblastima koje su za naš životno važne jednostavno nema“, istakla je Dragojlovićeva.
Dragojlovićeva ističe da Evropska unija ne bira i ne postavlja vlade, već o tome odlučuju građani na izborima, ali smatra da bi drugačiji politički pristup mogao otvoriti prostor za stvarni napredak.
Ovo navodi jedan izvor
Govoreći o mogućnostima da nova politička situacija u Srbiji donese ubrzanje evropskih integracija, ona je naglasila da Evropska unija ne bira i ne postavlja vlade, već da o tome odlučuju građani na izborima. Ipak, smatra da bi drugačiji politički pristup mogao da otvori prostor za stvarni napredak.
Dragojlovićeva izdvaja uspostavljanje vladavine prava i podele vlasti kao ključni preduslov, ocenjujući da je to najslabija karika Srbije u prethodnim izveštajima Evropske komisije.
Ovo navodi jedan izvor
Kao ključni preduslov izdvojila je uspostavljanje vladavine prava i podele vlasti, ocenjujući da je upravo to najslabija karika Srbije u prethodnim izveštajima Evropske komisije. „Program studentskih lista baziran je na vladavini prava, na ostvarenju principa podele vlasti. To je najslabija karika bila godinama unazad. Princip vladavine prava i podele vlasti u ovoj zemlji nikada nije uspostavljen. To je ono što može da otkaže evropsku integraciju“, rekla je Dragojlovićeva.
Slobodan Samardžić ocenjuje da je Evropska unija dugo održavala zatvoren politički odnos sa Aleksandrom Vučićem, u kojem su stabilnost i evropski interesi imali prednost nad demokratskim reformama.
Ovo navodi jedan izvor
Slobodan Samardžić, međutim, smatra da se promena tona Evropske komisije ne može posmatrati odvojeno od političkih odnosa koji su godinama postojali između Brisela i Beograda. On ocenjuje da je Evropska unija dugo održavala zatvoreni politički odnos sa Aleksandrom Vučićem, u kojem su stabilnost i ostvarivanje pojedinih evropskih interesa imali prednost nad demokratskim reformama.
Samardžić ocenjuje da su evropske institucije tek pod pritiskom događaja u Srbiji i reakcija evropske javnosti počele da kritikuju vlast.
Ovo navodi jedan izvor
Prema njegovom mišljenju, evropske institucije su tek pod pritiskom događaja u Srbiji i reakcija evropske javnosti počele su da kritikuju vlast.
Samardžić smatra da je vladavina prava godinama bila potisnuta u odnosu na pitanje Kosova, koje je za pojedine važne članice Evropske unije predstavljalo prioritet u odnosima sa Beogradom.
Ovo navodi jedan izvor
Samardžić smatra da je vladavina prava godinama bila potisnuta u odnosu na pitanje Kosova, koje je, kako je naveo, za pojedine važne članice Evropske unije predstavljalo prioritet u odnosima sa Beogradom.
Samardžić smatra da se iza evropskog zahteva za normalizaciju odnosa krije očekivanje potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma, i ukazuje na pregovarački okvir iz 2014. godine i sporazum iz 2023.
Ovo navodi jedan izvor
Samardžić smatra da se iza evropskog zahteva za normalizaciju odnosa krije očekivanje potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma koji bi imao dalekosežne političke i međunarodnopravne posledice. On je ukazao na pregovarački okvir iz 2014. godine i sporazum iz 2023, ocenjujući da se pod formulacijom sveobuhvatne normalizacije podrazumeva mnogo više od tehničke saradnje. „Morate biti mnogo naivni ili se praviti naivni da ne razumete šta znači sveobuhvatna normalizacija. To je, dakle, i međunarodne organizacije, i granica, i ukidanje platnog prometa i pošte i sve. To je normalizacija odnosa međudržavnim sporazumom“, rekao je Samardžić.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.