Oko: Brisel očekuje zaokret, ali Beograd i dalje deli pitanje Kosova i Metohije od reformi Izveštaj Evropske komisije ukazuje na nazadovanje Srbije u oblasti vladavine prava, funkcionisanja institucija, medijskih i… Ceo tekst
Oko: Brisel očekuje zaokret, ali Beograd i dalje deli pitanje Kosova i Metohije od reformi
Izveštaj Evropske komisije ukazuje na nazadovanje Srbije u oblasti vladavine prava, funkcionisanja institucija, medijskih i akademskih sloboda. Dok konsultantkinja za oblast evropskih integracija Nataša Dragojlović smatra da bi uspostavljanje podele vlasti i vladavine prava moglo da odblokira evropske integracije, profesor Evropskih studija FPN-a u penziji Slobodan Samardžić ocenjuje da je dosadašnji odnos Brisela i Beograda počivao na političkom dogovoru koji je potiskivao suštinske reforme.
Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu donosi nepovoljnu ocenu stanja u zemlji, uz konstataciju da u pojedinim oblastima postoji nazadovanje. Posebno su izdvojeni vladavina prava, funkcionisanje demokratskih institucija, javna uprava, spoljni odnosi i akademske slobode.
Istovremeno, od nove vlade u Briselu očekuju politički zaokret i konkretne rezultate u sprovođenju reformi. Dok se Crna Gora i Albanija izdvajaju kao najbliži kandidati za članstvo, napredak se beleži i kod Moldavije i Ukrajine, Srbija ostaje na početku procesa proširenja.
O izveštaju, perspektivama evropskih integracija i mogućim promenama odnosa Beograda i Brisela u emisiji Oko govorili su Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, i Nataša Dragojlović, konsultantkinja za evropske integracije i nekadašnja direktorka Evropskog konventa.
Nazadovanje u ključnim oblastima i promena tona Brisela
Nataša Dragojlović ocenjuje da je ovogodišnji izveštaj drugačije strukturisan i pregledniji, ali da je posebna pažnja privukla način na koji je Evropska komisija formulisala ocenu o političkom stanju u Srbiji. Prema njenim rečima, u tekstu se mogu prepoznati i naknadno unete formulacije koje se odnose na rezultate parlamentarnih izbora.
„Kao da su bili ohrabreni da kažu nešto na način, vrlo eksplicitan, koji do sada Evropska komisija nije koristila, nego pre Evropskog parlamenta u svojim formulacijama stanja i situacije“, navela je Dragojlovićeva.
Ona smatra da izveštaj predstavlja važan dokument jer na jednom mestu daje pregled stanja u svim oblastima, od vladavine prava i intelektualne svojine do poljoprivrede i socijalnih prava.
„Taj dokument je vrlo važan, jer drugi dokument o stanju, pravnom, institucionalnom i praktičnom, u svim ovim oblastima koje su za naš životno važne jednostavno nema“, istakla je Dragojlovićeva.
Govoreći o mogućnostima da nova politička situacija u Srbiji donese ubrzanje evropskih integracija, ona je naglasila da Evropska unija ne bira i ne postavlja vlade, već da o tome odlučuju građani na izborima. Ipak, smatra da bi drugačiji politički pristup mogao da otvori prostor za stvarni napredak.
Kao ključni preduslov izdvojila je uspostavljanje vladavine prava i podele vlasti, ocenjujući da je upravo to najslabija karika Srbije u prethodnim izveštajima Evropske komisije.
„Program studentskih lista baziran je na vladavini prava, na ostvarenju principa podele vlasti. To je najslabija karika bila godinama unazad. Princip vladavine prava i podele vlasti u ovoj zemlji nikada nije uspostavljen. To je ono što može da otkaže evropsku integraciju“, rekla je Dragojlovićeva.
Slobodan Samardžić, međutim, smatra da se promena tona Evropske komisije ne može posmatrati odvojeno od političkih odnosa koji su godinama postojali između Brisela i Beograda. On ocenjuje da je Evropska unija dugo održavala zatvoreni politički odnos sa Aleksandrom Vučićem, u kojem su stabilnost i ostvarivanje pojedinih evropskih interesa imali prednost nad demokratskim reformama.
„Oni su dobili čoveka koji će im obezbediti stabilnost u Srbiji, a taj čovek će njima uzvratiti da obezbedi njihov interes u Srbiji, pre svega počev od teritorijalnog integriteta i Kosova i Metohije, pa onda do litijuma i dalje. Tu je napravljen jedan dil koji je funkcionisao iz godine u godinu“, ocenio je Samardžić.
Prema njegovom mišljenju, evropske institucije su tek pod pritiskom događaja u Srbiji i reakcija evropske javnosti počele su da kritikuju vlast.
Samardžić smatra da je vladavina prava godinama bila potisnuta u odnosu na pitanje Kosova, koje je, kako je naveo, za pojedine važne članice Evropske unije predstavljalo prioritet u odnosima sa Beogradom.
Kosovo ostaje uslov, a vladavina prava ključ za evropski put
Jedno od centralnih pitanja razgovora bilo je da li Srbija može da napreduje ka članstvu u Evropskoj uniji bez sveobuhvatne normalizacije odnosa sa Prištinom i kako će nova vlast pristupiti tom problemu.
Samardžić smatra da se iza evropskog zahteva za normalizaciju odnosa krije očekivanje potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma koji bi imao dalekosežne političke i međunarodnopravne posledice. On je ukazao na pregovarački okvir iz 2014. godine i sporazum iz 2023, ocenjujući da se pod formulacijom sveobuhvatne normalizacije podrazumeva mnogo više od tehničke saradnje.
„Morate biti mnogo naivni ili se praviti naivni da ne razumete šta znači sveobuhvatna normalizacija. To je, dakle, i međunarodne organizacije, i granica, i ukidanje platnog prometa i pošte i sve. To je normalizacija odnosa međudržavnim sporazumom“, rekao je Samardžić.
Dragojlovićeva je, sa druge strane, istakla da se u dokumentima Evropske komisije ne navodi eksplicitno zahtev da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Podsetila je da je pitanje normalizacije deo pregovaračkog procesa, ali da se ne može zanemariti činjenica da su ključne reforme u Srbiji izostajale.
Prema njenom mišljenju, uspostavljanje funkcionalnih institucija i podele vlasti omogućilo bi da se o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima vodi otvorena i demokratska rasprava.
„Kada se jedanput uspostavi podela vlasti, kada prorade institucije u punom kapacitetu i kada se uspostavi vladavina prava, da se otvori mogućnost da se povede debata o ključnim pitanjima u ovoj zemlji, da se eventualno o tome glasa i da ljudi mogu da čuju jednu i drugu stranu“, navela je Dragojlovićeva.
Ona smatra da bi Srbija, uz odgovarajuću političku volju, mogla znatno brže da napreduje u pregovorima, navodeći iskustva Slovačke i Crne Gore kao primere koji pokazuju da se proces može ubrzati kada postoji jasna politička odluka za sprovođenje reformi.
„Može za godinu i po dana, kako da ne. Kada vi rešite vladavinu prava i podelu vlasti, odnosno pitanje demokratije, sve drugo se ispregovara neverovatnom brzinom“, ocenila je Dragojlovićeva.
Samardžić, međutim, ne očekuje veliki preokret u narednih godinu dana. On smatra da će buduća vlada imati ograničen politički kapacitet i da će ključna pitanja odnosa sa Evropskom unijom morati da budu ponovo otvorena.
Posebno je ukazao na pitanje odnosa sa Rusijom i vojnu neutralnost Srbije, ocenjujući da evropski put ne bi trebalo da podrazumeva automatsko odricanje od nacionalnih interesa.
„Tu postoji jedno potpuno novo razmišljanje, novo shvatanje, da ovaj put u Evropsku uniju, što znači odricanje dela teritorije i odricanje od svojih prirodnih resursa, nema nikakvog smisla. Mislim da se sve mora promeniti ili, kako se to kaže, potpuno resetovati između Beograda i Brisela, sa nekim potpuno drugim načinom, drugim odnosima i drugom vrstom sporazuma“, rekao je Samardžić.
Dok Dragojlovićeva veruje da bi politička volja i sprovođenje ključnih reformi mogli da ubrzaju evropske integracije, Samardžić dovodi u pitanje dosadašnji model odnosa Srbije i Evropske unije. Sagovornici se, ipak, slažu u jednom: pred Srbijom je period u kojem će se morati jasnije definisati i unutrašnji institucionalni poredak i budući odnos sa Briselom.
