Спољна политикаПрви објавио Jedinstvo, 5. нов, 12:05

Извештај Европске комисије бележи назадовање Србије, а Брисел од нове владе очекује реформе

1 медиј · 1 текст · 1 изворни Истражи мрежу

Шта наводе медији

Најновији извештај Европске комисије о напретку Србије на европском путу доноси неповољну оцену стања у земљи, уз констатацију да у појединим областима постоји назадовање.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Најновији извештај Европске комисије о напретку Србије на европском путу доноси неповољну оцену стања у земљи, уз констатацију да у појединим областима постоји назадовање. Посебно су издвојени владавина права, функционисање демократских институција, јавна управа, спољни односи и академске слободе.
Извештај посебно издваја владавину права, функционисање демократских институција, јавну управу, спољне односе и академске слободе.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Најновији извештај Европске комисије о напретку Србије на европском путу доноси неповољну оцену стања у земљи, уз констатацију да у појединим областима постоји назадовање. Посебно су издвојени владавина права, функционисање демократских институција, јавна управа, спољни односи и академске слободе.
Извештај Европске комисије указује на назадовање Србије у области владавине права, функционисања институција, медијских и академских слобода.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Извештај Европске комисије указује на назадовање Србије у области владавине права, функционисања институција, медијских и академских слобода. Док консултанткиња за област европских интеграција Наташа Драгојловић сматра да би успостављање поделе власти и владавине права могло да одблокира европске интеграције, професор Европских студија ФПН-а у пензији Слободан Самарџић оцењује да је досадашњи однос Брисела и Београда почивао на политичком договору који је потискивао суштинске реформе.
У Бриселу од нове владе Србије очекују политички заокрет и конкретне резултате у спровођењу реформи.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Истовремено, од нове владе у Бриселу очекују политички заокрет и конкретне резултате у спровођењу реформи. Док се Црна Гора и Албанија издвајају као најближи кандидати за чланство, напредак се бележи и код Молдавије и Украјине, Србија остаје на почетку процеса проширења.
Док се Црна Гора и Албанија издвајају као најближи кандидати за чланство, а напредак се бележи код Молдавије и Украјине, Србија остаје на почетку процеса проширења.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Истовремено, од нове владе у Бриселу очекују политички заокрет и конкретне резултате у спровођењу реформи. Док се Црна Гора и Албанија издвајају као најближи кандидати за чланство, напредак се бележи и код Молдавије и Украјине, Србија остаје на почетку процеса проширења.
У емисији Око о извештају и перспективама европских интеграција говорили су Слободан Самарџић, професор Факултета политичких наука у пензији, и Наташа Драгојловић, консултанткиња за европске интеграције и некадашња директорка Европског конвента.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)О извештају, перспективама европских интеграција и могућим променама односа Београда и Брисела у емисији Око говорили су Слободан Самарџић, професор Факултета политичких наука у пензији, и Наташа Драгојловић, консултанткиња за европске интеграције и некадашња директорка Европског конвента.
Наташа Драгојловић оцењује да је овогодишњи извештај другачије структуиран и прегледнији, али да је пажњу привукао начин на који је Европска комисија формулисала оцену о политичком стању у Србији, укључујући формулације о резултатима парламентарних избора.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Наташа Драгојловић оцењује да је овогодишњи извештај другачије структурисан и прегледнији, али да је посебна пажња привукла начин на који је Европска комисија формулисала оцену о политичком стању у Србији. Према њеним речима, у тексту се могу препознати и накнадно унете формулације које се односе на резултате парламентарних избора.
Драгојловићева наводи да је Европска комисија говорила на врло експлицитан начин који до сада није користила, него пре Европски парламент.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)„Као да су били охрабрени да кажу нешто на начин, врло експлицитан, који до сада Европска комисија није користила, него пре Европског парламента у својим формулацијама стања и ситуације“, навела је Драгојловићева.
Драгојловићева сматра да извештај представља важан документ јер на једном месту даје преглед стања у свим областима, од владавине права и интелектуалне својине до пољопривреде и социјалних права.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Она сматра да извештај представља важан документ јер на једном месту даје преглед стања у свим областима, од владавине права и интелектуалне својине до пољопривреде и социјалних права. „Тај документ је врло важан, јер други документ о стању, правном, институционалном и практичном, у свим овим областима које су за наш животно важне једноставно нема“, истакла је Драгојловићева.
Драгојловићева истиче да Европска унија не бира и не поставља владе, већ о томе одлучују грађани на изборима, али сматра да би другачији политички приступ могао отворити простор за стварни напредак.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Говорећи о могућностима да нова политичка ситуација у Србији донесе убрзање европских интеграција, она је нагласила да Европска унија не бира и не поставља владе, већ да о томе одлучују грађани на изборима. Ипак, сматра да би другачији политички приступ могао да отвори простор за стварни напредак.
Драгојловићева издваја успостављање владавине права и поделе власти као кључни предуслов, оцењујући да је то најслабија карика Србије у претходним извештајима Европске комисије.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Као кључни предуслов издвојила је успостављање владавине права и поделе власти, оцењујући да је управо то најслабија карика Србије у претходним извештајима Европске комисије. „Програм студентских листа базиран је на владавини права, на остварењу принципа поделе власти. То је најслабија карика била годинама уназад. Принцип владавине права и поделе власти у овој земљи никада није успостављен. То је оно што може да откаже европску интеграцију“, рекла је Драгојловићева.
Слободан Самарџић оцењује да је Европска унија дуго одржавала затворен политички однос са Александром Вучићем, у којем су стабилност и европски интереси имали предност над демократским реформама.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Слободан Самарџић, међутим, сматра да се промена тона Европске комисије не може посматрати одвојено од политичких односа који су годинама постојали између Брисела и Београда. Он оцењује да је Европска унија дуго одржавала затворени политички однос са Александром Вучићем, у којем су стабилност и остваривање појединих европских интереса имали предност над демократским реформама.
Самарџић оцењује да су европске институције тек под притиском догађаја у Србији и реакција европске јавности почеле да критикују власт.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Према његовом мишљењу, европске институције су тек под притиском догађаја у Србији и реакција европске јавности почеле су да критикују власт.
Самарџић сматра да је владавина права годинама била потиснута у односу на питање Косова, које је за поједине важне чланице Европске уније представљало приоритет у односима са Београдом.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Самарџић сматра да је владавина права годинама била потиснута у односу на питање Косова, које је, како је навео, за поједине важне чланице Европске уније представљало приоритет у односима са Београдом.
Самарџић сматра да се иза европског захтева за нормализацију односа крије очекивање потписивања правно обавезујућег споразума, и указује на преговарачки оквир из 2014. године и споразум из 2023.
Ово наводи један извор
- Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Самарџић сматра да се иза европског захтева за нормализацију односа крије очекивање потписивања правно обавезујућег споразума који би имао далекосежне политичке и међународноправне последице. Он је указао на преговарачки оквир из 2014. године и споразум из 2023, оцењујући да се под формулацијом свеобухватне нормализације подразумева много више од техничке сарадње. „Морате бити много наивни или се правити наивни да не разумете шта значи свеобухватна нормализација. То је, дакле, и међународне организације, и граница, и укидање платног промета и поште и све. То је нормализација односа међудржавним споразумом“, рекао је Самарџић.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Још у фокусу

Све вести

Правосуђе4. нов, 20:38

Приведено девет особа, међу њима командант САЈ Игор Жмирић, због сумње за мучење у гаражи Владе Србије

6 медијаИнсајдер, Интермагазин, 021 …

Шта наводе медији

Најновији извештај Европске комисије о напретку Србије на европском путу доноси неповољну оцену стања у земљи, уз констатацију да у појединим областима постоји назадовање.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Најновији извештај Европске комисије о напретку Србије на европском путу доноси неповољну оцену стања у земљи, уз констатацију да у појединим областима постоји назадовање. Посебно су издвојени владавина права, функционисање демократских институција, јавна управа, спољни односи и академске слободе.

Извештај посебно издваја владавину права, функционисање демократских институција, јавну управу, спољне односе и академске слободе.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Најновији извештај Европске комисије о напретку Србије на европском путу доноси неповољну оцену стања у земљи, уз констатацију да у појединим областима постоји назадовање. Посебно су издвојени владавина права, функционисање демократских институција, јавна управа, спољни односи и академске слободе.

Извештај Европске комисије указује на назадовање Србије у области владавине права, функционисања институција, медијских и академских слобода.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Извештај Европске комисије указује на назадовање Србије у области владавине права, функционисања институција, медијских и академских слобода. Док консултанткиња за област европских интеграција Наташа Драгојловић сматра да би успостављање поделе власти и владавине права могло да одблокира европске интеграције, професор Европских студија ФПН-а у пензији Слободан Самарџић оцењује да је досадашњи однос Брисела и Београда почивао на политичком договору који је потискивао суштинске реформе.

У Бриселу од нове владе Србије очекују политички заокрет и конкретне резултате у спровођењу реформи.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Истовремено, од нове владе у Бриселу очекују политички заокрет и конкретне резултате у спровођењу реформи. Док се Црна Гора и Албанија издвајају као најближи кандидати за чланство, напредак се бележи и код Молдавије и Украјине, Србија остаје на почетку процеса проширења.

Док се Црна Гора и Албанија издвајају као најближи кандидати за чланство, а напредак се бележи код Молдавије и Украјине, Србија остаје на почетку процеса проширења.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Истовремено, од нове владе у Бриселу очекују политички заокрет и конкретне резултате у спровођењу реформи. Док се Црна Гора и Албанија издвајају као најближи кандидати за чланство, напредак се бележи и код Молдавије и Украјине, Србија остаје на почетку процеса проширења.

У емисији Око о извештају и перспективама европских интеграција говорили су Слободан Самарџић, професор Факултета политичких наука у пензији, и Наташа Драгојловић, консултанткиња за европске интеграције и некадашња директорка Европског конвента.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)О извештају, перспективама европских интеграција и могућим променама односа Београда и Брисела у емисији Око говорили су Слободан Самарџић, професор Факултета политичких наука у пензији, и Наташа Драгојловић, консултанткиња за европске интеграције и некадашња директорка Европског конвента.

Наташа Драгојловић оцењује да је овогодишњи извештај другачије структуиран и прегледнији, али да је пажњу привукао начин на који је Европска комисија формулисала оцену о политичком стању у Србији, укључујући формулације о резултатима парламентарних избора.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Наташа Драгојловић оцењује да је овогодишњи извештај другачије структурисан и прегледнији, али да је посебна пажња привукла начин на који је Европска комисија формулисала оцену о политичком стању у Србији. Према њеним речима, у тексту се могу препознати и накнадно унете формулације које се односе на резултате парламентарних избора.

Драгојловићева наводи да је Европска комисија говорила на врло експлицитан начин који до сада није користила, него пре Европски парламент.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)„Као да су били охрабрени да кажу нешто на начин, врло експлицитан, који до сада Европска комисија није користила, него пре Европског парламента у својим формулацијама стања и ситуације“, навела је Драгојловићева.

Драгојловићева сматра да извештај представља важан документ јер на једном месту даје преглед стања у свим областима, од владавине права и интелектуалне својине до пољопривреде и социјалних права.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Она сматра да извештај представља важан документ јер на једном месту даје преглед стања у свим областима, од владавине права и интелектуалне својине до пољопривреде и социјалних права. „Тај документ је врло важан, јер други документ о стању, правном, институционалном и практичном, у свим овим областима које су за наш животно важне једноставно нема“, истакла је Драгојловићева.

Драгојловићева истиче да Европска унија не бира и не поставља владе, већ о томе одлучују грађани на изборима, али сматра да би другачији политички приступ могао отворити простор за стварни напредак.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Говорећи о могућностима да нова политичка ситуација у Србији донесе убрзање европских интеграција, она је нагласила да Европска унија не бира и не поставља владе, већ да о томе одлучују грађани на изборима. Ипак, сматра да би другачији политички приступ могао да отвори простор за стварни напредак.

Драгојловићева издваја успостављање владавине права и поделе власти као кључни предуслов, оцењујући да је то најслабија карика Србије у претходним извештајима Европске комисије.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Као кључни предуслов издвојила је успостављање владавине права и поделе власти, оцењујући да је управо то најслабија карика Србије у претходним извештајима Европске комисије. „Програм студентских листа базиран је на владавини права, на остварењу принципа поделе власти. То је најслабија карика била годинама уназад. Принцип владавине права и поделе власти у овој земљи никада није успостављен. То је оно што може да откаже европску интеграцију“, рекла је Драгојловићева.

Слободан Самарџић оцењује да је Европска унија дуго одржавала затворен политички однос са Александром Вучићем, у којем су стабилност и европски интереси имали предност над демократским реформама.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Слободан Самарџић, међутим, сматра да се промена тона Европске комисије не може посматрати одвојено од политичких односа који су годинама постојали између Брисела и Београда. Он оцењује да је Европска унија дуго одржавала затворени политички однос са Александром Вучићем, у којем су стабилност и остваривање појединих европских интереса имали предност над демократским реформама.

Самарџић оцењује да су европске институције тек под притиском догађаја у Србији и реакција европске јавности почеле да критикују власт.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Према његовом мишљењу, европске институције су тек под притиском догађаја у Србији и реакција европске јавности почеле су да критикују власт.

Самарџић сматра да је владавина права годинама била потиснута у односу на питање Косова, које је за поједине важне чланице Европске уније представљало приоритет у односима са Београдом.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Самарџић сматра да је владавина права годинама била потиснута у односу на питање Косова, које је, како је навео, за поједине важне чланице Европске уније представљало приоритет у односима са Београдом.

Самарџић сматра да се иза европског захтева за нормализацију односа крије очекивање потписивања правно обавезујућег споразума, и указује на преговарачки оквир из 2014. године и споразум из 2023.

Ово наводи један извор

Јединство, 5. нов, 12:05 (отвара се у новом прозору)Самарџић сматра да се иза европског захтева за нормализацију односа крије очекивање потписивања правно обавезујућег споразума који би имао далекосежне политичке и међународноправне последице. Он је указао на преговарачки оквир из 2014. године и споразум из 2023, оцењујући да се под формулацијом свеобухватне нормализације подразумева много више од техничке сарадње. „Морате бити много наивни или се правити наивни да не разумете шта значи свеобухватна нормализација. То је, дакле, и међународне организације, и граница, и укидање платног промета и поште и све. То је нормализација односа међудржавним споразумом“, рекао је Самарџић.