Priznanje profesora zagrebačkog Pravnog fakulteta Aleksandra Maršavelskog da je pod lažnim imenom mesecima politički savetovao studente u Srbiji izazvalo je oštre reakcije u Hrvatskoj. Posebnu težinu čitavom slučaju daje… Ceo tekst
Priznanje profesora zagrebačkog Pravnog fakulteta Aleksandra Maršavelskog da je pod lažnim imenom mesecima politički savetovao studente u Srbiji izazvalo je oštre reakcije u Hrvatskoj. Posebnu težinu čitavom slučaju daje činjenica da je istovremeno bio član tela zaduženog za građanski nadzor hrvatskih obaveštajnih službi. Usledili su zahtevi za njegovu smenu, neopoziva ostavka i obraćanje hrvatskoj Sigurnosno-obaveštajnoj agenciji (SOA).
Ono što je počelo kao otkrivanje identiteta misterioznog „Prijatelja studenata“, autora pisama objavljivanih u beogradskom listu „Danas“, pretvorilo se u političku aferu u Hrvatskoj.
Profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu Aleksandar Maršavelski otkrio je 31. oktobra da je upravo on mesecima pod pseudonimom upućivao savete studentskom pokretu u Srbiji.
Međutim, ubrzo se ispostavilo da nije reč samo o profesoru koji je iznosio svoje političke stavove.
Maršavelski je bio i član Veća za građanski nadzor sigurnosno-obaveštajnih agencija, tela koje deluje u okviru sistema parlamentarnog nadzora hrvatskih bezbednosnih službi.
Upravo ta činjenica izazvala je najozbiljnije reakcije u Zagrebu.
Pisao pod pseudonimom, savetovao i o sastavu izborne liste
U autorskom tekstu objavljenom u „Danasu“, Maršavelski je objasnio da je svoje ime skrivao kako njegovo hrvatsko poreklo ne bi bilo iskorišćeno za diskreditovanje studentskog pokreta.
Prema sopstvenom priznanju, više puta je dolazio u Beograd, održavao predavanja na Pravnom fakultetu i Fakultetu političkih nauka i posećivao fakultete u blokadi.
Njegov angažman nije se svodio isključivo na akademsku podršku.
Iznosio je konkretne političke predloge koji su se odnosili na budućnost Srbije, formiranje stručne vlade, odnos prema Evropskoj uniji i sastav Studentske liste.
Posebno je zanimljivo što je savetovao da se na listi ne nađe profesor Miloš Ković? Ne — u izveštaju „Jutarnjeg lista“ kao ličnost čijem se uključivanju protivio navodi se profesor Milo Lompar.
U svom pismu otkrio je i dugogodišnje prijateljstvo sa Savom Manojlovićem, liderom pokreta „Kreni-promeni“, sa kojim se upoznao tokom studentske posete Hagu.
Sve to postavilo je pitanje gde prestaje akademska solidarnost, a gde počinje neposredan politički angažman stranog državljanina u unutrašnjim političkim procesima Srbije.
U Hrvatskoj zatražili njegovu hitnu ostavku
Hrvatska stranka Most zatražila je 4. novembra hitnu ostavku Maršavelskog i preispitivanje načina na koji je izabran u telo za nadzor obaveštajnih službi.
Iz ove stranke poručili su da javnost mora da dobije odgovor na pitanje da li je prilikom njegovog izbora bilo poznato da je politički angažovan u drugoj državi.
Most smatra da takav angažman otvara pitanja nezavisnosti, mogućeg sukoba interesa i kredibiliteta nadzora nad hrvatskim bezbednosnim aparatom.
Zatraženo je i preispitivanje postupka izbora svih članova Veća.
U polemiku se uključio i Domovinski pokret.
Poslanik te stranke Ivica Kukavica najavio je inicijativu za sazivanje sednice saborskog Odbora za unutrašnju politiku i nacionalnu bezbednost, na kojoj bi Maršavelski trebalo da objasni svoj politički angažman u Srbiji.
Tako je pitanje koje se u početku odnosilo na studentske proteste u Beogradu postalo predmet rasprave o funkcionisanju hrvatskih institucija.
Od obaveštajne službe zatraženo izjašnjenje
Predsednik Odbora za unutrašnju politiku i nacionalnu bezbednost Hrvatskog sabora Ranko Ostojić potvrdio je da je od Sigurnosno-obaveštajne agencije zatražio informacije o slučaju.
Ostojić je objasnio da se najpre moraju utvrditi sve relevantne okolnosti kako bi se odlučilo da li postoji osnov za dalje postupanje.
Samim tim, za sada nema potvrde da je protiv Maršavelskog pokrenuta bezbednosna ili krivična istraga.
Takođe, nema dokaza da je u političkom savetovanju studenata koristio poverljive informacije ili delovao po nalogu bilo koje hrvatske državne institucije.
Međutim, činjenica da je jedan od članova tela za nadzor obaveštajnih agencija politički delovao u drugoj državi dovoljna je da u Zagrebu pokrene ozbiljnu raspravu o njegovoj podobnosti za tu funkciju.
Profesor se brani: Delovao sam isključivo privatno
Maršavelski je u izjavi za zagrebački „Jutarnji list“ odbacio tumačenja da je istupao u ime bilo koje institucije.
Objasnio je da je pisma studentima sastavljao u privatnom svojstvu i upravo zato koristio pseudonim.
U razgovoru za ovaj list poručio je da mu je namera bila da podrži borbu za pravdu u Srbiji.
Istovremeno je potvrdio da podnosi neopozivu ostavku na članstvo u Veću za građanski nadzor sigurnosno-obaveštajnih agencija.
Ta ostavka, međutim, nije zaustavila raspravu.
U hrvatskoj javnosti sada se postavljaju i šira pitanja: ko je kandidovao Maršavelskog, da li su njegove aktivnosti u Srbiji bile poznate nadležnim institucijama i da li postoje pravila koja ovakvu vrstu političkog angažmana ograničavaju.
Slučaj koji je otvorio pitanje odnosa Srbije i Hrvatske
Afera ima i širu političku dimenziju.
Tokom studentskih protesta u Srbiji više puta su iznošene optužbe o mogućem stranom uticaju na organizaciju protestnog pokreta.
Maršavelski je sopstveni angažman predstavio kao lični doprinos demokratskim promenama i regionalnoj saradnji.
Njegovi politički kritičari, međutim, smatraju da se postavlja ozbiljno pitanje kada osoba uključena u nadzor obaveštajnih službi jedne države istovremeno savetuje politički pokret u susednoj zemlji.
Između ta dva tumačenja postoji važna razlika.
Javno iznošenje političkih stavova, pa čak i savetovanje političkih organizacija u inostranstvu, ne predstavlja samo po sebi dokaz nezakonitog delovanja.
S druge strane, javnost ima pravo da zna da li je takvo delovanje bilo spojivo sa poverenom funkcijom u hrvatskom sistemu nadzora bezbednosnih službi.
Upravo se tim pitanjem sada bave institucije u Zagrebu.
Ostavka nije stavila tačku na aferu
Iako je Maršavelski napustio funkciju u Veću, ostaje da se vidi da li će nadležni odbor Hrvatskog sabora nastaviti da razmatra njegov angažman i da li će SOA dostaviti informacije koje bi mogle da promene dosadašnju sliku slučaja.
Za Srbiju je posebno značajno to što je prvi put javno potvrđeno da je osoba koja je imala institucionalnu ulogu u hrvatskom sistemu nadzora bezbednosnih službi istovremeno davala političke savete učesnicima studentskog pokreta u Srbiji.
To nije dokaz da je hrvatska država organizovala ili usmeravala proteste.
Ali jeste činjenica koja zaslužuje pažnju, naročito kada se ima u vidu da je sam Maršavelski priznao da je svoje ime skrivao i iz političkih razloga.
Ono što je počelo anonimnim pismima beogradskim studentima završilo se ostavkom u Zagrebu i zahtevom za informacije od hrvatske obaveštajne službe.
Da li će se na tome i završiti, zavisiće od odgovora koje hrvatske institucije tek treba da daju.
Izvori: Danas, Jutarnji list, Večernji list, tportal, N1 Hrvatska, Hina, Politika.
