Признање професора загребачког Правног факултета Александра Маршавелског да је под лажним именом месецима политички саветовао студенте у Србији изазвало је оштре реакције у Хрватској. Посебну тежину читавом случају даје… Цео текст
Признање професора загребачког Правног факултета Александра Маршавелског да је под лажним именом месецима политички саветовао студенте у Србији изазвало је оштре реакције у Хрватској. Посебну тежину читавом случају даје чињеница да је истовремено био члан тела задуженог за грађански надзор хрватских обавештајних служби. Уследили су захтеви за његову смену, неопозива оставка и обраћање хрватској Сигурносно-обавештајној агенцији (СОА).
Оно што је почело као откривање идентитета мистериозног „Пријатеља студената“, аутора писама објављиваних у београдском листу „Данас“, претворило се у политичку аферу у Хрватској.
Професор кривичног права на Правном факултету у Загребу Александар Маршавелски открио је 31. октобра да је управо он месецима под псеудонимом упућивао савете студентском покрету у Србији.
Међутим, убрзо се испоставило да није реч само о професору који је износио своје политичке ставове.
Маршавелски је био и члан Већа за грађански надзор сигурносно-обавештајних агенција, тела које делује у оквиру система парламентарног надзора хрватских безбедносних служби.
Управо та чињеница изазвала је најозбиљније реакције у Загребу.
Писао под псеудонимом, саветовао и о саставу изборне листе
У ауторском тексту објављеном у „Данасу“, Маршавелски је објаснио да је своје име скривао како његово хрватско порекло не би било искоришћено за дискредитовање студентског покрета.
Према сопственом признању, више пута је долазио у Београд, одржавао предавања на Правном факултету и Факултету политичких наука и посећивао факултете у блокади.
Његов ангажман није се сводио искључиво на академску подршку.
Износио је конкретне политичке предлоге који су се односили на будућност Србије, формирање стручне владе, однос према Европској унији и састав Студентске листе.
Посебно је занимљиво што је саветовао да се на листи не нађе професор Милош Ковић? Не — у извештају „Јутарњег листа“ као личност чијем се укључивању противио наводи се професор Мило Ломпар.
У свом писму открио је и дугогодишње пријатељство са Савом Манојловићем, лидером покрета „Крени-промени“, са којим се упознао током студентске посете Хагу.
Све то поставило је питање где престаје академска солидарност, а где почиње непосредан политички ангажман страног држављанина у унутрашњим политичким процесима Србије.
У Хрватској затражили његову хитну оставку
Хрватска странка Мост затражила је 4. новембра хитну оставку Маршавелског и преиспитивање начина на који је изабран у тело за надзор обавештајних служби.
Из ове странке поручили су да јавност мора да добије одговор на питање да ли је приликом његовог избора било познато да је политички ангажован у другој држави.
Мост сматра да такав ангажман отвара питања независности, могућег сукоба интереса и кредибилитета надзора над хрватским безбедносним апаратом.
Затражено је и преиспитивање поступка избора свих чланова Већа.
У полемику се укључио и Домовински покрет.
Посланик те странке Ивица Кукавица најавио је иницијативу за сазивање седнице саборског Одбора за унутрашњу политику и националну безбедност, на којој би Маршавелски требало да објасни свој политички ангажман у Србији.
Тако је питање које се у почетку односило на студентске протесте у Београду постало предмет расправе о функционисању хрватских институција.
Од обавештајне службе затражено изјашњење
Председник Одбора за унутрашњу политику и националну безбедност Хрватског сабора Ранко Остојић потврдио је да је од Сигурносно-обавештајне агенције затражио информације о случају.
Остојић је објаснио да се најпре морају утврдити све релевантне околности како би се одлучило да ли постоји основ за даље поступање.
Самим тим, за сада нема потврде да је против Маршавелског покренута безбедносна или кривична истрага.
Такође, нема доказа да је у политичком саветовању студената користио поверљиве информације или деловао по налогу било које хрватске државне институције.
Међутим, чињеница да је један од чланова тела за надзор обавештајних агенција политички деловао у другој држави довољна је да у Загребу покрене озбиљну расправу о његовој подобности за ту функцију.
Професор се брани: Деловао сам искључиво приватно
Маршавелски је у изјави за загребачки „Јутарњи лист“ одбацио тумачења да је иступао у име било које институције.
Објаснио је да је писма студентима састављао у приватном својству и управо зато користио псеудоним.
У разговору за овај лист поручио је да му је намера била да подржи борбу за правду у Србији.
Истовремено је потврдио да подноси неопозиву оставку на чланство у Већу за грађански надзор сигурносно-обавештајних агенција.
Та оставка, међутим, није зауставила расправу.
У хрватској јавности сада се постављају и шира питања: ко је кандидовао Маршавелског, да ли су његове активности у Србији биле познате надлежним институцијама и да ли постоје правила која овакву врсту политичког ангажмана ограничавају.
Случај који је отворио питање односа Србије и Хрватске
Афера има и ширу политичку димензију.
Током студентских протеста у Србији више пута су изношене оптужбе о могућем страном утицају на организацију протестног покрета.
Маршавелски је сопствени ангажман представио као лични допринос демократским променама и регионалној сарадњи.
Његови политички критичари, међутим, сматрају да се поставља озбиљно питање када особа укључена у надзор обавештајних служби једне државе истовремено саветује политички покрет у суседној земљи.
Између та два тумачења постоји важна разлика.
Јавно изношење политичких ставова, па чак и саветовање политичких организација у иностранству, не представља само по себи доказ незаконитог деловања.
С друге стране, јавност има право да зна да ли је такво деловање било спојиво са повереном функцијом у хрватском систему надзора безбедносних служби.
Управо се тим питањем сада баве институције у Загребу.
Оставка није ставила тачку на аферу
Иако је Маршавелски напустио функцију у Већу, остаје да се види да ли ће надлежни одбор Хрватског сабора наставити да разматра његов ангажман и да ли ће СОА доставити информације које би могле да промене досадашњу слику случаја.
За Србију је посебно значајно то што је први пут јавно потврђено да је особа која је имала институционалну улогу у хрватском систему надзора безбедносних служби истовремено давала политичке савете учесницима студентског покрета у Србији.
То није доказ да је хрватска држава организовала или усмеравала протесте.
Али јесте чињеница која заслужује пажњу, нарочито када се има у виду да је сам Маршавелски признао да је своје име скривао и из политичких разлога.
Оно што је почело анонимним писмима београдским студентима завршило се оставком у Загребу и захтевом за информације од хрватске обавештајне службе.
Да ли ће се на томе и завршити, зависиће од одговора које хрватске институције тек треба да дају.
Извори: Данас, Јутарњи лист, Вечерњи лист, тпортал, Н1 Хрватска, Хина, Политика.
