Sve vesti
Foto iz članka: KurirDanas je Lučindan, ove običaje nikako nemojte zanemariti: Jedno verovanje najavljuje kakva nas zima čeka
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Lučindan, praznik posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki. Ovaj dan u narodu ima posebno mesto, ne samo zbog značaja svetitelja već i zbog brojnih običaja i verovanja koja se prenose generacijama.
Jedno od najpoznatijih vezuje se za dolazak zime, a stara narodna izreka glasi: „Sveti Luka, sneg do kuka!“ Prema narodnom kalendaru, Lučindan se smatra prelomnim danom između jeseni i zime.
Verovalo se da se upravo oko ovog praznika priroda sprema za hladne dane, pa su naši preci pažljivo posmatrali vremenske prilike, ponašanje životinja i dešavanja u domaćinstvu kako bi predvideli kakva ih zima očekuje. Jedna od najpoznatijih izreka vezanih za ovaj praznik najavljuje oštru zimu i velike snežne padavine.
Verovalo se da posle Lučindana treba očekivati zahlađenje, a da zima može biti toliko jaka da sneg dostigne čak do kukova. U narodu je postojalo i posebno verovanje da se na Lučindan može naslutiti kakva će biti zima i naredna godina.
Ceo uporedni tekst27 rečenica u više medija, 50 samo u jednom
Tekst iz 6 članaka. 31 rečenicu prenose svi, u 5 se razlikuju.
Još 7 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
DANAS JE SVETI LUKA!
Jedno staro verovanje otkriva kakva nas zima čeka, a ove običaje nikako ne bi trebalo zanemariti!
Verovalo se da posle Lučindana treba očekivati zahlađenje, a da zima može biti toliko jaka da sneg dostigne čak do kukova.
- Lučindan, praznik Svetog Luke, u narodu se vezuje za prelaz iz jeseni u zimu i izreku 'Sveti Luka, sneg do kuka'.
- Stara verovanja kažu da se po ponašanju stoke i prvom gostu na Lučindan mogla naslutiti zima i naredna godina.
Ako ste jutros pogledali kroz prozor i ugledali tmurno i oblačno nebo, stari narodni običaji vezani za dan kada se slavi Sveti Luka imaju jasnu poruku za vas.
- Praznik se obeležava mirno, bez rada, a u nekim krajevima uz običaje zaštite stoke i 'ovnovske svadbe'.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Lučindan, praznik posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki.
Ovaj dan u narodu ima posebno mesto, ne samo zbog značaja svetitelja već i zbog brojnih običaja i verovanja koja se prenose generacijama.
Jedno od najpoznatijih vezuje se za dolazak zime, a stara narodna izreka glasi: „Sveti Luka, sneg do kuka!“
Prema narodnom kalendaru, Lučindan se smatra prelomnim danom između jeseni i zime.
Verovalo se da se upravo oko ovog praznika priroda sprema za hladne dane, pa su naši preci pažljivo posmatrali vremenske prilike, ponašanje životinja i dešavanja u domaćinstvu kako bi predvideli kakva ih zima očekuje.
Još 7 rečenica, samo Dnevnik
Srpska pravoslavna crkva i vernici 31. oktobra obeležavaju Svetog Luku, praznik u narodu poznat kao Lučindan, koji se u narodnoj tradiciji vezuje za dolazak zime.
Uz običaje i molitve za zdravlje, ovaj dan prate i verovanja o vremenu: naši preci pažljivo su posmatrali nebo na Lučindan, verujući da ono nagoveštava kakva ih zima očekuje.
Ukoliko ste jutros pogledali kroz prozor i ugledali tmurno i oblačno nebo, stari narodni običaji vezani za dan kada se slavi Sveti Luka imaju jasnu poruku za vas.
Šta znači ako je na Svetog Luku oblačno?
Prema narodnom verovanju koje se prenosi s kolena na koleno, vremenske prilike na dan Svetog Luke nagoveštavaju kakva će biti predstojeća zima.
Oblačan i tmuran Lučindan, prema tom verovanju, najavljuje dugu i oštru zimu, uz mnogo snega i padavina.
Sunčan i topao dan stari domaćini tumačili su kao nagoveštaj blaže zime, koja će se lakše prebroditi.
"Sveti Luka, sneg do kuka" – šta znači ovo verovanje?
Jedna od najpoznatijih izreka vezanih za ovaj praznik najavljuje oštru zimu i velike snežne padavine.
Verovalo se da posle Lučindana treba očekivati zahlađenje, a da zima može biti toliko jaka da sneg dostigne čak do kukova.
U narodu je postojalo i posebno verovanje da se na Lučindan može naslutiti kakva će biti zima i naredna godina.
Vuk Karadžić zabeležio je zanimljiv običaj iz Hercegovine: domaćin bi rano ujutru odlazio u tor i posmatrao kako stoka leži.
Ako su životinje podvile noge pod sebe, verovalo se da dolaze zla zima i loša godina.
Ako su, međutim, noge opružile, to se smatralo dobrim znakom i nagoveštajem blage zime i rodne godine.
U pojedinim krajevima Srbije budućnost se predviđala i prema prvom gostu koji na Lučindan uđe u kuću.
Lučindan se u pojedinim krajevima smatrao i praznikom zaštite stoke od vukova.
Domaćini su imali običaj da vezuju vrpce oko torova, verujući da će tako sprečiti vukove da napadaju ovce i ostalu stoku.
Ovaj običaj pratio je i poznati narodni stih: „Ide Luka, eto vuka“, koji je podsećao na strah od predstojeće zime i opasnosti koje su vrebale stada.
Ovnovske svadbe i neobičan običaj za plodnost stada
Još 22 rečenice, samo Dnevnik
U narodu se naziva Lučindan i jedna je od čestih krsnih slava i praznika koje prate brojna narodna verovanja i običaji koji se prenose sa kolena na koleno.
Sveti Luka bio je lekar i verni saputnik apostola Pavla.
Bio je jedan od prvih ikonopisaca i biblijskih pisaca - autor je Jevanđelja po Luki, odnosno treće knjige Novog zaveta.
Šta se priprema za slavu Sveti Luka?
Osnovna obeležja krsne slave su slavski kolač, žito, slavska sveća i vino.
Domaćini pripremaju i trpezu za porodicu i goste, u skladu sa svojim mogućnostima i porodičnim običajima.
Slavski kolač se priprema i ukrašava slavskim simbolima, a u okviru obreda sveštenik ga osvećuje i seče, odnosno lomi zajedno sa domaćinom, prema crkvenom poretku.
Žito, poznato i kao koljivo, priprema se u čast svetitelja i u spomen na preminule pretke.
Slavska sveća pali se kao simbol svetlosti Hristove vere, dok vino ima svoje mesto u obredu osvećenja i lomljenja kolača.
Da li je Sveti Luka posna ili mrsna slava?
Da li će slavska trpeza biti posna ili mrsna zavisi od dana u nedelji na koji praznik pada, odnosno od crkvenih pravila posta.
Kada Sveti Luka pada u sredu ili petak, priprema se posna trpeza.
U ostalim slučajevima uobičajena je mrsna trpeza.
Lučindan pada u subotu, 31. oktobra, pa se slava uobičajeno proslavlja uz mrsnu trpezu.
Osim što su gledali u nebo, srpski domaćini su na Lučindan rano ujutru obilazili torove, verujući da i ponašanje stoke može da nagovesti kakva zima dolazi.
Ova tumačenja bila su deo narodnih verovanja, a položaj i način na koji su životinje ležale smatrali su se znacima koje je trebalo pažljivo protumačiti:
Podvijene noge: Ako stoka ujutru leži s nogama podvijenim ispod tela, prema narodnom verovanju, predstoji duga i oštra zima.
Opružene noge: Životinje koje leže opruženih nogu ili su živahne i nemirne smatrane su nagoveštajem blaže zime i blagorodne godine.
Ponašanje ovaca i ovnova: Verovalo se da ovce koje izbegavaju ovnove najavljuju hladno vreme, dok njihovo živahnije ponašanje nagoveštava topliju zimu i ranije proleće.
Narodna izreka "Sveti Luka, sneg do kuka" podseća na to da se oko Lučindana očekivao i prvi sneg.
Rečima "Ide Luka, eto vuka" najavljivani su hladni dani, kada su se vukovi u potrazi za hranom približavali selima.
Prvi gost i duga na nebu: Verovanja koja prate Lučindan
Jedan od zanimljivijih običaja koji se vezuju za Lučindan jesu takozvane ovnovske svadbe.
Ovaj ritual bio je rasprostranjen u različitim delovima Srbije.
Domaćini bi nekoliko nedelja pre praznika odvajali ovnove od ovaca, a na sam Lučindan organizovali gozbe i svečanosti povodom njihovog ponovnog spajanja.
Posebno je zanimljiv običaj da ženska deca uzjašu ovnove pre nego što ih domaćin pusti među ovce.
Verovalo se da će se na taj način u stadu rađati što više ženskih jaganjaca, što je za domaćinstvo značilo napredak i blagostanje.
Na ovaj praznik postoji jedno strogo pravilo!
Lučindan se u narodu smatrao velikim praznikom i zaprešnim danom, što znači da se prema običajima nije radilo.
Verovalo se da praznik treba provesti mirno, u krugu porodice, uz molitvu i poštovanje svetitelja.
Postoji i verovanje da na ovaj dan ne bi trebalo biti nervozan, ljut i prek, već blag i smiren, po ugledu na Svetog Luku, koji je u narodu zapamćen kao svetitelj koji je pomagao ljudima.
Lučindan je i krsna slava brojnih srpskih porodica, a u pojedinim mestima obeležava se kao zavetina.
Svetog Luku za svog zaštitnika uzimali su i različiti zanatlijski esnafi.
Ko je bio Sveti Luka?
Sveti Luka bio je jedan od sedamdesetorice apostola i jedan od četvorice jevanđelista.
Poreklom iz sirijske Antiohije, još u mladosti izučavao je grčku filozofiju, medicinu i živopis.
Prema hrišćanskom predanju, bio je Isusov savremenik i svedok njegovog propovedanja, a kasnije je postao saputnik apostola Pavla i širio hrišćanstvo širom Rimskog carstva.
Njemu se pripisuje autorstvo trećeg jevanđelja Novog zaveta i Dela apostolskih.
U tradiciji Srpske pravoslavne crkve poštuje se i kao začetnik hrišćanskog ikonopisa, jer mu se pripisuje izrada prvih ikona Presvete Bogorodice.
Sveti Luka se u narodu posebno poštuje kao zaštitnik zdravlja, pa mu se vernici mole za isceljenje bolesti, telesnih i duševnih rana i blagostanje svojih porodica.
Još 14 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Kako je Sveti Luka za vreme svetovnog života bio lekar, ovom svecu se upućuju molitve za zdravlje.
Pored crkvenih običaja koji prate krsnu slavu, Lučindan je u narodnoj tradiciji povezan sa dolaskom zime.
U pojedinim krajevima Srbije nekada se verovalo da na ovaj dan treba posebno voditi računa o stoci i zaštiti domaćinstva.
Sa Svetim Lukom povezuju se i poznate narodne izreke "Ide Luka, eto vuka" i "Sveti Luka, sneg do kuka", koje nagoveštavaju dolazak hladnijeg vremena i prave zime.
Vuk Karadžić je svojevremeno zabeležio narodni običaj predviđanja vremena na Lučindan:
"U Hercegovini, na Lučindan, domaćin porani u tor da vidi kako stoka toga jutra leži: ako je podvila noge poda se (ispod sebe), kažu da će biti zla zima i godina, a ako je noge opružila, kažu da će biti dobra i zima i godina.
Prvi gost u kući: U delovima južne Srbije veruje se da prvi gost koji na Lučindan pređe kućni prag nagoveštava kakve će biti zima i naredna godina.
U Crnoj Gori se veruje da je nebeska duga pojas Svetog Luke.
To znači da se Sveti Luka moli za nas.
U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti".
U nekim krajevima zabeleženo je i opasivanje torova koncem, kao deo narodnog verovanja da se tako stoka štiti od vukova, piše Lepa i srećna.
Budi deo Republika zajednice.
Lučindan u narodnoj tradiciji nosi i poruku mira, praštanja i sloge.
Zato se na ovaj dan izbegavaju svađe, opraštaju dugovi i neguju dobri odnosi s bližnjima, uz verovanje da dobrota pokazana na praznik prati čoveka tokom cele godine.
