Све вести
Фото из чланка: КурирДанас је Лучиндан, ове обичаје никако немојте занемарити: Једно веровање најављује каква нас зима чека
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Српска православна црква данас обележава Лучиндан, празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Овај дан у народу има посебно место, не само због значаја светитеља већ и због бројних обичаја и веровања која се преносе генерацијама.
Једно од најпознатијих везује се за долазак зиме, а стара народна изрека гласи: „Свети Лука, снег до кука!“ Према народном календару, Лучиндан се сматра преломним даном између јесени и зиме.
Веровало се да се управо око овог празника природа спрема за хладне дане, па су наши преци пажљиво посматрали временске прилике, понашање животиња и дешавања у домаћинству како би предвидели каква их зима очекује. Једна од најпознатијих изрека везаних за овај празник најављује оштру зиму и велике снежне падавине.
Веровало се да после Лучиндана треба очекивати захлађење, а да зима може бити толико јака да снег достигне чак до кукова. У народу је постојало и посебно веровање да се на Лучиндан може наслутити каква ће бити зима и наредна година.
Цео упоредни текст27 реченица у више медија, 50 само у једном
Текст из 6 чланака. 31 реченицу преносе сви, у 5 се разликују.
Још 7 реченица које преноси само по један медиј
ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ЛУКА!
Једно старо веровање открива каква нас зима чека, а ове обичаје никако не би требало занемарити!
Веровало се да после Лучиндана треба очекивати захлађење, а да зима може бити толико јака да снег достигне чак до кукова.
- Лучиндан, празник Светог Луке, у народу се везује за прелаз из јесени у зиму и изреку 'Свети Лука, снег до кука'.
- Стара веровања кажу да се по понашању стоке и првом госту на Лучиндан могла наслутити зима и наредна година.
Ако сте јутрос погледали кроз прозор и угледали тмурно и облачно небо, стари народни обичаји везани за дан када се слави Свети Лука имају јасну поруку за вас.
- Празник се обележава мирно, без рада, а у неким крајевима уз обичаје заштите стоке и 'овновске свадбе'.
Српска православна црква данас обележава Лучиндан, празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки.
Овај дан у народу има посебно место, не само због значаја светитеља већ и због бројних обичаја и веровања која се преносе генерацијама.
Једно од најпознатијих везује се за долазак зиме, а стара народна изрека гласи: „Свети Лука, снег до кука!“
Према народном календару, Лучиндан се сматра преломним даном између јесени и зиме.
Веровало се да се управо око овог празника природа спрема за хладне дане, па су наши преци пажљиво посматрали временске прилике, понашање животиња и дешавања у домаћинству како би предвидели каква их зима очекује.
Још 7 реченица, само Дневник
Српска православна црква и верници 31. октобра обележавају Светог Луку, празник у народу познат као Лучиндан, који се у народној традицији везује за долазак зиме.
Уз обичаје и молитве за здравље, овај дан прате и веровања о времену: наши преци пажљиво су посматрали небо на Лучиндан, верујући да оно наговештава каква их зима очекује.
Уколико сте јутрос погледали кроз прозор и угледали тмурно и облачно небо, стари народни обичаји везани за дан када се слави Свети Лука имају јасну поруку за вас.
Шта значи ако је на Светог Луку облачно?
Према народном веровању које се преноси с колена на колено, временске прилике на дан Светог Луке наговештавају каква ће бити предстојећа зима.
Облачан и тмуран Лучиндан, према том веровању, најављује дугу и оштру зиму, уз много снега и падавина.
Сунчан и топао дан стари домаћини тумачили су као наговештај блаже зиме, која ће се лакше пребродити.
"Свети Лука, снег до кука" – шта значи ово веровање?
Једна од најпознатијих изрека везаних за овај празник најављује оштру зиму и велике снежне падавине.
Веровало се да после Лучиндана треба очекивати захлађење, а да зима може бити толико јака да снег достигне чак до кукова.
У народу је постојало и посебно веровање да се на Лучиндан може наслутити каква ће бити зима и наредна година.
Вук Караџић забележио је занимљив обичај из Херцеговине: домаћин би рано ујутру одлазио у тор и посматрао како стока лежи.
Ако су животиње подвиле ноге под себе, веровало се да долазе зла зима и лоша година.
Ако су, међутим, ноге опружиле, то се сматрало добрим знаком и наговештајем благе зиме и родне године.
У појединим крајевима Србије будућност се предвиђала и према првом госту који на Лучиндан уђе у кућу.
Лучиндан се у појединим крајевима сматрао и празником заштите стоке од вукова.
Домаћини су имали обичај да везују врпце око торова, верујући да ће тако спречити вукове да нападају овце и осталу стоку.
Овај обичај пратио је и познати народни стих: „Иде Лука, ето вука“, који је подсећао на страх од предстојеће зиме и опасности које су вребале стада.
Овновске свадбе и необичан обичај за плодност стада
Још 22 реченице, само Дневник
У народу се назива Лучиндан и једна је од честих крсних слава и празника које прате бројна народна веровања и обичаји који се преносе са колена на колено.
Свети Лука био је лекар и верни сапутник апостола Павла.
Био је један од првих иконописаца и библијских писаца - аутор је Јеванђеља по Луки, односно треће књиге Новог завета.
Шта се припрема за славу Свети Лука?
Основна обележја крсне славе су славски колач, жито, славска свећа и вино.
Домаћини припремају и трпезу за породицу и госте, у складу са својим могућностима и породичним обичајима.
Славски колач се припрема и украшава славским симболима, а у оквиру обреда свештеник га освећује и сече, односно ломи заједно са домаћином, према црквеном поретку.
Жито, познато и као кољиво, припрема се у част светитеља и у спомен на преминуле претке.
Славска свећа пали се као симбол светлости Христове вере, док вино има своје место у обреду освећења и ломљења колача.
Да ли је Свети Лука посна или мрсна слава?
Да ли ће славска трпеза бити посна или мрсна зависи од дана у недељи на који празник пада, односно од црквених правила поста.
Када Свети Лука пада у среду или петак, припрема се посна трпеза.
У осталим случајевима уобичајена је мрсна трпеза.
Лучиндан пада у суботу, 31. октобра, па се слава уобичајено прославља уз мрсну трпезу.
Осим што су гледали у небо, српски домаћини су на Лучиндан рано ујутру обилазили торове, верујући да и понашање стоке може да наговести каква зима долази.
Ова тумачења била су део народних веровања, а положај и начин на који су животиње лежале сматрали су се знацима које је требало пажљиво протумачити:
Подвијене ноге: Ако стока ујутру лежи с ногама подвијеним испод тела, према народном веровању, предстоји дуга и оштра зима.
Опружене ноге: Животиње које леже опружених ногу или су живахне и немирне сматране су наговештајем блаже зиме и благородне године.
Понашање оваца и овнова: Веровало се да овце које избегавају овнове најављују хладно време, док њихово живахније понашање наговештава топлију зиму и раније пролеће.
Народна изрека "Свети Лука, снег до кука" подсећа на то да се око Лучиндана очекивао и први снег.
Речима "Иде Лука, ето вука" најављивани су хладни дани, када су се вукови у потрази за храном приближавали селима.
Први гост и дуга на небу: Веровања која прате Лучиндан
Један од занимљивијих обичаја који се везују за Лучиндан јесу такозване овновске свадбе.
Овај ритуал био је распрострањен у различитим деловима Србије.
Домаћини би неколико недеља пре празника одвајали овнове од оваца, а на сам Лучиндан организовали гозбе и свечаности поводом њиховог поновног спајања.
Посебно је занимљив обичај да женска деца узјашу овнове пре него што их домаћин пусти међу овце.
Веровало се да ће се на тај начин у стаду рађати што више женских јагањаца, што је за домаћинство значило напредак и благостање.
На овај празник постоји једно строго правило!
Лучиндан се у народу сматрао великим празником и запрешним даном, што значи да се према обичајима није радило.
Веровало се да празник треба провести мирно, у кругу породице, уз молитву и поштовање светитеља.
Постоји и веровање да на овај дан не би требало бити нервозан, љут и прек, већ благ и смирен, по угледу на Светог Луку, који је у народу запамћен као светитељ који је помагао људима.
Лучиндан је и крсна слава бројних српских породица, а у појединим местима обележава се као заветина.
Светог Луку за свог заштитника узимали су и различити занатлијски еснафи.
Ко је био Свети Лука?
Свети Лука био је један од седамдесеторице апостола и један од четворице јеванђелиста.
Пореклом из сиријске Антиохије, још у младости изучавао је грчку филозофију, медицину и живопис.
Према хришћанском предању, био је Исусов савременик и сведок његовог проповедања, а касније је постао сапутник апостола Павла и ширио хришћанство широм Римског царства.
Њему се приписује ауторство трећег јеванђеља Новог завета и Дела апостолских.
У традицији Српске православне цркве поштује се и као зачетник хришћанског иконописа, јер му се приписује израда првих икона Пресвете Богородице.
Свети Лука се у народу посебно поштује као заштитник здравља, па му се верници моле за исцељење болести, телесних и душевних рана и благостање својих породица.
Још 14 реченица које преноси само по један медиј
Како је Свети Лука за време световног живота био лекар, овом свецу се упућују молитве за здравље.
Поред црквених обичаја који прате крсну славу, Лучиндан је у народној традицији повезан са доласком зиме.
У појединим крајевима Србије некада се веровало да на овај дан треба посебно водити рачуна о стоци и заштити домаћинства.
Са Светим Луком повезују се и познате народне изреке "Иде Лука, ето вука" и "Свети Лука, снег до кука", које наговештавају долазак хладнијег времена и праве зиме.
Вук Караџић је својевремено забележио народни обичај предвиђања времена на Лучиндан:
"У Херцеговини, на Лучиндан, домаћин порани у тор да види како стока тога јутра лежи: ако је подвила ноге пода се (испод себе), кажу да ће бити зла зима и година, а ако је ноге опружила, кажу да ће бити добра и зима и година.
Први гост у кући: У деловима јужне Србије верује се да први гост који на Лучиндан пређе кућни праг наговештава какве ће бити зима и наредна година.
У Црној Гори се верује да је небеска дуга појас Светог Луке.
То значи да се Свети Лука моли за нас.
У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити".
У неким крајевима забележено је и опасивање торова концем, као део народног веровања да се тако стока штити од вукова, пише Лепа и срећна.
Буди део Република заједнице.
Лучиндан у народној традицији носи и поруку мира, праштања и слоге.
Зато се на овај дан избегавају свађе, опраштају дугови и негују добри односи с ближњима, уз веровање да доброта показана на празник прати човека током целе године.
