Детаљним истраживањем мапирани су утицаји рапидног развоја вештачке интелигенције (АИ) и експанзије дигиталне инфраструктуре на животну средину. Посебан фокус стављен је на потрошњу ресурса и токове електронског… Цео текст
Детаљним истраживањем мапирани су утицаји рапидног развоја вештачке интелигенције (АИ) и експанзије дигиталне инфраструктуре на животну средину. Посебан фокус стављен је на потрошњу ресурса и токове електронског отпада у нашој земљи.
У склопу завршних активности, у Ректорату Универзитета у Београду одржан је округли сто који је окупио кључне актере из света дигиталне индустрије, АИ сектора, академске заједнице и еколошких организација. У конструктивном дијалогу са ЕкоАктив иницијативом и консултантском кућом ЦИС Белграде, учествовали су стручњаци из организације НАЛЕД, Дата центар асоцијације Србије (ДЦАС), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), професори Универзитета у Београду, консултанти из ЕУ и САД-а и еко-активисти.
Фокус је био на три кључне теме које све више забрињавају јавност:
Потрошња електричне енергије: дата центри бележе огроман раст енергетске потражње. Процењује се да ће европски капацитети скочити са 13 ГW у 2026. на преко 50 ГW до 2030. године, што озбиљно оптерећује електроенергетске системе. Према аналитичком центру Ембер, очекује се да се годишња потрошња европских дата центара дуплира до 2030. године.
Потрошња воде: напредни АИ сервери захтевају интензивно хлађење. Анализа показује потребу за увођењем стандардизованих индикатора ефикасности, попут WУЕ (Wатер Усаге Еффецтивенесс), како би се на време заштитили локални водни ресурси. ЕУ већ уводи системе одрживости који обухватају дата центре капацитета већег од 500 кW, са циљем праћења потрошње енергије и воде.
Електронски отпад (е-отпад): брз технолошки напредак драстично скраћује животни век АИ хардвера и сервера. Иако Србија има развијену базу лиценцираних оператера за рециклажу, специфичне серверске компоненте (попут медијума за складиштење који се физички уништавају ради безбедности података) и даље се извозе на финални третман јер домаћи прерађивачки капацитети за њих не постоје. Овај отпад садржи и високо-токсичне материје попут живе, олова, брома и кадмијума, што захтева посебан третман.
Србија тренутно има 13 активних дата центара, са планом драстичног проширења капацитета са садашњих око 27 мегавата на чак један гигават (1 ГW) до 2035. године. Анализе показују да би само један дата центар снаге 100 мегавата подигао укупну годишњу потрошњу електричне енергије у Србији за око два одсто.
Узимајући у обзир да су електроенергетске мреже у региону све изложеније климатским и тржишним шоковима, екстремним врућинама и сушама, ова експанзија представља озбиљан испит за домаћу инфраструктуру. Као једно од иновативних решења које се разматра у анализи експанзије дигиталне инфраструктуре издваја се изградња дата центара у синергији са електропостројењима на биогас. Овај модел омогућава да се отпадна топлота коју сервери ослобађају враћа у биореакторе, чиме се формира одржив екосистем производње и потрошње зелене енергије.
Заједнички закључак учесника округлог стола је јасан: дата центри су Србији неопходни за дигитални развој и економски напредак, али се изазови морају решавати плански. Пројекат је указао на значајан простор за унапређење домаћег законодавства, нарочито у погледу систематског праћења потрошње енергије, воде и животног циклуса АИ хардвера, који тренутно нису препознати као засебна категорија у домену управљања отпадом.
За одрживи развој мора се поштовати шест кључних принципа:
Транспарентност инвеститора у погледу реалне потрошње ресурса.
Ране консултације са локалним заједницама пре изградње објеката.
Јасно дефинисане и мерљиве еколошке обавезе оператера.
Планирање животног циклуса опреме од самог почетка
Просторни план примарно да предвиди напуштене локације и старе индустријске комплексе.
Усклађивање са напредном ЕУ регулативом и стандардима енергетске ефикасности.
Примери добре праксе из Европе показују да отпадна топлота из дата центара може постати користан ресурс интегрисан у градске системе даљинског грејања или индустријске процесе.
Као директан резултат успешно завршеног пројекта, Универзитет у Београду, кроз Одсек за просторно планирање и Одсек за геопросторне основе животне средине, покренуо је серију округлих столова посвећених овој теми. Иницијатива и простор за конструктивни дијалог тек су почетак дугорочног разговора који је Србији преко потребан како би технолошки напредак ишао руку под руку са очувањем природе и квалитетом живота грађана.