Шта наводе медији
Детаљним истраживањем мапирани су утицаји рапидног развоја вештачке интелигенције и експанзије дигиталне инфраструктуре на животну средину, са посебним фокусом на потрошњу ресурса и токове електронског отпада у Србији.
Ово наводи један извор
Експрес, 4. нов, 10:04 (отвара се у новом прозору)
Детаљним истраживањем мапирани су утицаји рапидног развоја вештачке интелигенције (АИ) и експанзије дигиталне инфраструктуре на животну средину. Посебан фокус стављен је на потрошњу ресурса и токове електронског отпада у нашој земљи.
У Ректорату Универзитета у Београду одржан је округли сто који је окупио актере из дигиталне индустрије, АИ сектора, академске заједнице и еколошких организација, у сарадњи са ЕкоАктив иницијативом и консултантском кућом ЦИС Белграде.
Ово наводи један извор
У склопу завршних активности, у Ректорату Универзитета у Београду одржан је округли сто који је окупио кључне актере из света дигиталне индустрије, АИ сектора, академске заједнице и еколошких организација. У конструктивном дијалогу са ЕкоАктив иницијативом и консултантском кућом ЦИС Белграде, учествовали су стручњаци из организације НАЛЕД, Дата центар асоцијације Србије (ДЦАС), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), професори Универзитета у Београду, консултанти из ЕУ и САД-а и еко-активисти.
Округлом столу су, поред ЕкоАктив иницијативе и ЦИС Белграде, учествовали стручњаци из НАЛЕД, Дата центар асоцијације Србије (ДЦАС), ЕБРД, професори Универзитета у Београду, консултанти из ЕУ и САД-а и еко-активисти.
Ово наводи један извор
У склопу завршних активности, у Ректорату Универзитета у Београду одржан је округли сто који је окупио кључне актере из света дигиталне индустрије, АИ сектора, академске заједнице и еколошких организација. У конструктивном дијалогу са ЕкоАктив иницијативом и консултантском кућом ЦИС Белграде, учествовали су стручњаци из организације НАЛЕД, Дата центар асоцијације Србије (ДЦАС), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), професори Универзитета у Београду, консултанти из ЕУ и САД-а и еко-активисти.
Процењује се да ће европски капацитети дата центара скочити са 13 ГW у 2026. на преко 50 ГW до 2030. године, што озбиљно оптерећује електроенергетске системе.
Ово наводи један извор
Потрошња електричне енергије: дата центри бележе огроман раст енергетске потражње. Процењује се да ће европски капацитети скочити са 13 ГW у 2026. на преко 50 ГW до 2030. године, што озбиљно оптерећује електроенергетске системе. Према аналитичком центру Ембер, очекује се да се годишња потрошња европских дата центара дуплира до 2030. године.
Према аналитичком центру Ембер, очекује се да се годишња потрошња европских дата центара дуплира до 2030. године.
Ово наводи један извор
Потрошња електричне енергије: дата центри бележе огроман раст енергетске потражње. Процењује се да ће европски капацитети скочити са 13 ГW у 2026. на преко 50 ГW до 2030. године, што озбиљно оптерећује електроенергетске системе. Према аналитичком центру Ембер, очекује се да се годишња потрошња европских дата центара дуплира до 2030. године.
Напредни АИ сервери захтевају интензивно хлађење, па анализа препоручује увођење стандардизованих индикатора ефикасности попут WУЕ (Wатер Усаге Еффецтивенесс) ради заштите локалних водних ресурса.
Ово наводи један извор
Потрошња воде: напредни АИ сервери захтевају интензивно хлађење. Анализа показује потребу за увођењем стандардизованих индикатора ефикасности, попут WУЕ (Wатер Усаге Еффецтивенесс), како би се на време заштитили локални водни ресурси. ЕУ већ уводи системе одрживости који обухватају дата центре капацитета већег од 500 кW, са циљем праћења потрошње енергије и воде.
ЕУ већ уводи системе одрживости који обухватају дата центре капацитета већег од 500 кW, са циљем праћења потрошње енергије и воде.
Ово наводи један извор
Потрошња воде: напредни АИ сервери захтевају интензивно хлађење. Анализа показује потребу за увођењем стандардизованих индикатора ефикасности, попут WУЕ (Wатер Усаге Еффецтивенесс), како би се на време заштитили локални водни ресурси. ЕУ већ уводи системе одрживости који обухватају дата центре капацитета већег од 500 кW, са циљем праћења потрошње енергије и воде.
Брз технолошки напредак драстично скраћује животни век АИ хардвера и сервера, а специфичне серверске компоненте, попут медијума за складиштење који се физички уништавају ради безбедности података, извозе се на финални третман јер домаћи прерађивачки капацитети за њих не постоје.
Ово наводи један извор
Електронски отпад (е-отпад): брз технолошки напредак драстично скраћује животни век АИ хардвера и сервера. Иако Србија има развијену базу лиценцираних оператера за рециклажу, специфичне серверске компоненте (попут медијума за складиштење који се физички уништавају ради безбедности података) и даље се извозе на финални третман јер домаћи прерађивачки капацитети за њих не постоје. Овај отпад садржи и високо-токсичне материје попут живе, олова, брома и кадмијума, што захтева посебан третман.
Електронски отпад из АИ хардвера садржи високотоксичне материје попут живе, олова, брома и кадмијума, што захтева посебан третман.
Ово наводи један извор
Електронски отпад (е-отпад): брз технолошки напредак драстично скраћује животни век АИ хардвера и сервера. Иако Србија има развијену базу лиценцираних оператера за рециклажу, специфичне серверске компоненте (попут медијума за складиштење који се физички уништавају ради безбедности података) и даље се извозе на финални третман јер домаћи прерађивачки капацитети за њих не постоје. Овај отпад садржи и високо-токсичне материје попут живе, олова, брома и кадмијума, што захтева посебан третман.
Србија тренутно има 13 активних дата центара, са планом проширења капацитета са око 27 мегавата на један гигават (1 ГW) до 2035. године.
Ово наводи један извор
Србија тренутно има 13 активних дата центара, са планом драстичног проширења капацитета са садашњих око 27 мегавата на чак један гигават (1 ГW) до 2035. године. Анализе показују да би само један дата центар снаге 100 мегавата подигао укупну годишњу потрошњу електричне енергије у Србији за око два одсто.
Анализе показују да би само један дата центар снаге 100 мегавата подигао укупну годишњу потрошњу електричне енергије у Србији за око два одсто.
Ово наводи један извор
Србија тренутно има 13 активних дата центара, са планом драстичног проширења капацитета са садашњих око 27 мегавата на чак један гигават (1 ГW) до 2035. године. Анализе показују да би само један дата центар снаге 100 мегавата подигао укупну годишњу потрошњу електричне енергије у Србији за око два одсто.
Једно од решења разматраних у анализи је изградња дата центара у синергији са електропостројењима на биогас, где се отпадна топлота сервера враћа у биореакторе.
Ово наводи један извор
Узимајући у обзир да су електроенергетске мреже у региону све изложеније климатским и тржишним шоковима, екстремним врућинама и сушама, ова експанзија представља озбиљан испит за домаћу инфраструктуру. Као једно од иновативних решења које се разматра у анализи експанзије дигиталне инфраструктуре издваја се изградња дата центара у синергији са електропостројењима на биогас. Овај модел омогућава да се отпадна топлота коју сервери ослобађају враћа у биореакторе, чиме се формира одржив екосистем производње и потрошње зелене енергије.
Заједнички закључак учесника округлог стола је да су дата центри Србији неопходни за дигитални развој и економски напредак, али да се изазови морају решавати плански.
Ово наводи један извор
Заједнички закључак учесника округлог стола је јасан: дата центри су Србији неопходни за дигитални развој и економски напредак, али се изазови морају решавати плански. Пројекат је указао на значајан простор за унапређење домаћег законодавства, нарочито у погледу систематског праћења потрошње енергије, воде и животног циклуса АИ хардвера, који тренутно нису препознати као засебна категорија у домену управљања отпадом.
Пројекат је указао на значајан простор за унапређење домаћег законодавства, нарочито у погледу систематског праћења потрошње енергије, воде и животног циклуса АИ хардвера, који тренутно нису препознати као засебна категорија у управљању отпадом.
Ово наводи један извор
Заједнички закључак учесника округлог стола је јасан: дата центри су Србији неопходни за дигитални развој и економски напредак, али се изазови морају решавати плански. Пројекат је указао на значајан простор за унапређење домаћег законодавства, нарочито у погледу систематског праћења потрошње енергије, воде и животног циклуса АИ хардвера, који тренутно нису препознати као засебна категорија у домену управљања отпадом.
За одрживи развој развоја дата центара наведено је шест кључних принципа: транспарентност инвеститора о реалној потрошњи ресурса, ране консултације са локалним заједницама, јасно дефинисане и мерљиве еколошке обавезе оператера, планирање животног циклуса опреме од почетка, просторни план који примарно предвиђа напуштене локације и старе индустријске комплексе, и усклађивање са напредном ЕУ регулативом и стандардима енергетске ефикасности.
Ово наводи један извор
За одрживи развој мора се поштовати шест кључних принципа: Транспарентност инвеститора у погледу реалне потрошње ресурса. Ране консултације са локалним заједницама пре изградње објеката. Јасно дефинисане и мерљиве еколошке обавезе оператера. Планирање животног циклуса опреме од самог почетка Просторни план примарно да предвиди напуштене локације и старе индустријске комплексе. Усклађивање са напредном ЕУ регулативом и стандардима енергетске ефикасности.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.