
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Текст из 2 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Жељко Митровић, власник и директор компаније Пинк Медиа Гроуп, објавио је 29. октобра на друштвеним мрежама да је распустио све ансамбле у Театру Одеон, да је 150 људи остало без посла, као и да ће у „целом систему“ морати да отпусти око хиљаду људи из, како каже, десетак компанија које још нису стигле до „зелене гране“.
Одлуку да затвори Театар Одеон, Жељко Митровић је донео само четири дана након пада режима Александра Вучића.
Одеон је живео две године
Театар Одеон, приватно позориште Жељка Митровића постојало је две године и месец и по дана.
Налазило се у на месту познатог биоскопа “Одеон” са 880 места на површини од 2.524 квадрата, које је Митровић купио на онлајн аукцији 2022. године за 135.901.227 динара.
То је 53.843 динара по квадрату.
Тада је најавио да ће то бити “потпуно несвакидашње позориште” као и да ће у „овој свеопштој кризи драматургије понудити један потпуно нови алтернативно-булеварски рок концепт“.
Одеон је отворен 13. септембра 2024. године представом “Луцифер”.
До јучерашњег затварања реализовано је осам премијера.
На ТВ Пинку су бесомучно емитоване информације о невероватној посећености Одеонових представа, прављене су посебне репортаже о атмосфери међу посетиоцима тих премијера, а њихова звезда је био Жељко Митровић окружен и праћен свитом СНС гостију.
Коришћена је свака прилика да се нагласе распродате улазнице, и бројне похвале познатих личности из иностранства које нису навођене.
Карте су се продавале по дампинг ценама – за дечје представе кретале су се од 300, а за вечерње мјузикле од 400 динара, а дељене су и бесплатно како би се стекао утисак пуне сале и успешног позоришта.
Званични финансијски извештаји Театра Одеон д.о.о. поднети АПР-у показују да је позориште било економски потпуно неодрживо.
Театар је 2024. остварио пословне приходе од свега 15,2 милиона динара, док су расходи за ту исту годину износили 138,6 милиона динара.
Година је завршена са губитком од 123,4 милиона динара.
Наредне године, са увођењем нових представа, приходи су благо порасли на 19,1 милион динара (око 160.000 евра).
Међутим, расходи за плате великог ансамбла и скупу технику попели су се на чак 265,6 милиона динара.
Театар је годину завршио у губитку од 246,6 милиона динара, односно преко два милиона евра.
Плате су највећи трошак
Трошкови плата и накнада за запослене били су највећа ставка у пословању и главни узрок финансијског слома позоришта.
Према подацима АПР-а, прошле године на име бруто плата, пореза и доприноса запослених, Театар Одеон је потрошио 115,1 милион динара што је скоро милион евра.
За спољне сараднике, ауторске уговоре, глумце по пројекту, кореографе и музичаре исплаћено је додатних 113,3 милиона динара.
У јавности се признање Жељка Митровића да десетак компанија Пинк царства нису стале на зелене гране, повезује са падом СНС-а зато што је ТВ Пинк деценијама важила за главни пропагандни стуб тог режима.
Према документацији Управе за трезор и АПР-а, која је објављена у медијима, види се да је држава Србија годинама масовно помагала Пинк Медиа Гроуп кроз милионске кредите, гаранције и одлагање пореских дугова.
Тако је ЦИНС открио да је Пинк од државне агенције АОФИ добио најмање 1,28 милијарди динара (преко 10 милиона евра) на име извозних кредита и гаранција.
Иако је АОФИ по закону дужан да финансира искључиво успешне извознике који немају пореска дуговања, држава је Пинку одобравала ове милионске износе управо у годинама када се компанија налазила на листи највећих пореских дужника у земљи.
Чиме је Пинк заслужио толики новац, држало се у тајности.
Жељко Митровић је тврдио да новац добија регуларно јер ТВ Пинк и његова авио-компанија Аир Пинк остварују огроман девизни прилив од извоза програма и услуга.
Затим: држава је Пинку одложила плаћање преко 1,52 милијарде динара пореског дуга, распоредивши га на укупно 93 рате.
То је Пинку омогућило да несметано користи банкарске рачуне и одржава ликвидност док дугује новац.
Откривени су уговори које је Пинк склапао са црногорским М:тел-ом (који је у већинском власништву државног Телекома Србије) и БХ Телекомом.
Односи и уговори између Телекома Србија и Пинк Медиа Гроуп годинама су представљали најзначајнији финансијски ослонац империје Жељка Митровића: према истраживањима медија и подацима који су доспели у јавност, Телеком је Пинку плаћао око 7 милиона евра годишње само за дистрибуцију 55 специјализованих Пинкових канала.
Највећи и најконтроверзнији појединачни уговор склопљен је у лето 2023. године, када је Телеком Србија званично купио 100% удела у мобилном оператеру Глобалтел, чији је већински власник (55%) била Митровићева Пинк Медиа Гроуп.
Генерални директор Телекома, Владимир Лучић, прогласио је тачну цифру „пословном тајном“, али су медији пренели незваничне информације да је трансакција вредела око 17 милиона евра.
Поред саме исплате, Телеком је уговором преузео и све Глобалтелове дугове који су износили близу милион евра.
Сличан модел финансирања Пинк је примењивао и у региону преко ћерки-фирми Телекома Србије (попут црногорског М:тел-а) и регионалних државних оператера.
Међутим, ове године БХ Телецом је званично прекинуо сарадњу са Пинком након 13 година.
Уговор је раскинут јер је руководство БХ Телекома проценило да је плаћање 2,5 конвертибилних марака по кориснику за 70 Пинкових канала економски потпуно неоправдано и прескупо.
Митровић је тим раскидом уговора изгубио тржиште од 230.000 домаћинстава.
На све то, дошао је пад власти Александра Вучића и, једино што је Жељку Митровићу преостало је – радикално резање империје.
Ако је судити према досадашњем искуству, пословни принцип Жељка Митровића је да се аранжира са сваком влашћу.
Ако је судити по досадашњем деловању Студентског покрета, то му овог пута неће поћи за руком