Парламентарни избори у Србији изазвали су велику пажњу медија, не само домаћих, већ и регионалних и светских, али оно што је приметно је да су таблоиди не само на дан избора, већ и након њих наставили да бране политику одлазеће власти. И док се једни баве новинарством, а други политичком пропагандом, како кажу медијски стручњаци, очекивано је како су извештавали о изборима, које су многи већ окарактерисали као преломне за Србију, након 14 година владавине СНС-а.
Саговорници Данаса сматрају да сад треба уредити такав систем у коме ниједан политичар више неће моћи да „уређује медије“, а да можемо и да очекујемо и покушај да се поједини медији у међувремену „престроје“.
Коментаришући наводне претње о гашењу Информера, главни и одговорни уредник тог медија Драган Ј. Вучићевић дан после избора, рекао је да иако су Н1 и Нова С објављивале лажи о Вучићу он никога од њих није тужио.
„Целу ноћ пишу угасићемо Информер! Ок, не знам како то замишљате. Још нисте дошли на власт, а већ гасите медије. Зли диктатор како га ви зовете, за 14 година власти ниједну телевизију није помислио, не да угаси, никоме није пала длака с главе. Ове режимске телевизије са Н1 и Нова С објавиле су на стотине хиљада лажи о Александру Вучићу и он никога од њих није тужио. Ви већ прву ноћ претите да ћете угасити Информер. У реду, само да видим како то планирате да урадите”, поручио је дан после избора Вучићевић.
Потоп на Информеру. Вучичевић: Ја не знам како ћемо ово преживјети👇 хттпс://т.цо/ФГЦнРиНуДа
— Вијести.ба (@Вијести_ба) Оцтобер 25, 2026
Занимљиво је да је уредник Информера, као највећи Вучићев медијски бранилац, само неколико минута пре него што је Вучић прогласио пораз и објавио да је “Студентска блокадерска” листа победила, већ почео да слави Вучићеву победу. У програму уживо истицао је податке с малог броја обрађених бирачких места према којима је, наводно, Вучићева листа освајала 54,21 посто, а Студентска листа 36,85 посто гласова. У једном од наслова објавили су и „Хладан туш за блокадере”, сугерирајући да студентски покрет доживљава изборни неуспех.
Када је Вучић из изборног штаба СНС-а објавио победу Студентске листе, Вучићевић је био видно непријатно изненађен.
“Очекивали смо другачији резултат, али добро и то је живот. Шокиран сам искрено сазнањем да је могуће ово ништа да победи најбољу могућу државну политику”, рекао је Вучићевић у директном преносу, додајући да је начином на који је објавио резултате Вучић ипак показао шта значи прави државник.
Када су у питању насловне стране новина, прва издања свих медија истицала су “масовну излазности на изборима”, док су режимски додали и да је Вучићева мајка нападнута на Каленићу. За друго издање пренели су резултате избора, а медији верни режиму остали су доследни, па је, рецимо, Српски телеграф својим читаоци уместо победе Студентске листе “потурио” у први план да је Александар Вучић одржао лекцију из демократије – “Изгубили смо изборе, али тек ћемо да се боримо”.
„Таблоиди и прорежимски медији пратили су изборни дан очекивано, онако како су то чинили свих претходних година – као пропагандни сервис власти, а не као медији чији је посао да грађане објективно информишу. А онда је уследила неверица, каже за Данас Игор Божић, новинар недељника Време, осврћући се на то кад је Александар Вучић, као носилац листе Уједињена Србија прогласио да је Студентска листа победила.
„Неко коме су годинама служили, чије су политичке противнике сатанизовали и чију су пропаганду свакодневно ширили, више није на власти. Више нема једног човека који једним потезом може да одлучи шта ће бити насловне стране, а шта ударне вести“, каже Божић.
Насловне стране дан после избора, како каже, показују да многи од њих још нису разумели шта је Србија рекла на изборима.
„То што су наставили да буду у служби пропаганде одлазећег режима говори да нису схватили суштину изборне поруке. А Србија је рекла да јој је доста заробљене државе, заробљених институција и заробљених медија. Оно што су ти медији својим „радом“ чинили грађанима током претходних 14 година мора да буде предмет озбиљне еснафске анализе. Морамо да утврдимо како је било могуће да се медијски простор до те мере загади лажима, манипулацијама, кампањама против неистомишљеника и систематским кршењем професионалних стандарда. Не због освете, већ да нам се такво нешто никада више не догоди“, наглашава наш саговорник.
Према његовим речима, Савет за штампу мора да настави да указује на кршење Кодекса новинара Србије, али је посебно важно да РЕМ коначно почне да ради свој посао.
„Сада више нема изговора за његову блокаду и нечињење. Међутим, није довољно само да РЕМ проради. Он мора заиста да постане независно регулаторно тело, а не институција која постоји да би штитила интересе људи који су заробили државу“, додаје Божић.
Сматра да промена власти сама по себи неће ослободити медије.
„То може да учини само успостављање система у коме ниједан политичар, ниједна странка и ниједан центар моћи више неће моћи да уређује медије телефонским позивом. То је један од најважнијих задатака који стоје пред Србијом после ових избора“, закључује Божић.
Ни Радио телевизија Србије (РТС) није остала без критика. Након што се на друштвеним мрежама појавио снимак првог Дневника после победе Студентске листе, људи су приметили да се и лице јавног сервиса мења када је у питању извештавање о студентском покрету, што су раније замерали.
„Више није блокадерска листа, сад је студентска је л!?“; „Од „блокадерског покрета“ до „Студентске листе“. Од парка „студената који желе да уче“ до „шаторског насеља“, са стидљивим флертовањем према „ћациленду“ у виду „тзв“. Од једва пет секунди у свом програму, до солидних 1.20 минута. Видиш како може?“; „Колико ли су изненађени сви они људи који до сад нису ни видели студенте на РТС-у“, био је један од коментара.
Први дневник РТС-а након победе Студентске листе хттпс://т.цо/иw6ззглПУW
— Павле Косић (@павлекосиц1) Оцтобер 25, 2026
Слободан Ћирић, потпредседник Удружења новинара Србије каже за Данас да су медији у Србији, мање-више, као што су свој посао радили и претходних година, као сто су радили и током предизборне кампање, наставили на исти начин да раде и за време и непосредно после избора.
“Да будем прецизан, у овом случају кад кажем медији мислим и на стварне медије чији новинари професионално обављају свој посао и на оне који се зову медијима а уствари су пропагандна гласила извесних политичких опција, да не кажем власти, јер ускоро то неће бити. Дакле, и једни и други су наставили и терају по своме, једни да се баве новинарством, други политичком пропагандом. Докле ће, не зна се”, каже Ћирић.
Он указује и да ће неки вероватно ових дана предузимати значајне кораке ради престројавања у ходу, не би ли ублазили, како каже, јавну бруку којој су се као јавни сервис годинама излагали.
“Њима ће се, ваљда, нова власт посебно позабавити. Уређење медијске сфере у овој земљи нужно, нераскидиво и незаобилазно је повезано са суштинским променама система у целини. Све док политика не постане ствар општег добра, а не уских, партијских и групних интереса, све док правосуђе не профункционише онако како то мора бити у истински демократском друству, ни у медијској сфери се не може очекивати бољитак”, закључује Ћирић.