Хрватска се смирити не може. Њихова штампа опширно и ударно извештава о политичким променама у Србији, могућем саставу нове владе и најавама да би другачији приступ Београда могао да отвори ново поглавље у односима са суседним земљама. Загребачки медији, као дас немају друге теме, посебну пажњу посвећују људима који би могли да преузму најважније државне функције, програму најављених реформи и будућој политици Србије према Хрватској, Европској унији, НАТО-у и Русији.
Јутарњи лист је овој теми посветио чак шест страница, уз најавни наслов „15 имена за нову Србију“. У средишту анализе налазе се потенцијални чланови будуће владе и питање ко би могао да преузме место премијера. Позивајући се на стручне кругове, лист као једног од могућих кандидата наводи Дејана Шошкића, некадашњег гувернера Народне банке Србије.
У хрватским медијским анализама помињу се и друга имена из академског и јавног живота, међу њима социолог Јово Бакић и академик Радомир Сајчић. Ипак, коначан избор будућег премијера и министара још није познат, па се наведена имена за сада разматрају као могући кандидати, а не као потврђени чланови нове владе.
Јутарњи лист истиче да ће једна од најтежих обавеза нове власти бити суочавање са наслеђем претходног периода. У тексту се говори о променама у правосуђу, медијима, образовању и другим институцијама, уз оцену листа да су оне током претходне власти биле изложене политичком утицају. Отвара се и питање колико су студентски представници спремни да се суоче са политичком прошлошћу и да најављена обећања претворе у конкретне реформе.
Сличне теме обрађује и Вечерњи лист, који анализира план будуће власти у 11 тачака. Међу најављеним променама наводе се реформе полиције, правосуђа, медијског система и привреде. Посебно се издваја питање медијских слобода и функционисања регулаторних тела, док лист пажњу посвећује и најавама ограничавања ријалити програма.
Простор дају и могућности побољшања односа Београда и Загреба, који су годинама оптерећени отвореним питањима, политичким споровима и повременим заоштравањем реторике.
Премијер Хрватске Андреј Пленковић честитао је носиоцу Студентске листе Илији Срдановићу, изразивши очекивање да би политичке промене могле да допринесу бољој сарадњи две земље. У Јутарњем листу пренета је и оцена неименованог извора из владајуће Хрватске демократске заједнице да су прве поруке охрабрујуће, али да ће стварни правац нове српске политике бити јаснији тек када буду познати састав владе и њени конкретни потези.
Председник хрватске Социјалдемократске партије Синиша Хајдаш Дончић оценио је да се отвара прилика за снажнији дијалог, решавање отворених питања и сарадњу на европском путу. Посланик српске националне мањине Милорад Пуповац такође је поздравио могућност промене досадашњег приступа, подсећајући на дуготрајни застој у хрватско-српским односима и честе политичке напетости.
Поруке које стижу из Загреба показују да хрватски политичари у променама у Србији виде могућност за другачију регионалну динамику. Ипак, остаје да се види да ли ће очекивања бити праћена конкретним договорима о отвореним билатералним питањима, положају мањина, несталим особама и другим темама које већ дуго оптерећују односе две државе.
Питање ко ће управљати Србијом привукло је пажњу и страних медија. Фајненшел тајмс разматра изазове са којима би се суочио студентски покрет у покушају да формира функционалну власт, посебно због чињенице да такви покрети често окупљају различите политичке и друштвене групе које не морају имати иста становишта о свим питањима. Изборни резултат и способност да се освоји подршка грађана сами по себи не решавају сложен задатак формирања стабилне владе и спровођења програма.
Нови лист такође поставља питање ко ће водити Србију и да ли ће различите струје унутар покрета успети да очувају јединство када дођу на ред одлуке о кључним функцијама, економским мерама и односима са иностранством.
Посебно се прате поруке Илије Срдановића о будућим односима са суседима. Најаве да ће нова власт тежити добросуседској сарадњи привукле су пажњу хрватских медија, али ће конкретна спољна политика зависити од одлука будуће владе, њених приоритета и односа са европским и другим међународним партнерима.
За Загреб ће, како сви редом наводе, важан показатељ бити будућа политика Београда према отвореним билатералним питањима и европским интеграцијама.
Хрватски медији већ анализирају могућа имена, програме и спољнополитичке правце будуће српске владе.
