Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Никола Xавиерефф-Wецкwертх, стучњак за питања Балкана из невладиног Немачког савета за спољне односе, Студентску листу описује као бунтовни покрет. "Они су рођени из фрустрације због свега онога унутар државе чиме нису задовољни", каже он за РСЕ.
"И можемо да се вратимо на 2024. годину, пад надстрешнице и све оно што се десило, то јест оно што се није десило, а требало је да се деси у правној држави", додаје. Xавиерефф-Wецкwертх каже да сада не би говорио о томе каква ће бити њихова економска или спољна политика.
"Али оно што могу да кажем јесте да је то политика чишћења своје куће", наводи он. "Чишћења и ископавања онога што је у систему оронуло, што је зарђало како би се покушала успоставити правна држава у којој су процеси битни, а не демагогија и личности које превладавају над политикама", додаје.
О Западу, Русији и Кини Стручњак за Балкан Никола Xавиерефф-Wецкwертх очекује да ће Србија са променом власти постати мало стабилнија у односима са државама региона, укључујући Босну и Херцеговину, Црну Гору и Косово.
Цео упоредни текст1 реченица у више медија, 130 само у једном
Текст из 2 чланка. 9 реченица преносе сви, у 9 се разликују.
Још 4 реченице које преноси само по један медиј
Након што се славље на улицама стишало, грађани Србије пробудили су се у другачијој политичкој реалности.
Српска напредна странка популистичког лидера Александра Вучића одлази у опозицију након 14 година власти коју су, поред осталог, обележиле оптужбе за корупцију и урушавање демократије.
Власт преузима покрет предвођен студентима, који је убедљиву победу и натполовичну већину у новом сазиву парламента, извојевао након двогодишњих протеста.
"Ово ће сад бити борба узбрдо"
Никола Xавиерефф-Wецкwертх, стучњак за питања Балкана из невладиног Немачког савета за спољне односе, Студентску листу описује као бунтовни покрет.
Још 24 реченице, само Аутономија
Додаје да Александар Вучић, лидер Српске напредне странке (СНС), која је државом владала пуних четрнаест година, остаје фактор који ће изборним побједницима „дисати за вратом“.
„Изборни резултат осликава да је српско друштво поларизовано.
Међутим, не у односу 50 према 50, него у систему који није фер и није праведан.
Можемо да кажемо да студенти вјероватно имају већу подршку од ових 52 посто, али су морали да се боре против система који је потпуно неуравнотежен.
Тако да је ово генерацијска побједа, континентална побједа за читаву Европу„, каже Xавиерефф-Wецкwертх у разговору за Радио Слободна Европа (РСЕ), убрзо након што је Вучић признао пораз.
Према прелиминарним резултатима изборних посматрача, „Студентска листа“ добила је око 52 одсто гласова, за десет одсто више од „Уједињене Србије“ листе коју је предводио Александар Вучић.
Кандидате на „Студентској листи“ одредили су пленуми факултета, који су израсли у водећу политичку снагу током двогодишњих протеста фокусираних на захтеве против корупције и за владавину права.
РСЕ: Вучић је у свом говору честитао победу супротној страни и истовремено употребио речник који се може дефинисати као говор мржње.
Видимо ли у томе елементе будуће српске политичке свакодневице?
Конфликт у српском друштву и српској политици неће нигдје нестати.
Ми ћемо сада да видимо нови начин политизовања друштва.
Ово ће бити нова логика, гдје постоји нови слој друштва који ће у парламенту и државним институцијама бити активан, покушати да преузме полуге моћи, али, наравно, то неће бити ни лако ни брзо.
Што се тиче Вучића, који ће сада сједити у парламентарним клупама, он, наравно, користи ово признање пораза да би се већ позиционирао за дјеловање у наредном периоду.
Мислим да је битно нагласити да сада имамо и предсједничке изборе и ту, наравно, вјетар у леђа иде студентима и опозицији.
Ту треба сачекати да се смире тензије и студиозно припремити изборе за предсједника.
А што се тиче периода послије Нове године, мислим да ће, у сваком случају, бити пуно прљавих тактика, пуно демагогије од стране Вучића и његових колега у парламенту.
И, у суштини, најтежи дио посла на неки начин тек сад долази, зато што смо то видјели и у другим државама, и у Пољској и у Италији.
Када се сруши десница и када дођу социјалдемократи или центристи на власт, они не могу грађанима тако брзо да испоруче политике и резултате које би жељели.
Да ли је нова власт лева, десна или центристичка?
РСЕ: Студентски покрет не можемо сместити ни на левицу, ни на десницу, ни у центар.
Они иду ка већини у парламенту, а истовремено немају ни кандидата за премијера.
Како одговорити на толике непознанице?
Xавиерефф-Wецкwертх: Њихова тактитка је била да немају личност која би предводила овај покрет, како друга страна, односно Вучићева партија, не би могла да их напада.
Оно што можемо да кажемо за „Студентску листу“ јесте да је то један бунтовни покрет.
"Они су рођени из фрустрације због свега онога унутар државе чиме нису задовољни", каже он за РСЕ.
"И можемо да се вратимо на 2024. годину, пад надстрешнице и све оно што се десило, то јест оно што се није десило, а требало је да се деси у правној држави", додаје.
Још 11 реченица, само Радио Слободна Европа
Студенти су предводили масовне протесте грађана на којима се захтевала одговорност због страдања 16 особа у паду надстрешнице у Новом Саду.
Студентска листа "Студенти побеђују" без очигледних лидера, коју већином чине стручњаци из различитих области, први пут улази у парламент.
Нову владу могу да формирају сами, а још је непознаница ко би могао бити нови премијер.
Први на Студентској листи "Студенти побеђују" је Илија Срдановић, професор на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду.
На Студентској листи су и позната имена, људи који су се истицали у кампањи.
Попут бившег гувернера Народне банке Дејана Шошкића или некадашњег славног кошаркаша Дејана Бодироге.
Али нико од њих није истакнут као кандидат за премијера.
"Њихова тактитка је била да немају личност која би предводила овај покрет, како друга страна, односно Вучићева партија, не би могла да их напада", напомиње Xавиерефф-Wецкwертх.
Као што није познато ко би могао да буде премијер, није саопштавано ни ко ће бити чланови нове владе.
Студентска листа се у свом предизборном програму фокусирала на борбу против корупције, независне институције, образовање и побољшање животног стандарда.
И поред непознаница у вези са даљим деловањем новог политичког покрета, грађани су им дали поверење разочарани у домете политичких странака.
Xавиерефф-Wецкwертх каже да сада не би говорио о томе каква ће бити њихова економска или спољна политика.
"Али оно што могу да кажем јесте да је то политика чишћења своје куће", наводи он.
"Чишћења и ископавања онога што је у систему оронуло, што је зарђало како би се покушала успоставити правна држава у којој су процеси битни, а не демагогија и личности које превладавају над политикама", додаје.
Још 4 реченице које преноси само по један медиј
Студентски покрет је у свом програму међу циљеве навео потпуну транспарентност јавних набавки, ревизију државних пројеката и отварање свих уговора и тендера за јавност.
Међу тачкама се наводи и одузимање нелегално стечене имовине и лустрација јавних функционера.
На неки начин имам велика очекивања, зато што би оно што бисмо могли да добијемо наставком владавине Вучића и његове партије била даљња аутократизација.
У суштини, оно што ћемо добити са Студентском листом биће покушај либерализације, али то није либерализам, то је покушај.
О Западу, Русији и Кини
Још 51 реченица које преноси само по један медиј
Иако је Србија кандидат за чланство у Европској унији, односи са Бриселом нису били приоритет за Студентску листу током кампање.
Њени представници нису много говорили о опредељењу Србије да постане чланица ЕУ, и поред тога што деле европске вредности, попут владавине права.
На питања о ЕУ углавном су одговарали да ће о чланству одлучивати грађани на референдуму кад за то дође време.
Истовремено су у програму навели да ће продубљивати већ закључена стратешка партнерства са чланицама ЕУ, попут Грчке, Италије, Мађарске, Француске и тежити сличним облицима интензивне билатералне сарадње са другим европским државама.
Такође су исказали намеру да продубе сарадњу са Европском банком за обнову и развој и Европском инвестиционом банком.
Брисел их је у првим честиткама на победи позвао да спроведу реформе, како би Србија убрзала пут ка Унији.
Поручено је да су врата отворена, након четворогодишње стагнације у преговорима.
На другој страни, када је реч о односима према Кремљу, политика неувођења санкција се неће мењати.
То су са Студентске листе правдали тиме да верују да санкције као одраз политичког става не доприносе решавању политичких и безбедносних изазова.
Позивали су се на сопствено искуство утицаја санкција на становништво Србије током 90-година у време режима Слободана Милошевића.
Истовремено су поручили да ће се придржавати поштовања територијалног интегритета Украјине.
Када је реч о односима са Сједињеним Државама, навели су да ће наставити стратешки дијалог о телекомуникацијама, енергетици, саобраћају, вештачкој интелигенцији, гасној диверсификацији и сарадњи у одбрани.
Изражена је и намера да се повећа трговина са САД и долазак високотехнолошких инвестиција.
Најавили су и развијање свеобухватног стратешког партнерства са Кином, као најважнијим трговинским партнером у Азији.
Али је наведено да ће у свим будућим пројектима инсистирати на "поштовању домаћих прописа, еколошких стандарда, права радника и безбедности на раду."
Један од кључних пројеката Вучића и кинеских партнера, модернизација железнице, довео је до протеста након погибије 16 људи и оптужби за корупцију.
Шта би могло да се промени око Косова и региона?
Студентска листа се противи признању Косова, што је званичан став Србије од проглашења косовске независности 2008. године.
Током кампање представници Студентске листе позивали су се на Устав Србије, у чију је преамбулу 2006. године унето да је Косово део Србије.
У програму Студентске листе стоји да ће чувати образовне, здравствене, социјалне и културне установе на Косову и штитити културну и верску баштину, као и својину Српске православне цркве.
Такође је у програму наведено да ће "чувати уставни положај и утврђене надлежности" бх ентитета Републике Српске.
Предвиђено је и да ће у складу са Споразумом о специјалним и паралелним односима између Србије и Републике Српске, појачати сарадњу и везе у низу области.
О питањима попут геноцида у Сребреници и осуђеног за ратне злочине Ратка Младића, представници Студентске листе су говорили да нису у првом плану њиховог политичког деловања.
И ту су понављали свој аргумент да је приоритет жеља грађана да се направи боља држава.
Према Европској унији ће вјероватно на неки начин артикулисати нови почетак односа између ЕУ и Србије.
Мења ли се однос према Русији и Кини?
РСЕ: А према Русији?
Xавиерефф-Wецкwертх: Мислим да ће нова влада на неки начин имати срећу што Русија нема времена за њих и што могу да наставе досадашњу политику, да се не мијешају директно у односе с Русијом.
Вјероватно неће увести санкције Русији, осим ако не буде неког огромног притиска Европске уније.
Морамо, наравно, да видимо гдје ће завршити ови преговори између НИС-а (Нафтна индустрија Србије) и МОЛ-а (Русија преговара са мађарском компањом МОЛ о продаји НИС-а, како би Србија избегла америчке санкције због високог удела руског капитала, прим.ред.).
То још увијек није готово, али то је нешто што се вуче из прошлог система, тако да они то, у суштини, могу да заврше.
Кина је најинтересантнија, по мени.
Ја бих рекао да је Кина пуно интересантнија него Америка.
Xавиерефф-Wецкwертх: Зато што је у протекле три-четири године, у суштини, од та четири стуба међународне политике, Кина била једини стабилни стуб за Србију.
То је свјетска сила с којом је Вучић успијевао да одржи добре односе и да добије нешто за државу.
Може ли се одржати економски раст Србије?
РСЕ: Да ли ће то значи и промену погледа Кине на Србију?
Xавиерефф-Wецкwертх: Мислим да ће Кина ту бити прагматична.
С друге стране, за „Студентску листу“ ће једна ствар бити врло битна у српском друштву, а то је да наставе економски раст.
Јер то је једна ствар која се може рећи, под вођством Вучића, остварен је економски раст.
Не због њега самог, наравно, него због више фактора.
Постоји неједнакост у друштву, али ипак је постојао раст и реализовани су многи инфраструктурни пројекти, иако је доста тих пројеката повезано с неким дубиозним износима новца.
Али мислим да је то нешто у чему ће овај покрет такође морати да се докаже: како да задржи оно што је добро, а како да одбаци оно што је лоше.
Може ли регион да одахне?
РСЕ: Студентски покрет је мало говорио о питањима глобалне, па и регионалне политике, али неке ствари су јасне.
Не намеравају да уведу санкције Русији, а што се тиче региона, Косово је за њих део Србије, а залажу се и за блиске односе са Републиком Српском.
Зашто по вама ова промена ипак може бити добра вест за регион?
Xавиерефф-Wецкwертх: Постоји увјерење да је Србија, као највећа држава, кључ за регионалну стабилност и регионални еквилибријум.
То значи да међу државама региона Западног Балкана постоји одређени однос снага који одржава баланс и равнотежу.
Србија је кроз ову призму посматрана као фактор стабилности.
Међутим, критичари увијек кажу да је Србија стабилан фактор нестабилности.
Стручњак за Балкан Никола Xавиерефф-Wецкwертх очекује да ће Србија са променом власти постати мало стабилнија у односима са државама региона, укључујући Босну и Херцеговину, Црну Гору и Косово.
Још 4 реченице које преноси само по један медиј
Он сматра да нова власт може да буде позитивна управо у односима са Црном Гором, која завршава пут интеграције у ЕУ.
Овдје је најбитније нагласити, по мени, да Босна има своје унутрашње проблеме, а Косово је једно велико проблематично питање.
Оно на шта бих ја обратио пажњу јесте Црна Гора, која сад завршава пут интеграције у ЕУ.
Било је проблема и утицаја, то јест страха да ће бити негативног утицаја из Београда током овог посљедњег периода интеграције у ЕУ.
"Да успјех Црне Горе не буде виђен као неуспјех Србије и да не буде хибридних активности које би успоравале тај процес или шириле политику мржње према Црној Гори", навео је.
Још 32 реченице које преноси само по један медиј
Лидери из региона честитали су Студентској листи и грађанима Србије изборне резултате уз очекивање отварања новог поглавља у односима.
Професор београдског Факултета политичких наука Душан Спасојевић као један од највећих изазова за нову власт, види то како да усмерава очекивања.
"Али мислим да би било изузетно важно да сведемо очекивања и да не верујемо да ће већ следећег петка Србија бити правна држава и да ће сви који то заслужују бити у затвору", навео је.
Од нових власти очекује да успоставе поштовање закона, слободу медија и да врате аутономију Универзитету.
"Верујем да би већ те неке основне ствари биле велики корак унапред", додао је.
Пред Студентском листом је задатак да испуне обећања која су дали у кампањи - пре свега у борби против криминала и корупције.
Многима који ће са њихове листе ући у парламент, то ће бити први сусрет са професионалном политиком.
25. октобар и 5. октобар – има ли сличности?
РСЕ: Ово није први пут да се Србији овако нешто догађа у скоријој историји.
Оно што се данас десило у много чему подсећа на 5. октобар 2000, када је срушен Слободан Милошевић.
А знамо како се тај експеримент завршио.
Сви ризици су и даље ту.
Шта би могло будити веру да се сличан сценарио неће поновити?
Xавиерефф-Wецкwертх: Александар Вучић је у својој изјави, у ствари, рекао да знамо како је то било 2000. године.
Тако да ја мислим да ми не гледамо крај Александра Вучића.
Он ће засигурно још много година бити политички актер.
Мислим да је за „Студентску листу“ врло битно да они сад, у суштини, представе људима план и програм.
Шта, како и зашто намјеравају да раде.
Јер ако они то не ураде, имају иза себе једну политичку звијер, једну политичку машинерију која ће им дисати за вратом и која ће на врло, врло спретне начине искористити њихове проблеме, њихове лапсусе, њихове грешке и инструментализовати их на најбољи начин.
Тако да, зато кажем, ово ће сад бити борба узбрдо.
Свака част Студентском покрету на овом историјском постигнућу.
Ово је генерацијски симбол, ово је побједа континенталне величине, али они морају да схвате да сад предстоји велики рад и да оно што желе да ураде морају да представе људима као план и програм, да стварно засучу рукаве и раде.
Шта Европа може да научи?
РСЕ: Шта у том смислу пример Вучића говори у контексту европског популизма?
У којој мери је он заиста специфичан?
Xавиерефф-Wецкwертх: Популизам и аутократизација друштва у Србији од 2012. године ипак имају посебан набој, зато што у Србији не постоји контекст европских институција, гдје ипак постоје неки механизми контроле и равнотеже (цхецкс анд баланцес), неке полуге, систем у којем је моћ раздвојена.
То је прва ствар.
Друго, морамо да повежемо ове изборе и фрустрацију међу становништвом у Србији с једном општом фрустрацијом у Европи, зато што нешто што се дешава у Италији или у Паризу има одјека и, наравно, сличности и паралела с оним што доживљавају људи који живе у Србији.
То је тај дио глобализације који омогућава свима нама да живимо у једном временском, социјалном и технолошком простору, гдје дијелимо фрустрације, дијелимо и срећу, али видимо и шта не ваља.
И криза демократије, либералне демократије, није присутна само у земљама Европске уније, а није ни само у Србији.
Та криза постоји, она је другачија, али у сваком случају људи у Србији су морали да се боре и да се напрегну пуно више него људи који живе у стабилним демократијама Европске уније.
Милош Теодоровић (Радио Слободна Европа, фото: Бета/АП)
