Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Nikola Xaviereff-Weckwerth, stučnjak za pitanja Balkana iz nevladinog Nemačkog saveta za spoljne odnose, Studentsku listu opisuje kao buntovni pokret. "Oni su rođeni iz frustracije zbog svega onoga unutar države čime nisu zadovoljni", kaže on za RSE.
"I možemo da se vratimo na 2024. godinu, pad nadstrešnice i sve ono što se desilo, to jest ono što se nije desilo, a trebalo je da se desi u pravnoj državi", dodaje. Xaviereff-Weckwerth kaže da sada ne bi govorio o tome kakva će biti njihova ekonomska ili spoljna politika.
"Ali ono što mogu da kažem jeste da je to politika čišćenja svoje kuće", navodi on. "Čišćenja i iskopavanja onoga što je u sistemu oronulo, što je zarđalo kako bi se pokušala uspostaviti pravna država u kojoj su procesi bitni, a ne demagogija i ličnosti koje prevladavaju nad politikama", dodaje.
O Zapadu, Rusiji i Kini Stručnjak za Balkan Nikola Xaviereff-Weckwerth očekuje da će Srbija sa promenom vlasti postati malo stabilnija u odnosima sa državama regiona, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo.
Ceo uporedni tekst1 rečenica u više medija, 130 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 9 rečenica prenose svi, u 9 se razlikuju.
Još 4 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Nakon što se slavlje na ulicama stišalo, građani Srbije probudili su se u drugačijoj političkoj realnosti.
Srpska napredna stranka populističkog lidera Aleksandra Vučića odlazi u opoziciju nakon 14 godina vlasti koju su, pored ostalog, obeležile optužbe za korupciju i urušavanje demokratije.
Vlast preuzima pokret predvođen studentima, koji je ubedljivu pobedu i natpolovičnu većinu u novom sazivu parlamenta, izvojevao nakon dvogodišnjih protesta.
"Ovo će sad biti borba uzbrdo"
Nikola Xaviereff-Weckwerth, stučnjak za pitanja Balkana iz nevladinog Nemačkog saveta za spoljne odnose, Studentsku listu opisuje kao buntovni pokret.
Još 24 rečenice, samo Autonomija
Dodaje da Aleksandar Vučić, lider Srpske napredne stranke (SNS), koja je državom vladala punih četrnaest godina, ostaje faktor koji će izbornim pobjednicima „disati za vratom“.
„Izborni rezultat oslikava da je srpsko društvo polarizovano.
Međutim, ne u odnosu 50 prema 50, nego u sistemu koji nije fer i nije pravedan.
Možemo da kažemo da studenti vjerovatno imaju veću podršku od ovih 52 posto, ali su morali da se bore protiv sistema koji je potpuno neuravnotežen.
Tako da je ovo generacijska pobjeda, kontinentalna pobjeda za čitavu Evropu„, kaže Xaviereff-Weckwerth u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), ubrzo nakon što je Vučić priznao poraz.
Prema preliminarnim rezultatima izbornih posmatrača, „Studentska lista“ dobila je oko 52 odsto glasova, za deset odsto više od „Ujedinjene Srbije“ liste koju je predvodio Aleksandar Vučić.
Kandidate na „Studentskoj listi“ odredili su plenumi fakulteta, koji su izrasli u vodeću političku snagu tokom dvogodišnjih protesta fokusiranih na zahteve protiv korupcije i za vladavinu prava.
RSE: Vučić je u svom govoru čestitao pobedu suprotnoj strani i istovremeno upotrebio rečnik koji se može definisati kao govor mržnje.
Vidimo li u tome elemente buduće srpske političke svakodnevice?
Konflikt u srpskom društvu i srpskoj politici neće nigdje nestati.
Mi ćemo sada da vidimo novi način politizovanja društva.
Ovo će biti nova logika, gdje postoji novi sloj društva koji će u parlamentu i državnim institucijama biti aktivan, pokušati da preuzme poluge moći, ali, naravno, to neće biti ni lako ni brzo.
Što se tiče Vučića, koji će sada sjediti u parlamentarnim klupama, on, naravno, koristi ovo priznanje poraza da bi se već pozicionirao za djelovanje u narednom periodu.
Mislim da je bitno naglasiti da sada imamo i predsjedničke izbore i tu, naravno, vjetar u leđa ide studentima i opoziciji.
Tu treba sačekati da se smire tenzije i studiozno pripremiti izbore za predsjednika.
A što se tiče perioda poslije Nove godine, mislim da će, u svakom slučaju, biti puno prljavih taktika, puno demagogije od strane Vučića i njegovih kolega u parlamentu.
I, u suštini, najteži dio posla na neki način tek sad dolazi, zato što smo to vidjeli i u drugim državama, i u Poljskoj i u Italiji.
Kada se sruši desnica i kada dođu socijaldemokrati ili centristi na vlast, oni ne mogu građanima tako brzo da isporuče politike i rezultate koje bi željeli.
Da li je nova vlast leva, desna ili centristička?
RSE: Studentski pokret ne možemo smestiti ni na levicu, ni na desnicu, ni u centar.
Oni idu ka većini u parlamentu, a istovremeno nemaju ni kandidata za premijera.
Kako odgovoriti na tolike nepoznanice?
Xaviereff-Weckwerth: Njihova taktitka je bila da nemaju ličnost koja bi predvodila ovaj pokret, kako druga strana, odnosno Vučićeva partija, ne bi mogla da ih napada.
Ono što možemo da kažemo za „Studentsku listu“ jeste da je to jedan buntovni pokret.
"Oni su rođeni iz frustracije zbog svega onoga unutar države čime nisu zadovoljni", kaže on za RSE.
"I možemo da se vratimo na 2024. godinu, pad nadstrešnice i sve ono što se desilo, to jest ono što se nije desilo, a trebalo je da se desi u pravnoj državi", dodaje.
Još 11 rečenica, samo Radio Slobodna Evropa
Studenti su predvodili masovne proteste građana na kojima se zahtevala odgovornost zbog stradanja 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Studentska lista "Studenti pobeđuju" bez očiglednih lidera, koju većinom čine stručnjaci iz različitih oblasti, prvi put ulazi u parlament.
Novu vladu mogu da formiraju sami, a još je nepoznanica ko bi mogao biti novi premijer.
Prvi na Studentskoj listi "Studenti pobeđuju" je Ilija Srdanović, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Na Studentskoj listi su i poznata imena, ljudi koji su se isticali u kampanji.
Poput bivšeg guvernera Narodne banke Dejana Šoškića ili nekadašnjeg slavnog košarkaša Dejana Bodiroge.
Ali niko od njih nije istaknut kao kandidat za premijera.
"Njihova taktitka je bila da nemaju ličnost koja bi predvodila ovaj pokret, kako druga strana, odnosno Vučićeva partija, ne bi mogla da ih napada", napominje Xaviereff-Weckwerth.
Kao što nije poznato ko bi mogao da bude premijer, nije saopštavano ni ko će biti članovi nove vlade.
Studentska lista se u svom predizbornom programu fokusirala na borbu protiv korupcije, nezavisne institucije, obrazovanje i poboljšanje životnog standarda.
I pored nepoznanica u vezi sa daljim delovanjem novog političkog pokreta, građani su im dali poverenje razočarani u domete političkih stranaka.
Xaviereff-Weckwerth kaže da sada ne bi govorio o tome kakva će biti njihova ekonomska ili spoljna politika.
"Ali ono što mogu da kažem jeste da je to politika čišćenja svoje kuće", navodi on.
"Čišćenja i iskopavanja onoga što je u sistemu oronulo, što je zarđalo kako bi se pokušala uspostaviti pravna država u kojoj su procesi bitni, a ne demagogija i ličnosti koje prevladavaju nad politikama", dodaje.
Još 4 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Studentski pokret je u svom programu među ciljeve naveo potpunu transparentnost javnih nabavki, reviziju državnih projekata i otvaranje svih ugovora i tendera za javnost.
Među tačkama se navodi i oduzimanje nelegalno stečene imovine i lustracija javnih funkcionera.
Na neki način imam velika očekivanja, zato što bi ono što bismo mogli da dobijemo nastavkom vladavine Vučića i njegove partije bila daljnja autokratizacija.
U suštini, ono što ćemo dobiti sa Studentskom listom biće pokušaj liberalizacije, ali to nije liberalizam, to je pokušaj.
O Zapadu, Rusiji i Kini
Još 51 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Iako je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, odnosi sa Briselom nisu bili prioritet za Studentsku listu tokom kampanje.
Njeni predstavnici nisu mnogo govorili o opredeljenju Srbije da postane članica EU, i pored toga što dele evropske vrednosti, poput vladavine prava.
Na pitanja o EU uglavnom su odgovarali da će o članstvu odlučivati građani na referendumu kad za to dođe vreme.
Istovremeno su u programu naveli da će produbljivati već zaključena strateška partnerstva sa članicama EU, poput Grčke, Italije, Mađarske, Francuske i težiti sličnim oblicima intenzivne bilateralne saradnje sa drugim evropskim državama.
Takođe su iskazali nameru da prodube saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom.
Brisel ih je u prvim čestitkama na pobedi pozvao da sprovedu reforme, kako bi Srbija ubrzala put ka Uniji.
Poručeno je da su vrata otvorena, nakon četvorogodišnje stagnacije u pregovorima.
Na drugoj strani, kada je reč o odnosima prema Kremlju, politika neuvođenja sankcija se neće menjati.
To su sa Studentske liste pravdali time da veruju da sankcije kao odraz političkog stava ne doprinose rešavanju političkih i bezbednosnih izazova.
Pozivali su se na sopstveno iskustvo uticaja sankcija na stanovništvo Srbije tokom 90-godina u vreme režima Slobodana Miloševića.
Istovremeno su poručili da će se pridržavati poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Kada je reč o odnosima sa Sjedinjenim Državama, naveli su da će nastaviti strateški dijalog o telekomunikacijama, energetici, saobraćaju, veštačkoj inteligenciji, gasnoj diversifikaciji i saradnji u odbrani.
Izražena je i namera da se poveća trgovina sa SAD i dolazak visokotehnoloških investicija.
Najavili su i razvijanje sveobuhvatnog strateškog partnerstva sa Kinom, kao najvažnijim trgovinskim partnerom u Aziji.
Ali je navedeno da će u svim budućim projektima insistirati na "poštovanju domaćih propisa, ekoloških standarda, prava radnika i bezbednosti na radu."
Jedan od ključnih projekata Vučića i kineskih partnera, modernizacija železnice, doveo je do protesta nakon pogibije 16 ljudi i optužbi za korupciju.
Šta bi moglo da se promeni oko Kosova i regiona?
Studentska lista se protivi priznanju Kosova, što je zvaničan stav Srbije od proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. godine.
Tokom kampanje predstavnici Studentske liste pozivali su se na Ustav Srbije, u čiju je preambulu 2006. godine uneto da je Kosovo deo Srbije.
U programu Studentske liste stoji da će čuvati obrazovne, zdravstvene, socijalne i kulturne ustanove na Kosovu i štititi kulturnu i versku baštinu, kao i svojinu Srpske pravoslavne crkve.
Takođe je u programu navedeno da će "čuvati ustavni položaj i utvrđene nadležnosti" bh entiteta Republike Srpske.
Predviđeno je i da će u skladu sa Sporazumom o specijalnim i paralelnim odnosima između Srbije i Republike Srpske, pojačati saradnju i veze u nizu oblasti.
O pitanjima poput genocida u Srebrenici i osuđenog za ratne zločine Ratka Mladića, predstavnici Studentske liste su govorili da nisu u prvom planu njihovog političkog delovanja.
I tu su ponavljali svoj argument da je prioritet želja građana da se napravi bolja država.
Prema Evropskoj uniji će vjerovatno na neki način artikulisati novi početak odnosa između EU i Srbije.
Menja li se odnos prema Rusiji i Kini?
RSE: A prema Rusiji?
Xaviereff-Weckwerth: Mislim da će nova vlada na neki način imati sreću što Rusija nema vremena za njih i što mogu da nastave dosadašnju politiku, da se ne miješaju direktno u odnose s Rusijom.
Vjerovatno neće uvesti sankcije Rusiji, osim ako ne bude nekog ogromnog pritiska Evropske unije.
Moramo, naravno, da vidimo gdje će završiti ovi pregovori između NIS-a (Naftna industrija Srbije) i MOL-a (Rusija pregovara sa mađarskom kompanjom MOL o prodaji NIS-a, kako bi Srbija izbegla američke sankcije zbog visokog udela ruskog kapitala, prim.red.).
To još uvijek nije gotovo, ali to je nešto što se vuče iz prošlog sistema, tako da oni to, u suštini, mogu da završe.
Kina je najinteresantnija, po meni.
Ja bih rekao da je Kina puno interesantnija nego Amerika.
Xaviereff-Weckwerth: Zato što je u protekle tri-četiri godine, u suštini, od ta četiri stuba međunarodne politike, Kina bila jedini stabilni stub za Srbiju.
To je svjetska sila s kojom je Vučić uspijevao da održi dobre odnose i da dobije nešto za državu.
Može li se održati ekonomski rast Srbije?
RSE: Da li će to znači i promenu pogleda Kine na Srbiju?
Xaviereff-Weckwerth: Mislim da će Kina tu biti pragmatična.
S druge strane, za „Studentsku listu“ će jedna stvar biti vrlo bitna u srpskom društvu, a to je da nastave ekonomski rast.
Jer to je jedna stvar koja se može reći, pod vođstvom Vučića, ostvaren je ekonomski rast.
Ne zbog njega samog, naravno, nego zbog više faktora.
Postoji nejednakost u društvu, ali ipak je postojao rast i realizovani su mnogi infrastrukturni projekti, iako je dosta tih projekata povezano s nekim dubioznim iznosima novca.
Ali mislim da je to nešto u čemu će ovaj pokret takođe morati da se dokaže: kako da zadrži ono što je dobro, a kako da odbaci ono što je loše.
Može li region da odahne?
RSE: Studentski pokret je malo govorio o pitanjima globalne, pa i regionalne politike, ali neke stvari su jasne.
Ne nameravaju da uvedu sankcije Rusiji, a što se tiče regiona, Kosovo je za njih deo Srbije, a zalažu se i za bliske odnose sa Republikom Srpskom.
Zašto po vama ova promena ipak može biti dobra vest za region?
Xaviereff-Weckwerth: Postoji uvjerenje da je Srbija, kao najveća država, ključ za regionalnu stabilnost i regionalni ekvilibrijum.
To znači da među državama regiona Zapadnog Balkana postoji određeni odnos snaga koji održava balans i ravnotežu.
Srbija je kroz ovu prizmu posmatrana kao faktor stabilnosti.
Međutim, kritičari uvijek kažu da je Srbija stabilan faktor nestabilnosti.
Stručnjak za Balkan Nikola Xaviereff-Weckwerth očekuje da će Srbija sa promenom vlasti postati malo stabilnija u odnosima sa državama regiona, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo.
Još 4 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
On smatra da nova vlast može da bude pozitivna upravo u odnosima sa Crnom Gorom, koja završava put integracije u EU.
Ovdje je najbitnije naglasiti, po meni, da Bosna ima svoje unutrašnje probleme, a Kosovo je jedno veliko problematično pitanje.
Ono na šta bih ja obratio pažnju jeste Crna Gora, koja sad završava put integracije u EU.
Bilo je problema i uticaja, to jest straha da će biti negativnog uticaja iz Beograda tokom ovog posljednjeg perioda integracije u EU.
"Da uspjeh Crne Gore ne bude viđen kao neuspjeh Srbije i da ne bude hibridnih aktivnosti koje bi usporavale taj proces ili širile politiku mržnje prema Crnoj Gori", naveo je.
Još 32 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Lideri iz regiona čestitali su Studentskoj listi i građanima Srbije izborne rezultate uz očekivanje otvaranja novog poglavlja u odnosima.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević kao jedan od najvećih izazova za novu vlast, vidi to kako da usmerava očekivanja.
"Ali mislim da bi bilo izuzetno važno da svedemo očekivanja i da ne verujemo da će već sledećeg petka Srbija biti pravna država i da će svi koji to zaslužuju biti u zatvoru", naveo je.
Od novih vlasti očekuje da uspostave poštovanje zakona, slobodu medija i da vrate autonomiju Univerzitetu.
"Verujem da bi već te neke osnovne stvari bile veliki korak unapred", dodao je.
Pred Studentskom listom je zadatak da ispune obećanja koja su dali u kampanji - pre svega u borbi protiv kriminala i korupcije.
Mnogima koji će sa njihove liste ući u parlament, to će biti prvi susret sa profesionalnom politikom.
25. oktobar i 5. oktobar – ima li sličnosti?
RSE: Ovo nije prvi put da se Srbiji ovako nešto događa u skorijoj istoriji.
Ono što se danas desilo u mnogo čemu podseća na 5. oktobar 2000, kada je srušen Slobodan Milošević.
A znamo kako se taj eksperiment završio.
Svi rizici su i dalje tu.
Šta bi moglo buditi veru da se sličan scenario neće ponoviti?
Xaviereff-Weckwerth: Aleksandar Vučić je u svojoj izjavi, u stvari, rekao da znamo kako je to bilo 2000. godine.
Tako da ja mislim da mi ne gledamo kraj Aleksandra Vučića.
On će zasigurno još mnogo godina biti politički akter.
Mislim da je za „Studentsku listu“ vrlo bitno da oni sad, u suštini, predstave ljudima plan i program.
Šta, kako i zašto namjeravaju da rade.
Jer ako oni to ne urade, imaju iza sebe jednu političku zvijer, jednu političku mašineriju koja će im disati za vratom i koja će na vrlo, vrlo spretne načine iskoristiti njihove probleme, njihove lapsuse, njihove greške i instrumentalizovati ih na najbolji način.
Tako da, zato kažem, ovo će sad biti borba uzbrdo.
Svaka čast Studentskom pokretu na ovom istorijskom postignuću.
Ovo je generacijski simbol, ovo je pobjeda kontinentalne veličine, ali oni moraju da shvate da sad predstoji veliki rad i da ono što žele da urade moraju da predstave ljudima kao plan i program, da stvarno zasuču rukave i rade.
Šta Evropa može da nauči?
RSE: Šta u tom smislu primer Vučića govori u kontekstu evropskog populizma?
U kojoj meri je on zaista specifičan?
Xaviereff-Weckwerth: Populizam i autokratizacija društva u Srbiji od 2012. godine ipak imaju poseban naboj, zato što u Srbiji ne postoji kontekst evropskih institucija, gdje ipak postoje neki mehanizmi kontrole i ravnoteže (checks and balances), neke poluge, sistem u kojem je moć razdvojena.
To je prva stvar.
Drugo, moramo da povežemo ove izbore i frustraciju među stanovništvom u Srbiji s jednom opštom frustracijom u Evropi, zato što nešto što se dešava u Italiji ili u Parizu ima odjeka i, naravno, sličnosti i paralela s onim što doživljavaju ljudi koji žive u Srbiji.
To je taj dio globalizacije koji omogućava svima nama da živimo u jednom vremenskom, socijalnom i tehnološkom prostoru, gdje dijelimo frustracije, dijelimo i sreću, ali vidimo i šta ne valja.
I kriza demokratije, liberalne demokratije, nije prisutna samo u zemljama Evropske unije, a nije ni samo u Srbiji.
Ta kriza postoji, ona je drugačija, ali u svakom slučaju ljudi u Srbiji su morali da se bore i da se napregnu puno više nego ljudi koji žive u stabilnim demokratijama Evropske unije.
Miloš Teodorović (Radio Slobodna Evropa, foto: Beta/AP)
