Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ. Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
Цео упоредни текст121 само у једном
Текст из 2 чланка. 3 реченице преносе сви.
Још 121 реченица које преноси само по један медиј
- Живот по мјери човјека
- Трофеј Радија Црне Горе
Водич кроз изборе у Израелу
Многи ове изборе сматрају једним од најважнијих у историји Израела, са могућим последицама по цео свет.
Општи избори у Израелу биће одржани у уторак, 27. октобра.
То су први избори од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године и потоњег бруталног рата у Појасу Газе, али и сукоба са Ираном, либанским Хезболахом и јеменском побуњеничком групом Хутима.
Многи их сматрају једним од најважнијих избора у историји Израела, са могућим утицајем на читав свет.
Ко су главни кандидати?
Последње анкете прогнозирају тесну утакмицу актуелног премијера Бењамина Нетањахуа и Гадија Ајзенкота, бившег команданта израелске војске, за новог председника владе.
Ајзенкотова популарност делимично произилази из његове војне биографије и његовог релативног новијег уласка у политику, пошто је тек прошле године основао странку Јашар.
Изгубио је сина, војника, у првим месецима рата у Појасу Газе и служио је у израелском ратном кабинету под Нетањахуом све до оставке 2024. године због неслагања око сукоба.
Кампању је изградио на позивима на одговорност за безбедносне пропусте који су довели до напада палестинских екстремиста 7. октобра 2023.
Међу осталим опозиционим лидерима су бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман - обојица десничари који заузимају тврдокорне ставове о безбедности и залажу се за сталну израелску контролу над великим делом окупиране Западне обале, као и Јаир Голан, левичар који подржава повлачење Израела са великих делова територије.
Упркос њиховим разликама, могли би да сарађују са Ајзенкотом на формирању владе.
Нетањахуова тренутна влада је најдесничарскија у историји Израела.
Да би остао на власти, вероватно ц́е морати да се ослони на подршку неких од садашњих крајње десничарских коалиционих партнера.
Неки имају изразито националистичке ставове, попут позива на анексију Западне обале Израелом и на „миграцију“ Палестинаца из Појаса Газе, што би могло да доведе до присилног расељавања цивила.
Неки чланови Нетањахуове странке Ликуд заступају палестинску „миграцију“ са те територије.
У трци су и два арапска партијска блока, јер око петине становништва Израела чине Арапи, од којих многи кажу да су палестински грађани Израела.
У теорији, управо би они могли да буду језичак на влади у борби за најважнију функцију у Израелу.
Али све осим једне водец́е јеврејске странке искључиле су сарадњу са њима.
- Бењамин Нетањаху: Командос који је постао премијер Израела
- Суђење премијеру Израела: „Нетањаху злоупотребио положај и моћ“
- Скупи поклони, медији, мито: За шта је оптужен премијер Израела
Како изгледа изборни процес?
Израелски парламент или Кнесет, има 120 места, што значи да је за већину потребан 61 мандат.
У Израелу се користи пропорционални систем гласања, што значи да су владе увек биле коалиције више странака.
То значи да после изборног дана може да прође неколико недеља или чак месеци пре него што буде формирана нова влада.
Ако ниједан блок не може да формира вец́ину, могуц́е је да мањинска влада преузме власт.
Која су главна питања?
Доминантна тема је безбедност.
Противници Нетањахуа жестоко критикују безбедносне пропусте који су довели до напада палестинских екстремиста 7. октобра 2023, у којима је скоро 1.200 људи убијено, а 251 је узет за таоце и одведен у Појас Газе.
Неки од талаца су потом убијени.
Ипак, Нетањаху се у кампањи поново представио као „Господин Безбедност“, указујуц́и на стратешке победе у израелским ратовима од 2023. године.
Регрутација је такође једна од главних тема.
Историјски гледано, ултраортодоксни јеврејски мушкарци који редовно похађају верске студије били су ослобођени војне службе, али од избијања рата око тога су расле поделе.
У кампањи се говорило и о реформи правосуђа.
Нетањахуова влада и даље спроводи контроверзне планове за реформе правосудног система, што је довело до масовних протеста пре 7. октобра 2023.
Критичари кажу да би планови угрозили независност правосуђа и угрозили демократију.
Као и у многим земљама, трошкови живота су још једно кључно питање.
Десетак људи мешкољи се у реду пред шалтерима за уплату и исплату Главне Поште Србије, у центру Београда, пет дана уочи ванредних парламентарних избора.
Последњих година, цене хране и становања су у сталном порасту.
- Како је Хамас извео муњевити напад на Израел за који нико није веровао да је могућ
- Биле су израелске „очи на граници", али нико није желео да чује њихова упозорења да Хамас спрема напад
- Зашто је Израелу требало толико дуго да се избори са нападом Хамаса из Газе
Шта би избори могли да значе за Палестинце у Појасу Газе и Западној обали?
Годину дана после примирја у Појасу Газе, Израел наставља да изводи готово свакодневне нападе на територију - тврдец́и да циља оперативце Хамаса - и одржава контролу над више од половине палестинске енклаве.
Више од 74.000 људи је убијено у израелским нападима у Појасу Газе од 7. октобра 2023. године, према подацима Министарства здравља којим управља Хамас, чије бројке УН сматрају поузданим.
У Западној обали, напади јеврејских досељеника су на рекордном нивоу, према евиденцији УН, док се израелска насеља, која су илегална према међународном праву, брзо шире.
Дакле, за Палестинце је облик израелске владе главни фактор у њиховим животима.
Што се тиче Појаса Газе, два водец́а табора, предвођених Нетањахуом и Ајзенкотом, имају сличне ставове - оба подржавају мировни план америчког председника Доналда Трампа.
Према том плану, Хамас би требало да пристане на разоружање у замену за постепено повлачење израелских трупа са територије.
Ајзенкот је недавно обец́ао да ц́е окончати владавину Хамаса на тој територији у року од 18 месеци, војним средствима ако је потребно.
- Признање Државе Палестине отвара ново питање - ко ће да је води
- Трампов план за Газу: Које су суштинске препреке
- Фабрика дронова са Израелом: 'Мистериозно' отварање у Београду
У Западној обали, Нетањахуов табор углавном жели да настави политику ширења израелских насеља.
Ајзенкот генерално подржава израелска насеља, али се противи наставку контроверзног пројекта насеља Е1 који би, у ствари, поделио Западну обалу на два дела.
Он жели и да затвори нека нелегална насељена места изграђена на палестинској земљи, створи услове за коначно мировно решење са Палестинцима и обрачуна се са екстремистичким јеврејским досељеницима.
Деценијама су се многи водец́и израелски политичари залагали за решење две државе - стварање независне палестинске државе у мирној коегзистенцији са Израелом - иако се Нетањаху томе дуго противи.
Али подршка тој идеји опада годинама.
На овим изборима, ниједна од водец́их јеврејских странака не води кампању за то, а многе су ту идеју отворено одбациле.
- Ко су израелски религиозни екстремисти насељени у Западној обали
- Шта је контроверзни израелски план о насељавању на Западној обали
- Израелски насељеници појачавају кампању протеривања Палестинаца из Западне обале
Када ће бити познати резултати?
На дан избора, у 22 сата по локалном времену (21 сат по средњеевропском времену), израелски емитери ц́е објавити резултате анкета, односно процене резултата.
Оне ц́е дати неке назнаке о правцу гласања, али могу значајно да варирају.
Тренутне анкете указују да је јасан пројектовани победник мало вероватан.
Прелиминарни резултати се очекују следец́ег дана, а званични резултати биц́е објављени 4. новембра.
После консултација са страначким лидерима, председник Исак Херцог ц́е позвати оног лидера за кога верује да има најбоље шансе да формира владу.
Овај процес може да траје више од месец дана, а ако не успе, председник може да затражи од другог лидера да покуша формира владу.
Ако и то не успе, чланови Кнесета могу да затраже од председника државе да покуша и са трећим лидером, односно мандатаром.
Ако ни то не успе, биц́е расписани нови избори.
Између 2019. и 2022. године, у Израелу је било пет различитих избора јер странке нису успеле да се договоре око формирања владе.
У наредних 15-ак минута, неки су платили рачуне, а други су, са уредно припремљеним личним картама, дошли по 6.000 динара државне новчане помоћи.
„То су наше паре.
Нама их стално узимају, нама их и исплаћују“, каже 41-годишња Кристина Илић из Београда, док чека у реду, за ББЦ на српском.
„Понижавање, али још само пар дана…“, додала је Илић, алудирајући на предстојећи излазак на биралишта 25. октобра, показујући да нагиње табору опозиције.
Исплата новчане помоћи пензионерима, корисницима разних видова социјалне помоћи и додатака, као и свим пунолетним грађанима, почела је 14. септембра, нешто више од месец дана пред изборе.
Влада Србије је за то издвојила 996 милиона евра, пише Истиномер.
То су четврти избори у низу да се новац из буџета добија непосредно пред гласање – било га је и пред парламентарне 2020. године, председничке и парламентарне 2022. године, као и годину дана касније, пред парламентарне и београдске изборе.
„То се ради толико дрско и без било каквог стида“, каже економиста Данило Шуковић, бивши члан Савета за борбу против корупције, за ББЦ на српском.
„Али власт процењује да јој то доноси понеки поен подршке вишка и то је тако – заиста им доприноси рејтингу.“
Синиша Мали, министар финансија у техничкој влади, новчану помоћ објаснио је „вишком прихода после ребаланса буџета“, који зато „деле са грађанима“.
„Када год имамо неки вишак или могућност, издвајамо једнократне помоћи за оне који су најугроженији“, рекао је Мали за Тањуг.
Иако је помоћ често у медијима обећавао и најављивао Александар Вучић, донедавни председник Србије, па се могло чути и да је реч о „Вучићевом новцу“ или „новцу који Вучић дели“, средства долазе само из једног извора, наглашава Шуковић.
„Од пореза и из џепа грађана, тако да је реч о њиховом новцу – не пада са неба – али га власт расподељује како њој одговара, а не према општем интересу.“
И владе земаља Европске уније, чији је Србија кандидат за чланство, пружају једнократну помоћ грађанима и ту нико није спомињао да је то због избора, речи су којима је Мали одговорио на критике.
Новчане помоћи је било и у годинама када нису били избори, додао је.
У последњих десет година, новчаних помоћи је било и 2016. и 2017, али неколико месеци после парламентарних и председничких избора, као и 2021, када се није излазило на биралишта.
Погледајте видео: Ко плаћа предизборне кампање странака у Србији
За то је потрошено 8,5 милијарди динара, рекли су из владе.
Избори су били 24. априла, а исплата је била у новембру.
Избори су били у априлу 2017, а исплата је била новембру.
Фискални савет је трошак те мере проценио на око 610 милиона евра.
Исплата је почела у мају, нешто мање од месец дана пре избора.
Трошак је био око 440 милиона евра или више од 50 милијарди динара, према Фискалном савету.
Незапослени су у јуну имали право и на додатних 60 евра.
Избори су били 3. априла, а исплате су биле у јануару и фебруару.
Издвојено је око 540 милиона евра за приближно три милиона људи, рекли су из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) за Истиномер.
Избори су били 17. децембра, исплата почела 30. новембра – мање од 20 дана пре гласања.
Пре тих избора само кроз исплате новца разним категоријама грађана подељено је више од 420 милиона евра, пише Транспарентност.
Истиномер ту наводи бројку од најмање 425 милиона евра за око 3,5 милиона грађана.
Избори су 25. октобра, а исплата је почела средином септембра.
За 1,6 милиона пензионера намењено је од 20.000 до 35.000 динара, у зависности од висине пензије, по 25.000 за кориснике социјалне помоћи, дечјег и борачког додатка, као и по 6.000 динара за све пунолетне грађане из Акционарског фонда.
Најављено је 30.000 ваучера за одмор у Србији од по 10.000 динара за пензионере са пензијама до 80.000 динара,
Укупни трошак је процењен на око 996 милиона евра.
То је готово двоструко више у односу на предизборну помоћ 2022. и више него двоструко у односу на једнократну помоћ 2023, истакли су из Истиномера.
Директна расподела новца из буџета није једини пример предизборних даривања.
То је „само један, можда и мањи део новца који се односи на предизборну потрошњу“, истакли су из Транспарентности после последњих избора 2023. године.
„Постоје неке ствари које су мање видљиве.
„Једнак ефекат по јавне ресурсе и директну исплату новца може да представља и опрост дугова“, рекао је Ненадић тада.
Као пример је навео и то што је београдско Јавно-комунално предузеће „Инфостан“ уочи тих избора омогућило отплату дуговања у неколико рата, са попустом.
Током предизборног периода доносиоци одлука у јавним институцијама су на „великом искушењу, јер имају могућност да инвестирају део новца који припада грађанима, али да инвестиција буде исплатива за политичке партије из којих долазе“, истакли су из Транспарентности на скупу „Предизборно расипање јавних ресурса и како га спречити“.
У већини случајева је, кажу, реч о „шемама које су легалне, али је и свима јасно да је реч о нечему што не би требало да постоји и што нарушава равноправност у изборној утакмици“.
Уз разна друга предизборна обећања, међу којима су и нове куће, уочи гласања су у Србији честа и асфалтирања локалних путева широм Србије.
СНС и странке владајуће коалиције последњих година су често уочи избора оптуживане за поделу пакета са намирницама, попут брашна, шећера, соли, зејтина, чега је било и пред недавна гласања на локалу – у Бору и у Зајечару.
Према тврдњама опозиције, на које су се позвали неки медији, уочи локалних избора у Косјерићу 2025.
СНС је гласачима наводно делила белу технику.
Пред предстојеће изборе, наша саговорница са београдске општине Звездара, у СНС пакету, који је добила на њену адресу, пронашла је кафу и промо материјал странке, попут упаљача и блокчића.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
