Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Ceo uporedni tekst121 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 3 rečenice prenose svi.
Još 121 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
- Život po mjeri čovjeka
- Trofej Radija Crne Gore
Vodič kroz izbore u Izraelu
Mnogi ove izbore smatraju jednim od najvažnijih u istoriji Izraela, sa mogućim posledicama po ceo svet.
Opšti izbori u Izraelu biće održani u utorak, 27. oktobra.
To su prvi izbori od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i potonjeg brutalnog rata u Pojasu Gaze, ali i sukoba sa Iranom, libanskim Hezbolahom i jemenskom pobunjeničkom grupom Hutima.
Mnogi ih smatraju jednim od najvažnijih izbora u istoriji Izraela, sa mogućim uticajem na čitav svet.
Ko su glavni kandidati?
Poslednje ankete prognoziraju tesnu utakmicu aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua i Gadija Ajzenkota, bivšeg komandanta izraelske vojske, za novog predsednika vlade.
Ajzenkotova popularnost delimično proizilazi iz njegove vojne biografije i njegovog relativnog novijeg ulaska u politiku, pošto je tek prošle godine osnovao stranku Jašar.
Izgubio je sina, vojnika, u prvim mesecima rata u Pojasu Gaze i služio je u izraelskom ratnom kabinetu pod Netanjahuom sve do ostavke 2024. godine zbog neslaganja oko sukoba.
Kampanju je izgradio na pozivima na odgovornost za bezbednosne propuste koji su doveli do napada palestinskih ekstremista 7. oktobra 2023.
Među ostalim opozicionim liderima su bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman - obojica desničari koji zauzimaju tvrdokorne stavove o bezbednosti i zalažu se za stalnu izraelsku kontrolu nad velikim delom okupirane Zapadne obale, kao i Jair Golan, levičar koji podržava povlačenje Izraela sa velikih delova teritorije.
Uprkos njihovim razlikama, mogli bi da sarađuju sa Ajzenkotom na formiranju vlade.
Netanjahuova trenutna vlada je najdesničarskija u istoriji Izraela.
Da bi ostao na vlasti, verovatno će morati da se osloni na podršku nekih od sadašnjih krajnje desničarskih koalicionih partnera.
Neki imaju izrazito nacionalističke stavove, poput poziva na aneksiju Zapadne obale Izraelom i na „migraciju“ Palestinaca iz Pojasa Gaze, što bi moglo da dovede do prisilnog raseljavanja civila.
Neki članovi Netanjahuove stranke Likud zastupaju palestinsku „migraciju“ sa te teritorije.
U trci su i dva arapska partijska bloka, jer oko petine stanovništva Izraela čine Arapi, od kojih mnogi kažu da su palestinski građani Izraela.
U teoriji, upravo bi oni mogli da budu jezičak na vladi u borbi za najvažniju funkciju u Izraelu.
Ali sve osim jedne vodeće jevrejske stranke isključile su saradnju sa njima.
- Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela
- Suđenje premijeru Izraela: „Netanjahu zloupotrebio položaj i moć“
- Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
Kako izgleda izborni proces?
Izraelski parlament ili Kneset, ima 120 mesta, što znači da je za većinu potreban 61 mandat.
U Izraelu se koristi proporcionalni sistem glasanja, što znači da su vlade uvek bile koalicije više stranaka.
To znači da posle izbornog dana može da prođe nekoliko nedelja ili čak meseci pre nego što bude formirana nova vlada.
Ako nijedan blok ne može da formira većinu, moguće je da manjinska vlada preuzme vlast.
Koja su glavna pitanja?
Dominantna tema je bezbednost.
Protivnici Netanjahua žestoko kritikuju bezbednosne propuste koji su doveli do napada palestinskih ekstremista 7. oktobra 2023, u kojima je skoro 1.200 ljudi ubijeno, a 251 je uzet za taoce i odveden u Pojas Gaze.
Neki od talaca su potom ubijeni.
Ipak, Netanjahu se u kampanji ponovo predstavio kao „Gospodin Bezbednost“, ukazujući na strateške pobede u izraelskim ratovima od 2023. godine.
Regrutacija je takođe jedna od glavnih tema.
Istorijski gledano, ultraortodoksni jevrejski muškarci koji redovno pohađaju verske studije bili su oslobođeni vojne službe, ali od izbijanja rata oko toga su rasle podele.
U kampanji se govorilo i o reformi pravosuđa.
Netanjahuova vlada i dalje sprovodi kontroverzne planove za reforme pravosudnog sistema, što je dovelo do masovnih protesta pre 7. oktobra 2023.
Kritičari kažu da bi planovi ugrozili nezavisnost pravosuđa i ugrozili demokratiju.
Kao i u mnogim zemljama, troškovi života su još jedno ključno pitanje.
Desetak ljudi meškolji se u redu pred šalterima za uplatu i isplatu Glavne Pošte Srbije, u centru Beograda, pet dana uoči vanrednih parlamentarnih izbora.
Poslednjih godina, cene hrane i stanovanja su u stalnom porastu.
- Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
- Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad
- Zašto je Izraelu trebalo toliko dugo da se izbori sa napadom Hamasa iz Gaze
Šta bi izbori mogli da znače za Palestince u Pojasu Gaze i Zapadnoj obali?
Godinu dana posle primirja u Pojasu Gaze, Izrael nastavlja da izvodi gotovo svakodnevne napade na teritoriju - tvrdeći da cilja operativce Hamasa - i održava kontrolu nad više od polovine palestinske enklave.
Više od 74.000 ljudi je ubijeno u izraelskim napadima u Pojasu Gaze od 7. oktobra 2023. godine, prema podacima Ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas, čije brojke UN smatraju pouzdanim.
U Zapadnoj obali, napadi jevrejskih doseljenika su na rekordnom nivou, prema evidenciji UN, dok se izraelska naselja, koja su ilegalna prema međunarodnom pravu, brzo šire.
Dakle, za Palestince je oblik izraelske vlade glavni faktor u njihovim životima.
Što se tiče Pojasa Gaze, dva vodeća tabora, predvođenih Netanjahuom i Ajzenkotom, imaju slične stavove - oba podržavaju mirovni plan američkog predsednika Donalda Trampa.
Prema tom planu, Hamas bi trebalo da pristane na razoružanje u zamenu za postepeno povlačenje izraelskih trupa sa teritorije.
Ajzenkot je nedavno obećao da će okončati vladavinu Hamasa na toj teritoriji u roku od 18 meseci, vojnim sredstvima ako je potrebno.
- Priznanje Države Palestine otvara novo pitanje - ko će da je vodi
- Trampov plan za Gazu: Koje su suštinske prepreke
- Fabrika dronova sa Izraelom: 'Misteriozno' otvaranje u Beogradu
U Zapadnoj obali, Netanjahuov tabor uglavnom želi da nastavi politiku širenja izraelskih naselja.
Ajzenkot generalno podržava izraelska naselja, ali se protivi nastavku kontroverznog projekta naselja E1 koji bi, u stvari, podelio Zapadnu obalu na dva dela.
On želi i da zatvori neka nelegalna naseljena mesta izgrađena na palestinskoj zemlji, stvori uslove za konačno mirovno rešenje sa Palestincima i obračuna se sa ekstremističkim jevrejskim doseljenicima.
Decenijama su se mnogi vodeći izraelski političari zalagali za rešenje dve države - stvaranje nezavisne palestinske države u mirnoj koegzistenciji sa Izraelom - iako se Netanjahu tome dugo protivi.
Ali podrška toj ideji opada godinama.
Na ovim izborima, nijedna od vodećih jevrejskih stranaka ne vodi kampanju za to, a mnoge su tu ideju otvoreno odbacile.
- Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali
- Šta je kontroverzni izraelski plan o naseljavanju na Zapadnoj obali
- Izraelski naseljenici pojačavaju kampanju proterivanja Palestinaca iz Zapadne obale
Kada će biti poznati rezultati?
Na dan izbora, u 22 sata po lokalnom vremenu (21 sat po srednjeevropskom vremenu), izraelski emiteri će objaviti rezultate anketa, odnosno procene rezultata.
One će dati neke naznake o pravcu glasanja, ali mogu značajno da variraju.
Trenutne ankete ukazuju da je jasan projektovani pobednik malo verovatan.
Preliminarni rezultati se očekuju sledećeg dana, a zvanični rezultati biće objavljeni 4. novembra.
Posle konsultacija sa stranačkim liderima, predsednik Isak Hercog će pozvati onog lidera za koga veruje da ima najbolje šanse da formira vladu.
Ovaj proces može da traje više od mesec dana, a ako ne uspe, predsednik može da zatraži od drugog lidera da pokuša formira vladu.
Ako i to ne uspe, članovi Kneseta mogu da zatraže od predsednika države da pokuša i sa trećim liderom, odnosno mandatarom.
Ako ni to ne uspe, biće raspisani novi izbori.
Između 2019. i 2022. godine, u Izraelu je bilo pet različitih izbora jer stranke nisu uspele da se dogovore oko formiranja vlade.
U narednih 15-ak minuta, neki su platili račune, a drugi su, sa uredno pripremljenim ličnim kartama, došli po 6.000 dinara državne novčane pomoći.
„To su naše pare.
Nama ih stalno uzimaju, nama ih i isplaćuju“, kaže 41-godišnja Kristina Ilić iz Beograda, dok čeka u redu, za BBC na srpskom.
„Ponižavanje, ali još samo par dana…“, dodala je Ilić, aludirajući na predstojeći izlazak na birališta 25. oktobra, pokazujući da naginje taboru opozicije.
Isplata novčane pomoći penzionerima, korisnicima raznih vidova socijalne pomoći i dodataka, kao i svim punoletnim građanima, počela je 14. septembra, nešto više od mesec dana pred izbore.
Vlada Srbije je za to izdvojila 996 miliona evra, piše Istinomer.
To su četvrti izbori u nizu da se novac iz budžeta dobija neposredno pred glasanje – bilo ga je i pred parlamentarne 2020. godine, predsedničke i parlamentarne 2022. godine, kao i godinu dana kasnije, pred parlamentarne i beogradske izbore.
„To se radi toliko drsko i bez bilo kakvog stida“, kaže ekonomista Danilo Šuković, bivši član Saveta za borbu protiv korupcije, za BBC na srpskom.
„Ali vlast procenjuje da joj to donosi poneki poen podrške viška i to je tako – zaista im doprinosi rejtingu.“
Siniša Mali, ministar finansija u tehničkoj vladi, novčanu pomoć objasnio je „viškom prihoda posle rebalansa budžeta“, koji zato „dele sa građanima“.
„Kada god imamo neki višak ili mogućnost, izdvajamo jednokratne pomoći za one koji su najugroženiji“, rekao je Mali za Tanjug.
Iako je pomoć često u medijima obećavao i najavljivao Aleksandar Vučić, donedavni predsednik Srbije, pa se moglo čuti i da je reč o „Vučićevom novcu“ ili „novcu koji Vučić deli“, sredstva dolaze samo iz jednog izvora, naglašava Šuković.
„Od poreza i iz džepa građana, tako da je reč o njihovom novcu – ne pada sa neba – ali ga vlast raspodeljuje kako njoj odgovara, a ne prema opštem interesu.“
I vlade zemalja Evropske unije, čiji je Srbija kandidat za članstvo, pružaju jednokratnu pomoć građanima i tu niko nije spominjao da je to zbog izbora, reči su kojima je Mali odgovorio na kritike.
Novčane pomoći je bilo i u godinama kada nisu bili izbori, dodao je.
U poslednjih deset godina, novčanih pomoći je bilo i 2016. i 2017, ali nekoliko meseci posle parlamentarnih i predsedničkih izbora, kao i 2021, kada se nije izlazilo na birališta.
Pogledajte video: Ko plaća predizborne kampanje stranaka u Srbiji
Za to je potrošeno 8,5 milijardi dinara, rekli su iz vlade.
Izbori su bili 24. aprila, a isplata je bila u novembru.
Izbori su bili u aprilu 2017, a isplata je bila novembru.
Fiskalni savet je trošak te mere procenio na oko 610 miliona evra.
Isplata je počela u maju, nešto manje od mesec dana pre izbora.
Trošak je bio oko 440 miliona evra ili više od 50 milijardi dinara, prema Fiskalnom savetu.
Nezaposleni su u junu imali pravo i na dodatnih 60 evra.
Izbori su bili 3. aprila, a isplate su bile u januaru i februaru.
Izdvojeno je oko 540 miliona evra za približno tri miliona ljudi, rekli su iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) za Istinomer.
Izbori su bili 17. decembra, isplata počela 30. novembra – manje od 20 dana pre glasanja.
Pre tih izbora samo kroz isplate novca raznim kategorijama građana podeljeno je više od 420 miliona evra, piše Transparentnost.
Istinomer tu navodi brojku od najmanje 425 miliona evra za oko 3,5 miliona građana.
Izbori su 25. oktobra, a isplata je počela sredinom septembra.
Za 1,6 miliona penzionera namenjeno je od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije, po 25.000 za korisnike socijalne pomoći, dečjeg i boračkog dodatka, kao i po 6.000 dinara za sve punoletne građane iz Akcionarskog fonda.
Najavljeno je 30.000 vaučera za odmor u Srbiji od po 10.000 dinara za penzionere sa penzijama do 80.000 dinara,
Ukupni trošak je procenjen na oko 996 miliona evra.
To je gotovo dvostruko više u odnosu na predizbornu pomoć 2022. i više nego dvostruko u odnosu na jednokratnu pomoć 2023, istakli su iz Istinomera.
Direktna raspodela novca iz budžeta nije jedini primer predizbornih darivanja.
To je „samo jedan, možda i manji deo novca koji se odnosi na predizbornu potrošnju“, istakli su iz Transparentnosti posle poslednjih izbora 2023. godine.
„Postoje neke stvari koje su manje vidljive.
„Jednak efekat po javne resurse i direktnu isplatu novca može da predstavlja i oprost dugova“, rekao je Nenadić tada.
Kao primer je naveo i to što je beogradsko Javno-komunalno preduzeće „Infostan“ uoči tih izbora omogućilo otplatu dugovanja u nekoliko rata, sa popustom.
Tokom predizbornog perioda donosioci odluka u javnim institucijama su na „velikom iskušenju, jer imaju mogućnost da investiraju deo novca koji pripada građanima, ali da investicija bude isplativa za političke partije iz kojih dolaze“, istakli su iz Transparentnosti na skupu „Predizborno rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti“.
U većini slučajeva je, kažu, reč o „šemama koje su legalne, ali je i svima jasno da je reč o nečemu što ne bi trebalo da postoji i što narušava ravnopravnost u izbornoj utakmici“.
Uz razna druga predizborna obećanja, među kojima su i nove kuće, uoči glasanja su u Srbiji česta i asfaltiranja lokalnih puteva širom Srbije.
SNS i stranke vladajuće koalicije poslednjih godina su često uoči izbora optuživane za podelu paketa sa namirnicama, poput brašna, šećera, soli, zejtina, čega je bilo i pred nedavna glasanja na lokalu – u Boru i u Zaječaru.
Prema tvrdnjama opozicije, na koje su se pozvali neki mediji, uoči lokalnih izbora u Kosjeriću 2025.
SNS je glasačima navodno delila belu tehniku.
Pred predstojeće izbore, naša sagovornica sa beogradske opštine Zvezdara, u SNS paketu, koji je dobila na njenu adresu, pronašla je kafu i promo materijal stranke, poput upaljača i blokčića.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
