Уколико би био оптужен, а потом и осуђен за дело које му на терет ставља Тужилаштво за организовани криминал, власник Алта банке Давор Мацура могао би да се суочи са казном затвора од две до 10 година. Кривично дело… Цео текст
Уколико би био оптужен, а потом и осуђен за дело које му на терет ставља Тужилаштво за организовани криминал, власник Алта банке Давор Мацура могао би да се суочи са казном затвора од две до 10 година.
Кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица предвиђа три различите казне, а најтежа је она код које вредност прибављене имовинске користи прелази 1,5 милиона динара. С обзиром на то да се Мацура терети за много већи износ – 45 милијарди динара – тужилаштво сматра да би требало да буде санкционисан по овом ставу. А који подразумева казну од две до 10 година.
Након што је КРИК јуче објавио детаље из наредбе о спровођењу истраге, много је јасније како је то Мацура „изнео“ око 380 милиона евра из своје банке. Или, боље речено, није унео.
Како се може видети, највећи део тог износа, односно око 370 милиона евра није ни ушло у банку и представља износ пазара мењачница његове групације који није ни унео на рачун у банци већ га је наводно задржавао за себе. Мањи део, око 17 милиона евра, био је изнет из трезора, тврди Тужилаштво.
Међутим, ово откриће ставља Народну банку Србије, као надзорни орган, у још тежу позицију. Документ тужилаштва тако сугерише да је НБС заказала не на једном већ на два фронта. И да је надзор по свему судећи направио пропусте и у контроли рада банке и у контроли рада мењачнице, за које је такође надлежна НБС. Тим пре што ће тужилаштво настојати да докаже да је Мацура готово седам година примењивао ову праксу да вишак новца не усмери ка банци.
Како је било могуће да НБС тако нешто не примети остаје да нам сама открије или да то покаже истрага. Јер, овакво сазнање звучи необично готово колико и раније спекулације и анализе да ли је Мацура могао физички да изнесе из банке 45 милијарди динара.
Саговорница Форбес Србија, упозната са системом надзора банака, каже да је, као и у случају контроле рада банака, тешко изводљиво да регулаторно тело не види овакво понашање у раду мењачнице. Поготово не тако дуго.
Једно од главних питања у целом случају око стечаја Алта банке, осим ефеката на финансијско тржиште и грађане и привреду, јесте питање одговорности за евентуалне пропусте у контроли банке и мењачнице.
Тим пре што се у наредби о спровођењу истраге гувернерка НБС и други надлежни наводе као лица која ће бити саслушана као сведоци.
Одговор на питање зашто је тако, иако су на челу институције која је била директно надлежна за надзор, можда открива Закон о Народној банци Србије.
Члан 86б овог закона гласи:
„Народна банка Србије, гувернер, вицегувернери и други запослени не одговарају за штету која настане у обављању послова Народне банке Србије, осим ако се докаже да нису поступали у доброј вери“.
Што сугерише да би се морало доказати да су намерно „жмурили“ на дешавања у Алти током надзора.
Сада, када постоји могућност да надзор можда није био на висини задатка на два фронта, биће потребни изузетно снажни аргументи да је било или није било намере.
Други став истог члана закона каже и да они не могу да буду одговорни ни након престанка вршења функције.
По овом закону, надлежни из НБС не могу да сносе одговорност јер је прописана само једна врста казне и то у вези са давањем изјаве да ли обављају неку другу функцију паралелно са оном коју имају у централној банци или имају акције, уделе или хартије од вредности оних које надзиру.
Такође, у праву је доказивање намере једно од најизазовнијих питања.
Саговорница Форбес Србија такође указује на оно што нам је рекао и један бивши угледни банкар. А то је да је ситуација са Алта банком могла да се на време заустави.
Она сматра да до сада доступни подаци указују да је до 24. октобра Алта банка била и даље стабилна банка. Зато поставља питање шта је контрола НБС радила у понедељак, уторак, среду и четвртак. Односно у данима пре одлуке о одузимању дозволе.
За то истиче још једну тврдњу: „Да је до избора са Алтом нешто било лоше, НБС би морала да предузме мере. А те мере би морала јавно да објави. Ако није, онда значи да је све било у реду“.
Како каже, реалније је претпоставити да је повлачење средстава из банке почело од недеље. И додаје да је зато НБС могла да реагује у наредним данима. Једна од мера могла је да буде и увођење принудне управе и да се заустави одлив новца.
„Никада прва мера није била одузимање дозволе за рад и отварање стечаја банке“, истиче наша саговорница.
Како је јуче објавио БИРН, који је имао увид у решење о одузимању дозволе, „НБС је 29. октобра – два дана након што је јавност била алармирана о чудним дешавањима – у поступку „посредне контроле“ („из папира“, односно без одласка на терен, у саму банку) донела решење по којем АЛТА банка треба да, између осталог, „најкасније у року од три радна дана по пријему Решења спроведе попис готовине у благајни у циљу провере усклађености стварног стања готовине у благајни са књиговодственом вредности“.
Ипак, већ сутрадан је НБС „дошла до сазнања“ да је Алта банка престала да извршава налоге за пренос неких клијената. И да је само током претходна два дана повучено око 140 милиона евра у депозитима. Оцењено је да ће банка ускоро остати неликвидна и одузета јој је дозвола за рад.
НБС је на питања БИРН о контроли рада банке одговорила да ти подаци носе ознаку тајности „Поверљиво“. А да су питања о стању готовине банке у трезору у надлежности полиције и тужилаштва.
Саговорница Форбес Србија сагласна је да је немогуће изнети оволику количину готовине из трезора банке тако да ту теорију одбацује од самог почетка. Али, не искључује могућност да је новац трансферисан ка иностранству. За шта би банка морала да има сагласност НБС.
Саговорник Форбес Србија који је био директор једне веће банке у Србији сагласан је са могућношћу које наводи тужилаштво, да је високи износ готовине банке постојао само на папиру односно да није одговарао стварном стању у трезору.
„Постоји могућност да је тај новац постојао само у документацији односно да подаци из финансијских извештаја нису одговарали стварном стању у банци. Односно да, када је дошла контрола, није могло да се докаже где је тај новац који је стајао у извештајима. Али, то је још нешто што треба да покаже истрага“, каже наш саговорник.
На питање шта је могло да пође по злу, одговара да је могуће да је из банке трансферисан већи износ. И да је то можда правдано као нека позајмица или докапитализација у иностранству. Додаје да је потом та информација вероватно „процурела“. И да је дошло до неке врсте панике и повлачења депозита других клијената. Што је довело до угрожавања ликвидности банке током прошле недеље.
Саговорница Форбес Србија с друге стране указује да висок ниво готовине банке не може да буде аларм контроли. Како објашњава, легитимна је стратегија банке да држи већу количину готовине у односу на друге. Она указује да је кључ приче у начину контроле рада банака и зашто је изабрано ово решење. Између осталог индикатора као што су њихова плаћања и способност да извршавају обавезе.
Два битна прописа у регулацији рада мењачница јесу Одлука о условима и начину обављања мењачких послова и Одлука о ближим условима и начину вршења контроле мењачког пословања.
Из прве се види неколико одредби које указују да је надзор могао да види шта ради свака мењачница. Овај пропис ставља пред овлашћене мењаче дужност да вишак динарских средстава изнад одређеног нивоа уплате на рачун у банци. И да страну валуту у највећој мери продају банкама.
Уплате излаза из благајне морају да се обаве најкасније наредног радног дана и ту уплату је морала да прати потврда.
Сваки мењач има уговор с банком, а он се обавезно доставља НБС.
Мењачи користе или софтвер НБС или софтвер банке с којом имају уговор. Тај софтвер бележи сваку појединачну трансакцију. Било да користи софтвер централне банке или своје банке, мењач је дужан да једној од њих свакодневно доставља извештај о обављеним мењачким пословима. Или директно НБС или банка доставља податке у његово име.
Како се може видети из обрасца тог извештаја, мењачи су достављали готово 20 података. Почев од почетног стања у благајни до стања у благајни на крају дана.
Што сугерише да је НБС на дневном нивоу могла да прати шта се догађа у мењачницама и ко је и са колико новца располагао.
Контролу рада мењача НБС може да спроводи посредно, преко документације коју достављају или непосредно на самим мењачким местима.
Како је онда могуће да неко шест година не прослеђује пазар банци односно задржава новац за себе, остаје да сазнамо од надлежних органа.

