Све вести
Фото из чланка: Форбес СрбијаВласнику Алта банке прети казна затвора од две до 10 година: Да ли је НБС ослобођена одговорности?
Шта наводе медији
Решење НБС о одузимању дозволе наводи да је 30. септембра 2026. године у благајни банке, по извештају банке, било близу 60 милијарди динара готовине, више од пола милијарде евра, од чега око 100 милиона евра у страним валутама.
Ово наводи један извор
Jugpress, 5. нов, 19:39 (отвара се у новом прозору)
Према решењу НБС, АЛТА банка је крајем септембра пријавила близу 60 милијарди динара готовине у благајни, што је више од пола милијарде евра. Огромне количине кеша годинама су се виделе у извештајима банке: око 40 милијарди динара крајем 2024. и око 50 милијарди крајем 2025. Стручњаци кажу да је физички немогуће да је Мацура изнео 45 милијарди динара, односно око 380 милиона евра, и постављају питање да ли је тог новца уопште било. Банка је целе 2026. имала проблем са ликвидношћу. Депозите је привлачила високм каматама. Четвртина депозита, око 400 милиона евра, био је новац јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају. Агенција за осигурање депозита, која је сада стечајни управник, и сама је држала депозите у АЛТА банци. Дан пре него што је одузела дозволу, НБС је АЛТА банци наложила да сама преброји готовину у трезору и дала јој за то три радна дана. Контрола је рађена “из папира”, без одласка у банку. У ноћи између петка и суботе, око пола три ујутро, НБС је на свом „X“ налогу саопштила да је АЛТА банци, у власништву Давора Мацуре, одузета дозвола за рад. Након решења од 31. октобра којим се банци одузима дозвола, Привредни суд у Београду је 3. новембра одредио Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника банке. Давор Мацура је био приведен у понедељак, 2. новембра, по налогу Тужилаштва за организовани криминал због основа сумње да је „у периоду до 31. октобра“ уз помоћ две особе запослене у банци износио новац из трезора банке и на тај начин прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара. БИРН је упутио низ питања адвокату Давора Мацуре Ахмеду Делимеђцу, али је он рекао да у том тренутку тужилаштво још увек није саслушало његовог клијента, те да не би коментарисао питања. У решењу о одузимању дозволе за рад АЛТА банци, у које је БИРН имао увид, међутим, нема навода о овом изношењу новца из трезора – у њему пише да је централна банка установила да су се финансијско стање и ликвидност АЛТА банке „знатно погоршали“, чиме су угрожени „интереси депонената или других клијената банке“. Народна банка је у овом решењу навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола милијарде евра), од чега је готовина у страним валутама износила око 100 милиона евра, док је остатак био у динарима, по извештају банке.
Званични финансијски извештаји банке годинама су показивали огромне количине готовине: око 40 милијарди динара крајем 2024. и око 50 милијарди динара крајем 2025. године.
Ово наводи један извор
Огромне количине кеша годинама су се виделе у извештајима банке: око 40 милијарди динара крајем 2024. и око 50 милијарди крајем 2025. Стручњаци кажу да је физички немогуће да је Мацура изнео 45 милијарди динара, односно око 380 милиона евра, и постављају питање да ли је тог новца уопште било. Банка је целе 2026. имала проблем са ликвидношћу. Депозите је привлачила високм каматама. Четвртина депозита, око 400 милиона евра, био је новац јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају. Агенција за осигурање депозита, која је сада стечајни управник, и сама је држала депозите у АЛТА банци. Дан пре него што је одузела дозволу, НБС је АЛТА банци наложила да сама преброји готовину у трезору и дала јој за то три радна дана. Контрола је рађена “из папира”, без одласка у банку. У ноћи између петка и суботе, око пола три ујутро, НБС је на свом „X“ налогу саопштила да је АЛТА банци, у власништву Давора Мацуре, одузета дозвола за рад. Након решења од 31. октобра којим се банци одузима дозвола, Привредни суд у Београду је 3. новембра одредио Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника банке. Давор Мацура је био приведен у понедељак, 2. новембра, по налогу Тужилаштва за организовани криминал због основа сумње да је „у периоду до 31. октобра“ уз помоћ две особе запослене у банци износио новац из трезора банке и на тај начин прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара. БИРН је упутио низ питања адвокату Давора Мацуре Ахмеду Делимеђцу, али је он рекао да у том тренутку тужилаштво још увек није саслушало његовог клијента, те да не би коментарисао питања. У решењу о одузимању дозволе за рад АЛТА банци, у које је БИРН имао увид, међутим, нема навода о овом изношењу новца из трезора – у њему пише да је централна банка установила да су се финансијско стање и ликвидност АЛТА банке „знатно погоршали“, чиме су угрожени „интереси депонената или других клијената банке“. Народна банка је у овом решењу навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола милијарде евра), од чега је готовина у страним валутама износила око 100 милиона евра, док је остатак био у динарима, по извештају банке. Такође, централна банка је установила да је у само два дана – 28. и 29. октобра – из банке повучено око 140 милиона евра у депозитима, али се не наводи који су клијенти банке то учинили. Из НБС наводе и да је због „негативних новинских написа“ у периоду 26 – 29. октобра „нарушена репутација“ АЛТА банке, те да би, због огромне количине готовине, због могућности „интерне или екстерне преваре, пожара, поплаве, земљотреса“, АЛТА банка могла да забележи губитак изнад висине капитала, што би „угрозило наставак њеног пословања“. Подаци о огромној количини готовине – за коју је током краткотрајне контроле НБС установила да може да нестане због преваре, поплаве, пожара или земљотреса – били су јавно доступни свима већ годинама: према званичним финансијским извештајима банке, крајем 2025. је у благајни било, бар на папиру, око 50 милијарди динара у готовини, годину дана раније око 40…
НБС је у ноћи између 30. и 31. октобра одузела дозволу за рад АЛТА банци, а Привредни суд у Београду је 3. новембра одредио Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника банке.
Ово наводи један извор
У ноћи између петка и суботе, око пола три ујутро, НБС је на свом „X“ налогу саопштила да је АЛТА банци, у власништву Давора Мацуре, одузета дозвола за рад. Након решења од 31. октобра којим се банци одузима дозвола, Привредни суд у Београду је 3. новембра одредио Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника банке. Давор Мацура је био приведен у понедељак, 2. новембра, по налогу Тужилаштва за организовани криминал због основа сумње да је „у периоду до 31. октобра“ уз помоћ две особе запослене у банци износио новац из трезора банке и на тај начин прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара. БИРН је упутио низ питања адвокату Давора Мацуре Ахмеду Делимеђцу, али је он рекао да у том тренутку тужилаштво још увек није саслушало његовог клијента, те да не би коментарисао питања. У решењу о одузимању дозволе за рад АЛТА банци, у које је БИРН имао увид, међутим, нема навода о овом изношењу новца из трезора – у њему пише да је централна банка установила да су се финансијско стање и ликвидност АЛТА банке „знатно погоршали“, чиме су угрожени „интереси депонената или других клијената банке“. Народна банка је у овом решењу навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола милијарде евра), од чега је готовина у страним валутама износила око 100 милиона евра, док је остатак био у динарима, по извештају банке. Такође, централна банка је установила да је у само два дана – 28. и 29. октобра – из банке повучено око 140 милиона евра у депозитима, али се не наводи који су клијенти банке то учинили. Из НБС наводе и да је због „негативних новинских написа“ у периоду 26 – 29. октобра „нарушена репутација“ АЛТА банке, те да би, због огромне количине готовине, због могућности „интерне или екстерне преваре, пожара, поплаве, земљотреса“, АЛТА банка могла да забележи губитак изнад висине капитала, што би „угрозило наставак њеног пословања“. Подаци о огромној количини готовине – за коју је током краткотрајне контроле НБС установила да може да нестане због преваре, поплаве, пожара или земљотреса – били су јавно доступни свима већ годинама: према званичним финансијским извештајима банке, крајем 2025. је у благајни било, бар на папиру, око 50 милијарди динара у готовини, годину дана раније око 40… Народна банка Србије – гувернерка Јоргованка Табаковић и четири вицегувернера – нису одговорили на бројна питања БИРН-а. На питања нису одговорили ни из Агенције за осигурање депозита, ни из Тужилаштва за организовани криминал. Од ЈУБМЕС-а до АЛТА банке АЛТА банка је некадашња ЈУБМЕС банка, чији је контролни пакет Мацурина Алта Паy група купила од државе 2019. године за око пет милиона евра. Мацура, који је каријеру почео као власник мењачнице у Земуну, важи за бизнисмена блиског СНС-у, а његова банка је последњих година добијала уносне послове од државе и јавних предузећа – од 2025. године, на пример, Београђани рачуне за струју плаћају на рачун АЛТА банке. Дозвола јој је одузета мање од недељу дана после парламентарних избора 25. октобра, на којима је СНС убедљиво поражена. Да ли је готовине уопште било Управо је готовина у трезору највећа загонетка овог случаја. За неке од стручњака са којима смо причали потпуно је физички немогућа ситуација да је у банци било 60 милијарди динара кеша, те да је Мацура изнео 45 милијарди, како је описало Тужилаштво за организовани криминал. „Људи често не размишљају о реду величина. Та количина новца, реч је о тонама, није то да сад неко уђе у трезор и изнесе неколико врећа новца, то су морали камиони да долазе“, каже један саговорник. Другом је то показатељ да тог новца, заправо – није ни било у банци. „Кључно питање јесте да ли је готовине уопште било, односно, да ли су се износи које АЛТА банка пријављивала НБС и стварно стање готовине у трезору поклапали. Много је логичније да је у дужем временском периоду у трезор уношено мање готовине него што је рачуноводствено евидентирано. Да је готовине било, она би најлогичније била искоришћена за решавање проблема ликвидности“, каже један од саговорника БИРН-а и додаје да нема шансе да неко за пар дана изнесе 380 милиона евра у кешу. „То је сложена операција која захтева огромну логистику, нарочито када се има у виду маса и запремина те количине пара – на страну безбедност операције“, додаје. Шта је НБС морала да зна Дозвола је, како је већ речено, одузета током ноћи 30. на 31. октобар, а управо у суботу, 31. октобра, свих четворо вицегувернера је саопштило да су се они са стварним стањем у АЛТА банци, „које је драстично одступало од извештаја које је та банка достављала НБС“, упознали тек на вечерњој ванредној седници Извршног одбора у петак 30. октобра. Четворо вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – позвало је надлежно тужилаштво да утврди зашто је морало да дође до одлуке за одузимање дозволе, те да се утврди евентуална кривична одговорност одговорних у НБС. „Сматрамо посебно значајним да се утврди када су и на ком нивоу руковођења постојала сазнања о уоченим ризицима и неправилностима, на који начин су разматрани налази, стручне процене и упозорења запослених надлежних организационих јединица, као и да ли су на основу расположивих информација благовремено предузете одговарајуће мере из законом утврђене надлежности“, саопштили су вицегувернери. Ни они, као ни кабинет гувернерке Табаковић, нису одговорили на бројна питања БИРН-а – када је НБС ишла у посредну и непосредну контролу АЛТА банке, шта су предузели поводом очигледне константне неликвидности током 2026, зашто су тако касно кренули у контролу банке, упркос свим показатељима… Са друге стране, више саговорника БИРН-а је потврдило да је у Народној банци већ вишегодишња пракса да се „прескачу“ вицегувернери приликом одлучивања, односно да за неке ствари ни не сазнају док се не десе, јер руководство није поштовало „ланац команде“. Да проблеми АЛТА банке нису настали преко ноћи, види се и из самог решења о одузимању дозволе. НБС је у свом налазу утврдила да је АЛТА банка у току 2026. имала константан проблем са ликвидношћу и да је бележила „негативне кумулативне гепове“, што значи да је банка – да би сакупила што више депозита којим би поправила ликвидност – нудила све веће каматне стопе, док су каматне стопе на кредите остајале исте. Просечна пондерисана каматна стопа на укупне депозите износила је 3,13 одсто, за разлику од просечних 1,59 одсто на нивоу банкарског сектора, пише у решењу. Још један од важних налаза НБС био је и да су укупни депозити јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају на крају септембра били око 400 милиона евра, односно четвртину свих депозита у банци. Уједно, АЛТА банка је на ове депозите плаћала изузетно високе каматне стопе – 5,61 одсто у динарима и 4,58 одсто у еврима. Такође, установљена је концентрација депозита, односно, да су крајем септембра 2026. три највећа депонента држала више од 10 одсто укупних депозита, а 10 највећих депонената изнад 21 одсто. „НБС је имала озбиљне разлоге за интервенцију. Нагло смањење депозита током 28. и 29. октобра, висока концентрација депозита, проблеми у структури ликвидне активе и неизвршавање одређених обавеза представљају озбиљне сигнале угрожене ликвидности – зато не бих доводио у питање потребу за хитном регулаторном интервенцијом“, каже за БИРН Никола Фабрис, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, након што га је новинар БИРН-а обавестио о најзначајнијим налазима решења о одузимању дозволе. По његовим речима, НБС је могла да одузме дозволу, а привремена управа је представљала алтернативу која заслужује озбиљно разматрање, уз напомену да се не може тврдити да би привремена управа сигурно решила проблеме банке. За проф. Фабриса остаје дилема и да ли је ранија примена интензивнијих мера могла да спречи нагло погоршање ликвидности и губитак поверења депонената. „Најјачи аргумент у прилог одлуци НБС представља чињеница да банка 30. октобра није извршавала одређене обавезе према клијентима и повериоцима, у условима наглог одлива депозита. Међутим, није познато колики су износи у питању“, каже Фабрис. Осим проф. Фабриса, БИРН је разговарао са још неколико стручњака, који су сви желели да остану анонимни. Сви они до једног рекли су исту ствар – Народна банка је морала да зна какво је стање АЛТА банке много пре контроле крајем октобра – како гувернерка Табаковић, тако и поједини вицегувернери. „Постоје дневни извештаји о ликвидности које извршни одбор сваке банке мора да доставља електронски Народној банци, на тачно одређену адресу, која прати шта се ту дешава. Држање огромне количине кеша је увек нешто што мора да буде предмет испитивања, не зато што је незаконито, него јер је једноставно ненормално – свака нормална банка тежи да упошљава средства, може макар да купи државне хартије од вредности, а не да чува готовину у трезору“, каже за БИРН један од саговорника. „Народна банка је требало да делује превентивно, да пошаље контролу, изда налоге, па тек онда ако ништа није дало резултата, на крају да иде стечај. Делује ми да је НБС пропустила да на време реагује, па можда и није било друге опције од стечаја. Али је то вероватно резултат и потенцијалних нерегуларности у ранијем пословању банке, давања кредита повезаним лицима и слично“, каже други саговорник БИРН-а, уз напомену да НБС зна стање ликвидности банке сваког дана. „Она је могла да пошаље тамо своје супервизоре који су имали право и да ограниче изношење девиза, да провере правни основ, да забране… Ако је тачно ово да је четвртина активе била готовина, то је катастрофа – уобичајено је да буде 3-4 одсто“, додаје овај саговорник. Хронологија: Од „све је под контролом“ до одузимања дозволе Прве – додуше незваничне – информације о томе да се нешто необично дешава у АЛТА банци у јавност су доспеле путем друштвених мрежа, већ у уторак, 27. октобра, два дана након што је до тада владајућа Српска напредна странка убедљиво поражена на парламентарним изборима. Према овим наводима, из АЛТА банке је одмах у понедељак почело извлачење новца и његово пребацивање у иностранство. Међутим, истог дана – 27. октобра – Народна банка објављује саопштење у коме каже да је све под контролом, да се сви трансфери обављају редовним каналима платног промета у складу са прописима и процедурама, те да НБС континуирано врши надзор и контролу пословања свих банака. Потом је 29. октобра лично гувернерка Табаковић издала ново саопштење, знатно дуже, али без конкретних информација, а које је почињало реченицом: „Ако верујемо у бољу будућност, наше одлуке не смеју да буду вођене страхом од ње, већ поверењем у чињенице“. И у овом саопштењу је, у најкраћем, речено да НБС све прати и надзире, „у складу са законом и независно од актуелних јавних и политичких околности“. Следеће саопштење из НБС, објављено у сред ноћи између 30. и и 31. октобра – било је да је централна банка одузела дозволу за рад АЛТА банци.
НБС је 29. октобра, у поступку посредне контроле без одласка на терен, донела решење којим је АЛТА банци наложила да најкасније у року од три радна дана спроведе попис готовине у благајни ради провере усклађености стварног стања са књиговодственом вредношћу.
Ову чињеницу наводе
Forbes Srbija, 5. нов, 07:00 (отвара се у новом прозору)
Како је јуче објавио БИРН, који је имао увид у решење о одузимању дозволе, „НБС је 29. октобра – два дана након што је јавност била алармирана о чудним дешавањима – у поступку „посредне контроле“ („из папира“, односно без одласка на терен, у саму банку) донела решење по којем АЛТА банка треба да, између осталог, „најкасније у року од три радна дана по пријему Решења спроведе попис готовине у благајни у циљу провере усклађености стварног стања готовине у благајни са књиговодственом вредности“.
Дан пре него што је одузела дозволу, НБС је АЛТА банци наложила да сама преброји готовину у трезору и дала јој за то три радна дана. Контрола је рађена “из папира”, без одласка у банку. У ноћи између петка и суботе, око пола три ујутро, НБС је на свом „X“ налогу саопштила да је АЛТА банци, у власништву Давора Мацуре, одузета дозвола за рад. Након решења од 31. октобра којим се банци одузима дозвола, Привредни суд у Београду је 3. новембра одредио Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника банке. Давор Мацура је био приведен у понедељак, 2. новембра, по налогу Тужилаштва за организовани криминал због основа сумње да је „у периоду до 31. октобра“ уз помоћ две особе запослене у банци износио новац из трезора банке и на тај начин прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара. БИРН је упутио низ питања адвокату Давора Мацуре Ахмеду Делимеђцу, али је он рекао да у том тренутку тужилаштво још увек није саслушало његовог клијента, те да не би коментарисао питања. У решењу о одузимању дозволе за рад АЛТА банци, у које је БИРН имао увид, међутим, нема навода о овом изношењу новца из трезора – у њему пише да је централна банка установила да су се финансијско стање и ликвидност АЛТА банке „знатно погоршали“, чиме су угрожени „интереси депонената или других клијената банке“. Народна банка је у овом решењу навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола милијарде евра), од чега је готовина у страним валутама износила око 100 милиона евра, док је остатак био у динарима, по извештају банке. Такође, централна банка је установила да је у само два дана – 28. и 29. октобра – из банке повучено око 140 милиона евра у депозитима, али се не наводи који су клијенти банке то учинили. Из НБС наводе и да је због „негативних новинских написа“ у периоду 26 – 29. октобра „нарушена репутација“ АЛТА банке, те да би, због огромне количине готовине, због могућности „интерне или екстерне преваре, пожара, поплаве, земљотреса“, АЛТА банка могла да забележи губитак изнад висине капитала, што би „угрозило наставак њеног пословања“. Подаци о огромној количини готовине – за коју је током краткотрајне контроле НБС установила да може да нестане због преваре, поплаве, пожара или земљотреса – били су јавно доступни свима већ годинама: према званичним финансијским извештајима банке, крајем 2025. је у благајни било, бар на папиру, око 50 милијарди динара у готовини, годину дана раније око 40… Народна банка Србије – гувернерка Јоргованка Табаковић и четири вицегувернера – нису одговорили на бројна питања БИРН-а. На питања нису одговорили ни из Агенције за осигурање депозита, ни из Тужилаштва за организовани криминал. Од ЈУБМЕС-а до АЛТА банке АЛТА банка је некадашња ЈУБМЕС банка, чији је контролни пакет Мацурина Алта Паy група купила од државе 2019. године за око пет милиона евра. Мацура, који је каријеру почео као власник мењачнице у Земуну, важи за бизнисмена блиског СНС-у, а његова банка је последњих година добијала уносне послове од државе и јавних предузећа – од 2025. године, на пример, Београђани рачуне за струју плаћају на рачун АЛТА банке. Дозвола јој је одузета мање од недељу дана после парламентарних избора 25. октобра, на којима је СНС убедљиво поражена. Да ли је готовине уопште било Управо је готовина у трезору највећа загонетка овог случаја. За неке од стручњака са којима смо причали потпуно је физички немогућа ситуација да је у банци било 60 милијарди динара кеша, те да је Мацура изнео 45 милијарди, како је описало Тужилаштво за организовани криминал. „Људи често не размишљају о реду величина. Та количина новца, реч је о тонама, није то да сад неко уђе у трезор и изнесе неколико врећа новца, то су морали камиони да долазе“, каже један саговорник. Другом је то показатељ да тог новца, заправо – није ни било у банци. „Кључно питање јесте да ли је готовине уопште било, односно, да ли су се износи које АЛТА банка пријављивала НБС и стварно стање готовине у трезору поклапали. Много је логичније да је у дужем временском периоду у трезор уношено мање готовине него што је рачуноводствено евидентирано. Да је готовине било, она би најлогичније била искоришћена за решавање проблема ликвидности“, каже један од саговорника БИРН-а и додаје да нема шансе да неко за пар дана изнесе 380 милиона евра у кешу. „То је сложена операција која захтева огромну логистику, нарочито када се има у виду маса и запремина те количине пара – на страну безбедност операције“, додаје. Шта је НБС морала да зна Дозвола је, како је већ речено, одузета током ноћи 30. на 31. октобар, а управо у суботу, 31. октобра, свих четворо вицегувернера је саопштило да су се они са стварним стањем у АЛТА банци, „које је драстично одступало од извештаја које је та банка достављала НБС“, упознали тек на вечерњој ванредној седници Извршног одбора у петак 30. октобра. Четворо вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – позвало је надлежно тужилаштво да утврди зашто је морало да дође до одлуке за одузимање дозволе, те да се утврди евентуална кривична одговорност одговорних у НБС. „Сматрамо посебно значајним да се утврди када су и на ком нивоу руковођења постојала сазнања о уоченим ризицима и неправилностима, на који начин су разматрани налази, стручне процене и упозорења запослених надлежних организационих јединица, као и да ли су на основу расположивих информација благовремено предузете одговарајуће мере из законом утврђене надлежности“, саопштили су вицегувернери. Ни они, као ни кабинет гувернерке Табаковић, нису одговорили на бројна питања БИРН-а – када је НБС ишла у посредну и непосредну контролу АЛТА банке, шта су предузели поводом очигледне константне неликвидности током 2026, зашто су тако касно кренули у контролу банке, упркос свим показатељима… Са друге стране, више саговорника БИРН-а је потврдило да је у Народној банци већ вишегодишња пракса да се „прескачу“ вицегувернери приликом одлучивања, односно да за неке ствари ни не сазнају док се не десе, јер руководство није поштовало „ланац команде“. Да проблеми АЛТА банке нису настали преко ноћи, види се и из самог решења о одузимању дозволе. НБС је у свом налазу утврдила да је АЛТА банка у току 2026. имала константан проблем са ликвидношћу и да је бележила „негативне кумулативне гепове“, што значи да је банка – да би сакупила што више депозита којим би поправила ликвидност – нудила све веће каматне стопе, док су каматне стопе на кредите остајале исте. Просечна пондерисана каматна стопа на укупне депозите износила је 3,13 одсто, за разлику од просечних 1,59 одсто на нивоу банкарског сектора, пише у решењу. Још један од важних налаза НБС био је и да су укупни депозити јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају на крају септембра били око 400 милиона евра, односно четвртину свих депозита у банци. Уједно, АЛТА банка је на ове депозите плаћала изузетно високе каматне стопе – 5,61 одсто у динарима и 4,58 одсто у еврима. Такође, установљена је концентрација депозита, односно, да су крајем септембра 2026. три највећа депонента држала више од 10 одсто укупних депозита, а 10 највећих депонената изнад 21 одсто. „НБС је имала озбиљне разлоге за интервенцију. Нагло смањење депозита током 28. и 29. октобра, висока концентрација депозита, проблеми у структури ликвидне активе и неизвршавање одређених обавеза представљају озбиљне сигнале угрожене ликвидности – зато не бих доводио у питање потребу за хитном регулаторном интервенцијом“, каже за БИРН Никола Фабрис, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, након што га је новинар БИРН-а обавестио о најзначајнијим налазима решења о одузимању дозволе. По његовим речима, НБС је могла да одузме дозволу, а привремена управа је представљала алтернативу која заслужује озбиљно разматрање, уз напомену да се не може тврдити да би привремена управа сигурно решила проблеме банке. За проф. Фабриса остаје дилема и да ли је ранија примена интензивнијих мера могла да спречи нагло погоршање ликвидности и губитак поверења депонената. „Најјачи аргумент у прилог одлуци НБС представља чињеница да банка 30. октобра није извршавала одређене обавезе према клијентима и повериоцима, у условима наглог одлива депозита. Међутим, није познато колики су износи у питању“, каже Фабрис. Осим проф. Фабриса, БИРН је разговарао са још неколико стручњака, који су сви желели да остану анонимни. Сви они до једног рекли су исту ствар – Народна банка је морала да зна какво је стање АЛТА банке много пре контроле крајем октобра – како гувернерка Табаковић, тако и поједини вицегувернери. „Постоје дневни извештаји о ликвидности које извршни одбор сваке банке мора да доставља електронски Народној банци, на тачно одређену адресу, која прати шта се ту дешава. Држање огромне количине кеша је увек нешто што мора да буде предмет испитивања, не зато што је незаконито, него јер је једноставно ненормално – свака нормална банка тежи да упошљава средства, може макар да купи државне хартије од вредности, а не да чува готовину у трезору“, каже за БИРН један од саговорника. „Народна банка је требало да делује превентивно, да пошаље контролу, изда налоге, па тек онда ако ништа није дало резултата, на крају да иде стечај. Делује ми да је НБС пропустила да на време реагује, па можда и није било друге опције од стечаја. Али је то вероватно резултат и потенцијалних нерегуларности у ранијем пословању банке, давања кредита повезаним лицима и слично“, каже други саговорник БИРН-а, уз напомену да НБС зна стање ликвидности банке сваког дана. „Она је могла да пошаље тамо своје супервизоре који су имали право и да ограниче изношење девиза, да провере правни основ, да забране… Ако је тачно ово да је четвртина активе била готовина, то је катастрофа – уобичајено је да буде 3-4 одсто“, додаје овај саговорник. Хронологија: Од „све је под контролом“ до одузимања дозволе Прве – додуше незваничне – информације о томе да се нешто необично дешава у АЛТА банци у јавност су доспеле путем друштвених мрежа, већ у уторак, 27. октобра, два дана након што је до тада владајућа Српска напредна странка убедљиво поражена на парламентарним изборима. Према овим наводима, из АЛТА банке је одмах у понедељак почело извлачење новца и његово пребацивање у иностранство. Међутим, истог дана – 27. октобра – Народна банка објављује саопштење у коме каже да је све под контролом, да се сви трансфери обављају редовним каналима платног промета у складу са прописима и процедурама, те да НБС континуирано врши надзор и контролу пословања свих банака. Потом је 29. октобра лично гувернерка Табаковић издала ново саопштење, знатно дуже, али без конкретних информација, а које је почињало реченицом: „Ако верујемо у бољу будућност, наше одлуке не смеју да буду вођене страхом од ње, већ поверењем у чињенице“. И у овом саопштењу је, у најкраћем, речено да НБС све прати и надзире, „у складу са законом и независно од актуелних јавних и политичких околности“. Следеће саопштење из НБС, објављено у сред ноћи између 30. и и 31. октобра – било је да је централна банка одузела дозволу за рад АЛТА банци. Из решења којим се банци Давора Мацуре одузима дозвола заправо се види да је НБС 29. октобра – два дана након што је јавност била алармирана о чудним дешавањима – у поступку „посредне контроле“ („из папира“, односно без одласка на терен, у саму банку) донела решење по којем АЛТА банка треба да, између осталог, „најкасније у року од три радна дана по пријему Решења спроведе попис готовине у благајни у циљу провере усклађености стварног стања готовине у благајни са књиговодственом вредности“.
НБС је у решењу утврдила да је АЛТА банка током 2026. имала константан проблем са ликвидношћу, привлачећи депозите вишим каматама, просечна пондерисана каматна стопа на депозите износила је 3,13 одсто, наспрам просечних 1,59 одсто у банкарском сектору.
Ово наводи један извор
Банка је целе 2026. имала проблем са ликвидношћу. Депозите је привлачила високм каматама. Четвртина депозита, око 400 милиона евра, био је новац јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају. Агенција за осигурање депозита, која је сада стечајни управник, и сама је држала депозите у АЛТА банци. Дан пре него што је одузела дозволу, НБС је АЛТА банци наложила да сама преброји готовину у трезору и дала јој за то три радна дана. Контрола је рађена “из папира”, без одласка у банку. У ноћи између петка и суботе, око пола три ујутро, НБС је на свом „X“ налогу саопштила да је АЛТА банци, у власништву Давора Мацуре, одузета дозвола за рад. Након решења од 31. октобра којим се банци одузима дозвола, Привредни суд у Београду је 3. новембра одредио Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника банке. Давор Мацура је био приведен у понедељак, 2. новембра, по налогу Тужилаштва за организовани криминал због основа сумње да је „у периоду до 31. октобра“ уз помоћ две особе запослене у банци износио новац из трезора банке и на тај начин прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара. БИРН је упутио низ питања адвокату Давора Мацуре Ахмеду Делимеђцу, али је он рекао да у том тренутку тужилаштво још увек није саслушало његовог клијента, те да не би коментарисао питања. У решењу о одузимању дозволе за рад АЛТА банци, у које је БИРН имао увид, међутим, нема навода о овом изношењу новца из трезора – у њему пише да је централна банка установила да су се финансијско стање и ликвидност АЛТА банке „знатно погоршали“, чиме су угрожени „интереси депонената или других клијената банке“. Народна банка је у овом решењу навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола милијарде евра), од чега је готовина у страним валутама износила око 100 милиона евра, док је остатак био у динарима, по извештају банке. Такође, централна банка је установила да је у само два дана – 28. и 29. октобра – из банке повучено око 140 милиона евра у депозитима, али се не наводи који су клијенти банке то учинили. Из НБС наводе и да је због „негативних новинских написа“ у периоду 26 – 29. октобра „нарушена репутација“ АЛТА банке, те да би, због огромне количине готовине, због могућности „интерне или екстерне преваре, пожара, поплаве, земљотреса“, АЛТА банка могла да забележи губитак изнад висине капитала, што би „угрозило наставак њеног пословања“. Подаци о огромној количини готовине – за коју је током краткотрајне контроле НБС установила да може да нестане због преваре, поплаве, пожара или земљотреса – били су јавно доступни свима већ годинама: према званичним финансијским извештајима банке, крајем 2025. је у благајни било, бар на папиру, око 50 милијарди динара у готовини, годину дана раније око 40… Народна банка Србије – гувернерка Јоргованка Табаковић и четири вицегувернера – нису одговорили на бројна питања БИРН-а. На питања нису одговорили ни из Агенције за осигурање депозита, ни из Тужилаштва за организовани криминал. Од ЈУБМЕС-а до АЛТА банке АЛТА банка је некадашња ЈУБМЕС банка, чији је контролни пакет Мацурина Алта Паy група купила од државе 2019. године за око пет милиона евра. Мацура, који је каријеру почео као власник мењачнице у Земуну, важи за бизнисмена блиског СНС-у, а његова банка је последњих година добијала уносне послове од државе и јавних предузећа – од 2025. године, на пример, Београђани рачуне за струју плаћају на рачун АЛТА банке. Дозвола јој је одузета мање од недељу дана после парламентарних избора 25. октобра, на којима је СНС убедљиво поражена. Да ли је готовине уопште било Управо је готовина у трезору највећа загонетка овог случаја. За неке од стручњака са којима смо причали потпуно је физички немогућа ситуација да је у банци било 60 милијарди динара кеша, те да је Мацура изнео 45 милијарди, како је описало Тужилаштво за организовани криминал. „Људи често не размишљају о реду величина. Та количина новца, реч је о тонама, није то да сад неко уђе у трезор и изнесе неколико врећа новца, то су морали камиони да долазе“, каже један саговорник. Другом је то показатељ да тог новца, заправо – није ни било у банци. „Кључно питање јесте да ли је готовине уопште било, односно, да ли су се износи које АЛТА банка пријављивала НБС и стварно стање готовине у трезору поклапали. Много је логичније да је у дужем временском периоду у трезор уношено мање готовине него што је рачуноводствено евидентирано. Да је готовине било, она би најлогичније била искоришћена за решавање проблема ликвидности“, каже један од саговорника БИРН-а и додаје да нема шансе да неко за пар дана изнесе 380 милиона евра у кешу. „То је сложена операција која захтева огромну логистику, нарочито када се има у виду маса и запремина те количине пара – на страну безбедност операције“, додаје. Шта је НБС морала да зна Дозвола је, како је већ речено, одузета током ноћи 30. на 31. октобар, а управо у суботу, 31. октобра, свих четворо вицегувернера је саопштило да су се они са стварним стањем у АЛТА банци, „које је драстично одступало од извештаја које је та банка достављала НБС“, упознали тек на вечерњој ванредној седници Извршног одбора у петак 30. октобра. Четворо вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – позвало је надлежно тужилаштво да утврди зашто је морало да дође до одлуке за одузимање дозволе, те да се утврди евентуална кривична одговорност одговорних у НБС. „Сматрамо посебно значајним да се утврди када су и на ком нивоу руковођења постојала сазнања о уоченим ризицима и неправилностима, на који начин су разматрани налази, стручне процене и упозорења запослених надлежних организационих јединица, као и да ли су на основу расположивих информација благовремено предузете одговарајуће мере из законом утврђене надлежности“, саопштили су вицегувернери. Ни они, као ни кабинет гувернерке Табаковић, нису одговорили на бројна питања БИРН-а – када је НБС ишла у посредну и непосредну контролу АЛТА банке, шта су предузели поводом очигледне константне неликвидности током 2026, зашто су тако касно кренули у контролу банке, упркос свим показатељима… Са друге стране, више саговорника БИРН-а је потврдило да је у Народној банци већ вишегодишња пракса да се „прескачу“ вицегувернери приликом одлучивања, односно да за неке ствари ни не сазнају док се не десе, јер руководство није поштовало „ланац команде“. Да проблеми АЛТА банке нису настали преко ноћи, види се и из самог решења о одузимању дозволе. НБС је у свом налазу утврдила да је АЛТА банка у току 2026. имала константан проблем са ликвидношћу и да је бележила „негативне кумулативне гепове“, што значи да је банка – да би сакупила што више депозита којим би поправила ликвидност – нудила све веће каматне стопе, док су каматне стопе на кредите остајале исте. Просечна пондерисана каматна стопа на укупне депозите износила је 3,13 одсто, за разлику од просечних 1,59 одсто на нивоу банкарског сектора, пише у решењу.
Депозити јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају били су крајем септембра око 400 милиона евра, односно четвртина свих депозита у банци, а на њих је банка плаћала 5,61 одсто у динарима и 4,58 одсто у еврима.
Ово наводи један извор
Четвртина депозита, око 400 милиона евра, био је новац јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају. Агенција за осигурање депозита, која је сада стечајни управник, и сама је држала депозите у АЛТА банци. Дан пре него што је одузела дозволу, НБС је АЛТА банци наложила да сама преброји готовину у трезору и дала јој за то три радна дана. Контрола је рађена “из папира”, без одласка у банку. У ноћи између петка и суботе, око пола три ујутро, НБС је на свом „X“ налогу саопштила да је АЛТА банци, у власништву Давора Мацуре, одузета дозвола за рад. Након решења од 31. октобра којим се банци одузима дозвола, Привредни суд у Београду је 3. новембра одредио Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника банке. Давор Мацура је био приведен у понедељак, 2. новембра, по налогу Тужилаштва за организовани криминал због основа сумње да је „у периоду до 31. октобра“ уз помоћ две особе запослене у банци износио новац из трезора банке и на тај начин прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара. БИРН је упутио низ питања адвокату Давора Мацуре Ахмеду Делимеђцу, али је он рекао да у том тренутку тужилаштво још увек није саслушало његовог клијента, те да не би коментарисао питања. У решењу о одузимању дозволе за рад АЛТА банци, у које је БИРН имао увид, међутим, нема навода о овом изношењу новца из трезора – у њему пише да је централна банка установила да су се финансијско стање и ликвидност АЛТА банке „знатно погоршали“, чиме су угрожени „интереси депонената или других клијената банке“. Народна банка је у овом решењу навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола милијарде евра), од чега је готовина у страним валутама износила око 100 милиона евра, док је остатак био у динарима, по извештају банке. Такође, централна банка је установила да је у само два дана – 28. и 29. октобра – из банке повучено око 140 милиона евра у депозитима, али се не наводи који су клијенти банке то учинили. Из НБС наводе и да је због „негативних новинских написа“ у периоду 26 – 29. октобра „нарушена репутација“ АЛТА банке, те да би, због огромне количине готовине, због могућности „интерне или екстерне преваре, пожара, поплаве, земљотреса“, АЛТА банка могла да забележи губитак изнад висине капитала, што би „угрозило наставак њеног пословања“. Подаци о огромној количини готовине – за коју је током краткотрајне контроле НБС установила да може да нестане због преваре, поплаве, пожара или земљотреса – били су јавно доступни свима већ годинама: према званичним финансијским извештајима банке, крајем 2025. је у благајни било, бар на папиру, око 50 милијарди динара у готовини, годину дана раније око 40… Народна банка Србије – гувернерка Јоргованка Табаковић и четири вицегувернера – нису одговорили на бројна питања БИРН-а. На питања нису одговорили ни из Агенције за осигурање депозита, ни из Тужилаштва за организовани криминал. Од ЈУБМЕС-а до АЛТА банке АЛТА банка је некадашња ЈУБМЕС банка, чији је контролни пакет Мацурина Алта Паy група купила од државе 2019. године за око пет милиона евра. Мацура, који је каријеру почео као власник мењачнице у Земуну, важи за бизнисмена блиског СНС-у, а његова банка је последњих година добијала уносне послове од државе и јавних предузећа – од 2025. године, на пример, Београђани рачуне за струју плаћају на рачун АЛТА банке. Дозвола јој је одузета мање од недељу дана после парламентарних избора 25. октобра, на којима је СНС убедљиво поражена. Да ли је готовине уопште било Управо је готовина у трезору највећа загонетка овог случаја. За неке од стручњака са којима смо причали потпуно је физички немогућа ситуација да је у банци било 60 милијарди динара кеша, те да је Мацура изнео 45 милијарди, како је описало Тужилаштво за организовани криминал. „Људи често не размишљају о реду величина. Та количина новца, реч је о тонама, није то да сад неко уђе у трезор и изнесе неколико врећа новца, то су морали камиони да долазе“, каже један саговорник. Другом је то показатељ да тог новца, заправо – није ни било у банци. „Кључно питање јесте да ли је готовине уопште било, односно, да ли су се износи које АЛТА банка пријављивала НБС и стварно стање готовине у трезору поклапали. Много је логичније да је у дужем временском периоду у трезор уношено мање готовине него што је рачуноводствено евидентирано. Да је готовине било, она би најлогичније била искоришћена за решавање проблема ликвидности“, каже један од саговорника БИРН-а и додаје да нема шансе да неко за пар дана изнесе 380 милиона евра у кешу. „То је сложена операција која захтева огромну логистику, нарочито када се има у виду маса и запремина те количине пара – на страну безбедност операције“, додаје. Шта је НБС морала да зна Дозвола је, како је већ речено, одузета током ноћи 30. на 31. октобар, а управо у суботу, 31. октобра, свих четворо вицегувернера је саопштило да су се они са стварним стањем у АЛТА банци, „које је драстично одступало од извештаја које је та банка достављала НБС“, упознали тек на вечерњој ванредној седници Извршног одбора у петак 30. октобра. Четворо вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – позвало је надлежно тужилаштво да утврди зашто је морало да дође до одлуке за одузимање дозволе, те да се утврди евентуална кривична одговорност одговорних у НБС. „Сматрамо посебно значајним да се утврди када су и на ком нивоу руковођења постојала сазнања о уоченим ризицима и неправилностима, на који начин су разматрани налази, стручне процене и упозорења запослених надлежних организационих јединица, као и да ли су на основу расположивих информација благовремено предузете одговарајуће мере из законом утврђене надлежности“, саопштили су вицегувернери. Ни они, као ни кабинет гувернерке Табаковић, нису одговорили на бројна питања БИРН-а – када је НБС ишла у посредну и непосредну контролу АЛТА банке, шта су предузели поводом очигледне константне неликвидности током 2026, зашто су тако касно кренули у контролу банке, упркос свим показатељима… Са друге стране, више саговорника БИРН-а је потврдило да је у Народној банци већ вишегодишња пракса да се „прескачу“ вицегувернери приликом одлучивања, односно да за неке ствари ни не сазнају док се не десе, јер руководство није поштовало „ланац команде“. Да проблеми АЛТА банке нису настали преко ноћи, види се и из самог решења о одузимању дозволе. НБС је у свом налазу утврдила да је АЛТА банка у току 2026. имала константан проблем са ликвидношћу и да је бележила „негативне кумулативне гепове“, што значи да је банка – да би сакупила што више депозита којим би поправила ликвидност – нудила све веће каматне стопе, док су каматне стопе на кредите остајале исте. Просечна пондерисана каматна стопа на укупне депозите износила је 3,13 одсто, за разлику од просечних 1,59 одсто на нивоу банкарског сектора, пише у решењу. Још један од важних налаза НБС био је и да су укупни депозити јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају на крају септембра били око 400 милиона евра, односно четвртину свих депозита у банци. Уједно, АЛТА банка је на ове депозите плаћала изузетно високе каматне стопе – 5,61 одсто у динарима и 4,58 одсто у еврима.
Четворо вицегувернера НБС саопштило је да су са стварним стањем у АЛТА банци, које је драстично одступало од извештаја банке, упознати тек на вечерњој седници Извршног одбора 30. октобра, и позвали надлежно тужилаштво да утврди евентуалну кривичну одговорност одговорних у НБС.
Ово наводи један извор
Дозвола је, како је већ речено, одузета током ноћи 30. на 31. октобар, а управо у суботу, 31. октобра, свих четворо вицегувернера је саопштило да су се они са стварним стањем у АЛТА банци, „које је драстично одступало од извештаја које је та банка достављала НБС“, упознали тек на вечерњој ванредној седници Извршног одбора у петак 30. октобра. Четворо вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – позвало је надлежно тужилаштво да утврди зашто је морало да дође до одлуке за одузимање дозволе, те да се утврди евентуална кривична одговорност одговорних у НБС.
Саговорник Форбес Србија, бивши директор веће банке, сагласан је са могућношћу тужилаштва да је високи износ готовине постојао само на папиру, односно да финансијски извештаји нису одговарали стварном стању у трезору.
Ово наводи један извор
Саговорник Форбес Србија који је био директор једне веће банке у Србији сагласан је са могућношћу које наводи тужилаштво, да је високи износ готовине банке постојао само на папиру односно да није одговарао стварном стању у трезору. „Постоји могућност да је тај новац постојао само у документацији односно да подаци из финансијских извештаја нису одговарали стварном стању у банци. Односно да, када је дошла контрола, није могло да се докаже где је тај новац који је стајао у извештајима. Али, то је још нешто што треба да покаже истрага“, каже наш саговорник.
НБС је на питања о контроли рада банке и стању готовине одговорила да ти подаци носе ознаку тајности „Поверљиво“, односно да су питања о стању готовине у трезору у надлежности полиције и тужилаштва.
Ову чињеницу наводе
НБС је на питања БИРН о контроли рада банке одговорила да ти подаци носе ознаку тајности „Поверљиво“. А да су питања о стању готовине банке у трезору у надлежности полиције и тужилаштва.
На питања о претходним контролама АЛТА банке, мерама предузетим због проблема с ликвидношћу, извештајима о оперативном ризику, попису готовине у трезору, депозитима јавног сектора и Агенције за осигурање депозита, као и о томе зашто НБС није раније реаговала и да ли је контролисала банку у области спречавања прања новца, НБС није одговорила, уз образложење да је реч о подацима који носе ознаку тајности „Поверљиво“. НБС је навела да АЛТА банка током 2026. године није тражила нити добила кредитне олакшице или подршку ликвидности од централне банке. На питање зашто АЛТА банка није била проглашена системски значајном, НБС је одговорила да такве банке идентификује према критеријумима Европске банкарске агенције, без конкретног образложења за АЛТА банку. На питање да ли је могуће да готовине у трезору заправо није било и да су извештаји банке били лажни, НБС је одговорила да је то у надлежности полиције и тужилаштва.
У наредби о спровођењу истраге гувернерка НБС и други надлежни наводе се као лица која ће бити саслушана као сведоци.
Ово наводи један извор
Тим пре што се у наредби о спровођењу истраге гувернерка НБС и други надлежни наводе као лица која ће бити саслушана као сведоци.
Навод, непотврђеноДавор Мацура, власник АЛТА банке, приведен је 2. новембра по налогу Тужилаштва за организовани криминал због основа сумње да је, у периоду до 31. октобра, уз помоћ две особе запослене у банци износио новац из трезора и прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара.
Овај навод преносе
Давор Мацура је био приведен у понедељак, 2. новембра, по налогу Тужилаштва за организовани криминал због основа сумње да је „у периоду до 31. октобра“ уз помоћ две особе запослене у банци износио новац из трезора банке и на тај начин прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара.
Навод, непотврђеноТужилаштво за организовани криминал терети Мацуру за дело злоупотребе положаја одговорног лица; пошто се терети за 45 милијарди динара, што прелази праг од 1,5 милиона динара, тужилаштво сматра да би био санкционисан ставом који предвиђа казну затвора од две до 10 година.
Овај навод преносе
Уколико би био оптужен, а потом и осуђен за дело које му на терет ставља Тужилаштво за организовани криминал, власник Алта банке Давор Мацура могао би да се суочи са казном затвора од две до 10 година. Кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица предвиђа три различите казне, а најтежа је она код које вредност прибављене имовинске користи прелази 1,5 милиона динара. С обзиром на то да се Мацура терети за много већи износ – 45 милијарди динара – тужилаштво сматра да би требало да буде санкционисан по овом ставу. А који подразумева казну од две до 10 година.
Навод, непотврђеноПрема наредби о спровођењу истраге коју је објавио КРИК, тужилаштво тврди да је највећи део износа, око 370 милиона евра, пазар мењачница Мацурине групације који није унео на рачун банке, а мањи део, око 17 милиона евра, био је изнет из трезора банке.
Овај навод преносе
Након што је КРИК јуче објавио детаље из наредбе о спровођењу истраге, много је јасније како је то Мацура „изнео“ око 380 милиона евра из своје банке. Или, боље речено, није унео. Како се може видети, највећи део тог износа, односно око 370 милиона евра није ни ушло у банку и представља износ пазара мењачница његове групације који није ни унео на рачун у банци већ га је наводно задржавао за себе. Мањи део, око 17 милиона евра, био је изнет из трезора, тврди Тужилаштво.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
