
Српска православна црква и верници славе Светог Луку, апостола и јеванђелисту, заштитника лекара, уз народне обичаје и веровања везана за ову славу.
Реченице које преносе бар 3 од 7 медија.
Српска православна црква и верници данас обележавају Светог апостола и јеванђелисту Луку, празник у народу познат као Лучиндан. Свети Лука се у православној традицији поштује и као заштитник лекара, фармацеута, болница и апотека, будући да је, према предању, изучавао медицину.
Био је близак сарадник апостола Павла и пратио га на мисионарским путовањима. Сматра се зачетником хришћанског иконописа
Његове мошти пренете су у Цариград, а верује се да имају исцелитељску моћ.
Текст из 7 чланака. 1 реченицу преносе сви, у 19 се разликују.
Данас је Свети Лука, једна од најчешћих слава у Србији: Празник прати и необично народно веровање
СВЕТИ ЛУКА: Данас ОБАВЕЗНО погледајте у небо
Српска православна црква и верници данас обележавају Светог апостола и јеванђелисту Луку, празник у народу познат као Лучиндан.
Свети Лука један је од првих проповедника хришћанства, аутор једног од четири јеванђеља и, према црквеном предању, оснивач хришћанског иконописа.
Овај дан једна је од честих крсних слава у Србији.
За Светог Луку везују се бројни народни обичаји и веровања, нарочито они који се односе на здравље, породицу и долазак зиме.
Свети Лука се у православној традицији поштује и као заштитник лекара, фармацеута, болница и апотека, будући да је, према предању, изучавао медицину.
Рођен је у Антиохији Сиријској, где је у младости учио грчку филозофију, медицину и живопис.
Био је један од седамдесет Христових апостола, а према хришћанском предању, срео је Исуса Христа и био сведок његових дела.
Лука је био Грк, а предање каже и да је први насликао икону Исуса Христоса, Богородице и апостоле Петра и Павла.
Те иконе су биле узор иконописцима, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа.
Његово име, латински Луциус, значи светлост или луча и због тога се слава зове и Лучиндан.
Био је близак сарадник апостола Павла и пратио га на мисионарским путовањима.
Након Павлове смрти наставио је да проповеда хришћанство у Далмацији, Италији, Македонији и другим крајевима.
Свети Лука аутор је трећег јеванђеља у Новом завету, као и Дела апостолских.
Његово јеванђеље настало је, према црквеном предању, око 60. године.
Свети Лука рођен је у Антиохији, а према црквеном предању био је образован човек који је познавао медицину, филозофију и сликарство.
Био је један од Христових ученика и близак сарадник апостола Павла, са којим је путовао и ширио хришћанско учење.
Сматра се аутором Јеванђеља по Луки и Дела апостолских, два значајна дела Новог завета.
Његово јеванђеље посебно истиче милосрђе, праштање и љубав према човеку.
Сматра се зачетником хришћанског иконописа
Свети Лука се сматра оснивачем хришћанског иконописа јер је, према предању, насликао три иконе Пресвете Богородице, као и иконе апостола Петра и Павла.
Према предању, мученички је страдао у 84. години живота у граду Теби, где су га незнабошци обесили о маслину.
Његове мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина цара Константина.
У историји српске државе посебно се памти и долазак моштију Светог Луке у Смедерево.
Деспот Ђурађ Бранковић откупио их је од турског султана за 30.000 златних дуката, а у Смедерево су пренете 12. јануара 1453. године.
Тамо су чуване до пада града, када су реликвије однете 20. јуна 1459. године.
Према црквеном предању, био је лекар и први иконописац, због чега се сматра заштитником лекара, сликара и иконописаца.
Народни обичаји и веровања за Лучиндан
Лучиндан прате и бројни народни обичаји, посебно у руралним крајевима Србије.
Једно од познатијих веровања везано је за заштиту стоке од вукова, који се са доласком хладнијих дана приближавају насељима.
Због тога су домаћини конопцем опасивали торове, уз изговарање речи: "Иде Лука, ево вука" или "Свети Лука, снег до кука".
Ови обичаји везују се за веровање да се на Лучиндан приближава зима и да је потребно заштитити домаћинство и стоку.
Аутор је трећег јеванђеља, Јеванђеља по Луки, као и Дела апостолских.
Пратио је апостола Павла на његовом другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима.
Након Павлове смрти, наставио је да шири Јеванђеље на територијама данашње Италије, Далмације, Херцеговине, Црне Горе, Србије, Албаније, Македоније и других земаља.
Према предању, идолопоклоници су га ухватили у Теби и убили када је имао 84 године.
Уз овог свеца и његов празник везују се многа лепа и занимљива народна веровања.
Његове мошти пренете су у Цариград, а верује се да имају исцелитељску моћ.
Крсна слава Свети Лука, позната и као Лучиндан, обележава се сваке године 31. октобра.
Према народном веровању, на овај дан не треба бити превише нервозан нити гајити црне мисли, јер је Свети Лука био благ и миран човек.
У сеоским крајевима Србије постоји обичај да се на Светог Луку торови опасују концима како вукови не би нападали стоку.
Уз овај празник везују се и изреке: „Иде Лука, ето вука” и „Свети Лука, снег до кука”.
На Лучиндан многи верници изговарају молитву Светом Луки, молећи се за опроштај греха, исцељење рана, заштиту од болести и помоћ на путу приближавања Господу, како би у свом срцу пронашли мир и љубав.
Свети Лука је био лекар, па је и честа слава у домовима лекара.
Свети Лука сматра се заштитником лекара, фармацеута, болница и апотека, а његов празник обележавају и образовне установе, међу којима је и Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију.
Када је реч о славском обичају, ако Свети Лука пада у време поста или у среду или петак, славска трпеза је посна.
У осталим случајевима припрема се мрсна храна.
Данас се обележава и Свети Петар Цетињски
Мошти Светог Луке пренете су из Епира у Смедерево 12. јануара 1453. године
Мошти Светог Луке откупио је деспот Ђурађ Бранковић од турског султана за 30.000 златних дуката, где су чуване до пада града и одношења реликвије 20. јуна 1459. године.
Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских породица.Верници га славе и као исцелитеља и заштитника лекара, фармацеута, болница и апотека.
Српска православна црква истог дана обележава и Светог Петра Цетињског, који је 1782. године постао митрополит и господар Црне Горе.
Свој живот посветио је народу, настојећи да мири завађена племена и брани земљу од освајача.
Иако је имао положај владара, живео је скромно, монашким животом.
Иако је био кнез, живео је као монах.
Упокојио се 31. октобра 1830. године, а његове мошти почивају у Цетињском манастиру.
Као лекар, остао је упамћен по бризи за болесне и немоћне, па га верници и данас поштују као заштитника медицине и људи који се баве лечењем.
Обичаји и веровања на Светог Луку
У српској народној традицији Лучиндан означава прелазак из јесени у зиму.
Отуда и познате изреке „Иде Лука, ето вука“ и „Свети Лука, снег до кука“, које подсећају на долазак хладнијих дана.
У појединим крајевима некада је постојао обичај да се на овај дан концем опасују торови како би се, према народном веровању, стока заштитила од вукова.
У Србији се на Светог Луку концима опасују торови да вукови не би давили стоку, а каже се „Иде Лука, ето вука“ или „Свети Лука, снег до кука“, јер долази зима када вукови из шума долазе до села у потрази за храном.
Веровало се и да се по понашању животиња може предвидети каква ће бити зима.
Ако стока у тору лежи подвијених ногу, очекивала се оштра зима, док су испружене ноге наговештавале блаже време.
У неким крајевима јужне Србије веровало се да први гост који на Лучиндан уђе у кућу може да наговести каква ће бити предстојећа година.
За овај празник везује се и веровање да треба избегавати свађе, љутњу и тешке речи, јер је Свети Лука, према предању, био благ, стрпљив и спреман да помогне свакоме.
Лучиндан се у многим породицама обележава као крсна слава, уз славски колач, жито, свећу и молитву.
Празнична трпеза може бити посна или мрсна, у зависности од дана у недељи и црквених правила поста.
Свети Лука остао је симбол милосрђа, знања и несебичне помоћи другима, а његов празник прилика је да се верници подсете важности доброте, стрпљења и бриге за ближње.
Које је ваше мишљење о овој теми?
Придружите се дискусији или прочитајте коментаре
Сам Свети Лука лечио је бесплатно.
Наши стари некада су веровали да ће нам се баш на овај дан - Лучиндан казати каква нас зима чека.
Обичај је био међу српским домаћинима да на овај дан пусте овнове да нагнају овце.
Уколико би се овца натезала би ил’ не би, наши преци су веровали да ће зима дуга, оштра и тешка.
Уколико не би одбијале овнове, веровало се да зима неће бити дуга и да ће пролеће доћи раније.
На овај дан су домаћини чашћавали своје чобане којима су носили пите - пазарице.
И дан данас у народу се каже: "Свети Лука, снег до кука", а веровало се и да ако домаћин на Лучинданско јутро порани у тор да обиђе стоку па види како стока тога јутра лежи, таква ће бити и зима - ако је подвила ноге, веровало се да ће зима бити оштра а година зла, а ако је ноге опружила, веровали су да их чека блага зима, добра година и још боља летина.
У Србији је давно био обичај и да се торови с овцама на овај дан опасују црвеним концем да у њих не би ушли вуци и поклали стоку.
У Црној Гори народ верује да стопало Светог Луке, које се чува у једном тамошњем манастиру, лечи очињи вид.
У Црној Гори се верује и да је небеска дуга појас Светог Луке.
У Црној Гори верују да дуга на небу представља појас Светог Луке.
Лука је и популарно мушко име у Србији, па данас многи славе и свој имендан.
Манастир Светог Луке у селу Бошњане код Варварина, према предању подигнут је у доба кнеза Лазара и настањен светогорским монасима синаитима.
Два пута је обнављан, након што су га Турци до темеља спалили у 15. и 19. веку.
Одувек поштујући ово свето место, мештани су цркву изнова сазидали 1996. године, да би шест година касније, доласком оца Алексеја, манастир доживео ренесансу.
Као православни светионик, са места одакле звук његових 12 звона километрима сеже позивајући на молитву, уздигао се манастир Светог Луке.
Чудесна светиња под чијим су окриљем четири цркве, три звоника и конак, привукла је вернике, па је главни храм морао бити надограђен.