Бол може значајно да наруши квалитет живота, било да је последица повреде, упале или хируршке интервенције, било да траје месецима или годинама и омета свакодневне активности. Поред препознавања и правилног лечења бола,… Цео текст
Бол може значајно да наруши квалитет живота, било да је последица повреде, упале или хируршке интервенције, било да траје месецима или годинама и омета свакодневне активности.
Поред препознавања и правилног лечења бола, важно је водити рачуна и о безбедној примени лекова. Тако, на пример, пацијент који узме лек против главобоље, а потом и препарат за прехладу са истом активном супстанцом, може несвесно узети већу дозу лека него што је планирао. Фармацеут има важну улогу у препознавању оваквих ризика и саветовању пацијената.
Особе које живе са хроничним болом често се суочавају са поремећајем сна, смањеном покретљивошћу, отежаним обављањем свакодневних активности и емоционалним оптерећењем. Зато је важно да се подигне свест о значају адекватног лечења разумевање узрока тегоба, индивидуални приступ пацијенту и одговорну примену доступних терапијских могућности.
- У зависности од врсте, интензитета и узрока бола, у терапији се користе различите групе лекова. Међу најчешће примењиваним су парацетамол, нестероидни антиинфламаторни лекови, као што су ибупрофен, напроксен и диклофенак, док се код одређених врста бола користе и други лекови, укључујући локалне препарате и лекове намењене лечењу неуропатског бола – објашњава фармацеуткиња Фармацеутске коморе Србије Емилија Трбовић.
Она каже да се парацетамол често користи за ублажавање благих до умерених болова и снижавање повишене телесне температуре. Иако је широко доступан, његова примена захтева опрез јер прекорачење препоручене дозе може довести до озбиљног оштећења јетре.
- Нестероидни антиинфламаторни лекови, попут ибупрофена, напроксена и диклофенака, делују против болова и упале, због чега се често користе код болова у мишићима и зглобовима, менструалних болова и појединих других болних стања. Међутим, њихова примена није без ризика. Могу изазвати нежељене ефекте на желуцу и цревима, утицати на функцију бубрега, повисити крвни притисак и повећати одређене кардиоваскуларне ризике. Посебан опрез потребан је код старијих особа, пацијената са хроничним болестима, трудница и особа које узимају терапију за спречавање згрушавања крви – каже Трбовић.
Прочитати упутство за лек
Лекови против болова доступни без рецепта могу бити корисни када се примењују правилно и у складу са упутством. Честа или дуготрајна примена без утврђивања узрока тегоба може одложити постављање дијагнозе, док неправилно дозирање и комбиновање препарата могу довести до озбиљних нежељених последица.
Комбиновање више лекова из исте групе, на пример ибупрофена и диклофенака, углавном се не препоручује без изричитог савета здравственог стручњака, јер може повећати ризик од нежељених дејстава.
- Као здравствени стручњак коме се грађани често прво обраћају због блажих и свакодневних тегоба, фармацеут може помоћи у избору одговарајућег препарата, објаснити начин његове примене и указати на могуће ризике. Савет фармацеута није само препорука који лек узети, већ и процена да ли је самолечење уопште одговарајуће – истиче Трбовић.
Приликом разговора са пацијентом, фармацеут узима у обзир неколико важних питања: колико дуго бол траје, где је локализован, каквог је карактера, да ли се раније јављао, које лекове пацијент већ користи и да ли има хроничне болести или алергије.
- Посебна пажња посвећује се пацијентима који узимају више лекова истовремено, старијим особама, трудницама и особама са хроничним обољењима. Јак или изненадан бол, бол који се погоршава, понавља или не пролази упркос примени одговарајуће терапије, као и бол праћен другим забрињавајућим симптомима, не треба прикривати дуготрајним самосталним узимањем аналгетика – упозорава Трбовић.
