Bol može značajno da naruši kvalitet života, bilo da je posledica povrede, upale ili hirurške intervencije, bilo da traje mesecima ili godinama i ometa svakodnevne aktivnosti. Pored prepoznavanja i pravilnog lečenja bola,… Ceo tekst
Bol može značajno da naruši kvalitet života, bilo da je posledica povrede, upale ili hirurške intervencije, bilo da traje mesecima ili godinama i ometa svakodnevne aktivnosti.
Pored prepoznavanja i pravilnog lečenja bola, važno je voditi računa i o bezbednoj primeni lekova. Tako, na primer, pacijent koji uzme lek protiv glavobolje, a potom i preparat za prehladu sa istom aktivnom supstancom, može nesvesno uzeti veću dozu leka nego što je planirao. Farmaceut ima važnu ulogu u prepoznavanju ovakvih rizika i savetovanju pacijenata.
Osobe koje žive sa hroničnim bolom često se suočavaju sa poremećajem sna, smanjenom pokretljivošću, otežanim obavljanjem svakodnevnih aktivnosti i emocionalnim opterećenjem. Zato je važno da se podigne svest o značaju adekvatnog lečenja razumevanje uzroka tegoba, individualni pristup pacijentu i odgovornu primenu dostupnih terapijskih mogućnosti.
- U zavisnosti od vrste, intenziteta i uzroka bola, u terapiji se koriste različite grupe lekova. Među najčešće primenjivanim su paracetamol, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što su ibuprofen, naproksen i diklofenak, dok se kod određenih vrsta bola koriste i drugi lekovi, uključujući lokalne preparate i lekove namenjene lečenju neuropatskog bola – objašnjava farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije Emilija Trbović.
Ona kaže da se paracetamol često koristi za ublažavanje blagih do umerenih bolova i snižavanje povišene telesne temperature. Iako je široko dostupan, njegova primena zahteva oprez jer prekoračenje preporučene doze može dovesti do ozbiljnog oštećenja jetre.
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput ibuprofena, naproksena i diklofenaka, deluju protiv bolova i upale, zbog čega se često koriste kod bolova u mišićima i zglobovima, menstrualnih bolova i pojedinih drugih bolnih stanja. Međutim, njihova primena nije bez rizika. Mogu izazvati neželjene efekte na želucu i crevima, uticati na funkciju bubrega, povisiti krvni pritisak i povećati određene kardiovaskularne rizike. Poseban oprez potreban je kod starijih osoba, pacijenata sa hroničnim bolestima, trudnica i osoba koje uzimaju terapiju za sprečavanje zgrušavanja krvi – kaže Trbović.
Pročitati uputstvo za lek
Lekovi protiv bolova dostupni bez recepta mogu biti korisni kada se primenjuju pravilno i u skladu sa uputstvom. Česta ili dugotrajna primena bez utvrđivanja uzroka tegoba može odložiti postavljanje dijagnoze, dok nepravilno doziranje i kombinovanje preparata mogu dovesti do ozbiljnih neželjenih posledica.
Kombinovanje više lekova iz iste grupe, na primer ibuprofena i diklofenaka, uglavnom se ne preporučuje bez izričitog saveta zdravstvenog stručnjaka, jer može povećati rizik od neželjenih dejstava.
- Kao zdravstveni stručnjak kome se građani često prvo obraćaju zbog blažih i svakodnevnih tegoba, farmaceut može pomoći u izboru odgovarajućeg preparata, objasniti način njegove primene i ukazati na moguće rizike. Savet farmaceuta nije samo preporuka koji lek uzeti, već i procena da li je samolečenje uopšte odgovarajuće – ističe Trbović.
Prilikom razgovora sa pacijentom, farmaceut uzima u obzir nekoliko važnih pitanja: koliko dugo bol traje, gde je lokalizovan, kakvog je karaktera, da li se ranije javljao, koje lekove pacijent već koristi i da li ima hronične bolesti ili alergije.
- Posebna pažnja posvećuje se pacijentima koji uzimaju više lekova istovremeno, starijim osobama, trudnicama i osobama sa hroničnim oboljenjima. Jak ili iznenadan bol, bol koji se pogoršava, ponavlja ili ne prolazi uprkos primeni odgovarajuće terapije, kao i bol praćen drugim zabrinjavajućim simptomima, ne treba prikrivati dugotrajnim samostalnim uzimanjem analgetika – upozorava Trbović.