ДруштвоПрви објавио Telegraf, 30. окт, 10:52

Умро Јосип Печарић: Београдски студент, светски важан математичар, али и творац монструозних теза о Јасеновцу

2 медија · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу

Фото из чланка: Телеграф

Преглед вести

Хронологија

29. окт
Index (отвара се у новом прозору)
Umro je Josip Pečarić
U ZAGREBU je danas 29. listopada u 79. godini preminuo hrvatski matematičar i redoviti član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, akademik Josip Pečarić, objavila je Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti. Više od… Цео текст
U ZAGREBU je danas 29. listopada u 79. godini preminuo hrvatski matematičar i redoviti član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, akademik Josip Pečarić, objavila je Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti.
Više od 1200 radova iz matematike
Akademik Pečarić objavio je više od 1200 znanstvenih radova iz područja matematike i bio je jedan od vodećih svjetskih stručnjaka za teoriju nejednakosti. Ujedno je jedan od deset matematičara u svijetu čiji broj radova na MathSciNet-u prelazi 500. Bio je i glavni urednik međunarodnog matematičkog časopisa Mathematical Inequalities and Applications.
Rođen je 2. rujna 1947. u Kotoru, gdje je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je 1972. na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu s radom iz nuklearne fizike.
Na istom je fakultetu magistrirao 1975., a 1982. i doktorirao matematičke znanosti. Nakon studija radio je u Geomagnetskom institutu u Grocki te na Građevinskom fakultetu u Beogradu. U Zagreb dolazi 1987. i postaje profesor na Tekstilno-tehnološkom fakultetu. Na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu vodio je seminar "Nejednakosti i primjene" te bio glavni istraživač na istoimenom projektu.
Za redovitog člana HAZU izabran je 2000., nakon što je od 1992. bio član suradnik. Bio je i član The New York Academy of Science i dopisni član Dukljanske akademije znanosti i umjetnosti. Prvi hrvatski predsjednik Franjo Tuđman odlikovao ga je 1999. Redom Danice hrvatske s likom Ruđera Boškovića. Državnu nagradu za znanost u području prirodnih znanosti dobio je 1996. godine.
Zagovornik ustaškog pozdrava i povijesnog revizionizma
Iako je u matematičkim krugovima imao neosporan ugled, Pečarić je u široj javnosti godinama bio prepoznatljiv prije svega kao krajnji desničar, povijesni revizionist i jedan od najglasnijih zagovornika ustaškog pozdrava "Za dom spremni". Objavio je više od stotinu knjiga, pamfleta i otvorenih pisama u kojima je sustavno relativizirao zločine kvislinške NDH, negirao razmjere ustaških zločina u logoru Jasenovac (u knjigama poput Srpski mit o Jasenovcu) te branio osuđene ratne zločince iz devedesetih, poput Darija Kordića.
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Tražio da se ustaški pozdrav uvede u Hrvatsku vojsku
Najveću buru u javnosti izazvao je u kolovozu 2015. godine, kada je organizirao peticiju i poslao otvoreno pismo tadašnjoj predsjednici Kolindi Grabar-Kitarović i šefu HDZ-a Tomislavu Karamarku, tražeći da se ustaški pozdrav "Za dom spremni" ozakoni kao službeni pozdrav u Oružanim snagama Republike Hrvatske.
Za tu je inicijativu prikupio potpise dijela radikalne desnice i Crkve, među kojima su bili sisački biskup Vlado Košić, pomoćni zagrebački biskup Valentin Pozaić, ekstremno desničarski voditelj Velimir Bujanec i bivši nogometaš Josip Šimunić, kojeg je Pečarić ranije vatreno branio nakon što je ovaj skandirao taj pozdrav na Maksimiru.
Sukobi s povjesničarima i političke hajke
Ustrajno tvrdeći da je riječ o "starom hrvatskom pozdravu", tezu koju je struka odavno odbacila, Pečarić je ulazio u žestoke polemike čak i s desnim povjesničarima, poput Marija Jareba, koji su javno upozoravali da matematičar izmišlja povijesne činjenice kako bi rehabilitirao ustaški pokret.
U svojim javnim istupima, pismima i tekstovima u desničarskim glasilima redovito se obračunavao s političkim neistomišljenicima, ljevicom, antifašistima i manjinama, a godinama je tijesno surađivao s biskupom Vladom Košićem, s kojim je dijelio radikalne političke stavove i promovirao revizionističku literaturu. Zbog takvog djelovanja Pečarić je postao simbol akademske desnice koja je prostor HAZU-a koristila kao paravan za politički radikalizam i rehabilitaciju ustaštva.
ovdje.
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu? Kliknite
Ovo je
Homepage nacije.
desk@index.hr ili klikom
ovdje. Atraktivne fotografije i videe plaćamo.
Imate važnu priču? Javite se na
Želite raditi na Indexu? Prijavite se
10:52
Телеграф (отвара се у новом прозору) први објавио
Умро Јосип Печарић: Београдски студент, светски важан математичар, али и творац монструозних теза о Јасеновцу
Умро Јосип Печарић: Београдски студент, светски важан математичар, али и творац монструозних теза о Јасеновцу У Загребу је у четвртак у у 79. години умро хрватски математичар и редовни члан Хрватске академије знаности и… Цео текст
Умро Јосип Печарић: Београдски студент, светски важан математичар, али и творац монструозних теза о Јасеновцу
У Загребу је у четвртак у у 79. години умро хрватски математичар и редовни члан Хрватске академије знаности и умјетности, академик Јосип Печарић, објавила је Хрватска академија знаности и умјетности, преноси Индеx.
Печарић, иако математичар светског гласа, у Србији је био познатији по монструозним ревизионистичким ставовима о Јасеновцу, усташама и Другом светском рату, због којих је с правом добијао најгоре епитете.
Значајан математичар
Печарић је објавио више од 1.200 научних радова из подручја математике и био је један од водећих светских стручњака за теорију неједнакости. Уједно је један од десет математичара у свету чији број радова на МатхСциНет-у прелази 500. Био је и главни уредник међународног математичког часописа Матхематицал Инеqуалитиес анд Апплицатионс.
Рођен је 1947. године у Котору у Црној Гори, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је 1972. на Електротехничком факултету у Београду с радом из нуклеарне физике.
На истом је факултету магистрирао 1975., а 1982. и докторирао математичке науке. Након студија радио је у Геомагнетском институту у Гроцки и на Грађевинском факултету у Београду. У Загреб долази 1987. и постаје професор на Текстилно-технолошком факултету. На Природословно-математичком факултету водио је семинар "Неједнакости и примене" и био је главни истраживач на истоименом пројекту.
За редовног члана ХАЗУ изабран је 2000., након што је од 1992. био члан сарадник. Био је и члан Тхе Неw Yорк Ацадемy оф Сциенце и дописни члан Дукљанске академије знаности и умјетности. Први хрватски председник Фрањо Туђман одликовао га је 1999. Редом Данице хрватске с ликом Руђера Бошковића. Државну награду за науку у подручју природних наука добио је 1996. године.
Заговорник усташког поздрава и историјског ревизионизма
Иако је у математичким круговима имао неоспоран углед, Печарић је у широј јавности годинама био препознатљив пре свега као крајњи десничар, историјски ревизиониста и један од најгласнијих заговорника усташког поздрава "За дом спремни". Објавио је више од сто књига, памфлета и отворених писама у којима је системски релативизирао злочине квислиншке НДХ, негирао размере усташких злочина у логору Јасеновац (у књигама попут Српски мит о Јасеновцу) и бранио осуђене ратне злочинце из деведесетих, попут Дарија Кордића.
Тражио да се усташки поздрав уведе у Хрватску војску
Највећу буру у јавности изазвао је у августу 2015. године, када је организовао петицију и послао отворено писмо тадашњој председници Колинди Грабар-Китаровић и шефу ХДЗ-а Томиславу Карамарку, тражећи да се усташки поздрав "За дом спремни" озакони као службени поздрав у Оружаним снагама Републике Хрватске.
За ту иницијативу прикупио је потписе дела радикалне деснице и Цркве, међу којима су били сисачки бискуп Владо Кошић, помоћни загребачки бискуп Валентин Позаић, екстремно десничарски водитељ Велимир Бујанец и бивши ногометаш Јосип Шимунић, којег је Печарић раније ватрено бранио након што је овај скандирао тај поздрав на Максимиру.
Сукоби са историчарима и политичке хајке
Упорно тврдећи да је реч о "старом хрватском поздраву", тезу коју је струка одавно одбацила, Печарић је улазио у жестоке полемике чак и с десним историчарима, попут Марија Јареба, који су јавно упозоравали да математичар измишља историјске чињенице како би рехабилитовао усташки покрет.
У својим јавним иступима, писмима и текстовима у десничарским гласилима редовно се обрачунавао с политичким неистомишљеницима, левицом, антифашистима и мањинама, а годинама је тесно сарађивао са бискупом Владом Кошићем, с којим је делио радикалне политичке ставове и промовисао ревизионистичку литературу. Због таквог деловања Печарић је постао симбол академске деснице која је простор ХАЗУ-а користила као параван за политички радикализам и рехабилитацију усташтва, пише Индеx.хр.
Видео: У Београду обележен мексички празник "Дан мртвих"
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем. За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.

Хронологија

29. окт

Index (отвара се у новом прозору)

Umro je Josip Pečarić

U ZAGREBU je danas 29. listopada u 79. godini preminuo hrvatski matematičar i redoviti član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, akademik Josip Pečarić, objavila je Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti. Više od… Цео текст

Više od 1200 radova iz matematike

Akademik Pečarić objavio je više od 1200 znanstvenih radova iz područja matematike i bio je jedan od vodećih svjetskih stručnjaka za teoriju nejednakosti. Ujedno je jedan od deset matematičara u svijetu čiji broj radova na MathSciNet-u prelazi 500. Bio je i glavni urednik međunarodnog matematičkog časopisa Mathematical Inequalities and Applications.

Rođen je 2. rujna 1947. u Kotoru, gdje je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je 1972. na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu s radom iz nuklearne fizike.

Na istom je fakultetu magistrirao 1975., a 1982. i doktorirao matematičke znanosti. Nakon studija radio je u Geomagnetskom institutu u Grocki te na Građevinskom fakultetu u Beogradu. U Zagreb dolazi 1987. i postaje profesor na Tekstilno-tehnološkom fakultetu. Na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu vodio je seminar "Nejednakosti i primjene" te bio glavni istraživač na istoimenom projektu.

Za redovitog člana HAZU izabran je 2000., nakon što je od 1992. bio član suradnik. Bio je i član The New York Academy of Science i dopisni član Dukljanske akademije znanosti i umjetnosti. Prvi hrvatski predsjednik Franjo Tuđman odlikovao ga je 1999. Redom Danice hrvatske s likom Ruđera Boškovića. Državnu nagradu za znanost u području prirodnih znanosti dobio je 1996. godine.

Zagovornik ustaškog pozdrava i povijesnog revizionizma

Iako je u matematičkim krugovima imao neosporan ugled, Pečarić je u široj javnosti godinama bio prepoznatljiv prije svega kao krajnji desničar, povijesni revizionist i jedan od najglasnijih zagovornika ustaškog pozdrava "Za dom spremni". Objavio je više od stotinu knjiga, pamfleta i otvorenih pisama u kojima je sustavno relativizirao zločine kvislinške NDH, negirao razmjere ustaških zločina u logoru Jasenovac (u knjigama poput Srpski mit o Jasenovcu) te branio osuđene ratne zločince iz devedesetih, poput Darija Kordića.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Tražio da se ustaški pozdrav uvede u Hrvatsku vojsku

Najveću buru u javnosti izazvao je u kolovozu 2015. godine, kada je organizirao peticiju i poslao otvoreno pismo tadašnjoj predsjednici Kolindi Grabar-Kitarović i šefu HDZ-a Tomislavu Karamarku, tražeći da se ustaški pozdrav "Za dom spremni" ozakoni kao službeni pozdrav u Oružanim snagama Republike Hrvatske.

Za tu je inicijativu prikupio potpise dijela radikalne desnice i Crkve, među kojima su bili sisački biskup Vlado Košić, pomoćni zagrebački biskup Valentin Pozaić, ekstremno desničarski voditelj Velimir Bujanec i bivši nogometaš Josip Šimunić, kojeg je Pečarić ranije vatreno branio nakon što je ovaj skandirao taj pozdrav na Maksimiru.

Sukobi s povjesničarima i političke hajke

Ustrajno tvrdeći da je riječ o "starom hrvatskom pozdravu", tezu koju je struka odavno odbacila, Pečarić je ulazio u žestoke polemike čak i s desnim povjesničarima, poput Marija Jareba, koji su javno upozoravali da matematičar izmišlja povijesne činjenice kako bi rehabilitirao ustaški pokret.

U svojim javnim istupima, pismima i tekstovima u desničarskim glasilima redovito se obračunavao s političkim neistomišljenicima, ljevicom, antifašistima i manjinama, a godinama je tijesno surađivao s biskupom Vladom Košićem, s kojim je dijelio radikalne političke stavove i promovirao revizionističku literaturu. Zbog takvog djelovanja Pečarić je postao simbol akademske desnice koja je prostor HAZU-a koristila kao paravan za politički radikalizam i rehabilitaciju ustaštva.

ovdje.

Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu? Kliknite

Ovo je

Homepage nacije.

desk@index.hr ili klikom

ovdje. Atraktivne fotografije i videe plaćamo.

Imate važnu priču? Javite se na

Želite raditi na Indexu? Prijavite se

10:52

Телеграф (отвара се у новом прозору) први објавио

Умро Јосип Печарић: Београдски студент, светски важан математичар, али и творац монструозних теза о Јасеновцу

Умро Јосип Печарић: Београдски студент, светски важан математичар, али и творац монструозних теза о Јасеновцу У Загребу је у четвртак у у 79. години умро хрватски математичар и редовни члан Хрватске академије знаности и… Цео текст

У Загребу је у четвртак у у 79. години умро хрватски математичар и редовни члан Хрватске академије знаности и умјетности, академик Јосип Печарић, објавила је Хрватска академија знаности и умјетности, преноси Индеx.

Печарић, иако математичар светског гласа, у Србији је био познатији по монструозним ревизионистичким ставовима о Јасеновцу, усташама и Другом светском рату, због којих је с правом добијао најгоре епитете.

Значајан математичар

Печарић је објавио више од 1.200 научних радова из подручја математике и био је један од водећих светских стручњака за теорију неједнакости. Уједно је један од десет математичара у свету чији број радова на МатхСциНет-у прелази 500. Био је и главни уредник међународног математичког часописа Матхематицал Инеqуалитиес анд Апплицатионс.

Рођен је 1947. године у Котору у Црној Гори, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је 1972. на Електротехничком факултету у Београду с радом из нуклеарне физике.

На истом је факултету магистрирао 1975., а 1982. и докторирао математичке науке. Након студија радио је у Геомагнетском институту у Гроцки и на Грађевинском факултету у Београду. У Загреб долази 1987. и постаје професор на Текстилно-технолошком факултету. На Природословно-математичком факултету водио је семинар "Неједнакости и примене" и био је главни истраживач на истоименом пројекту.

За редовног члана ХАЗУ изабран је 2000., након што је од 1992. био члан сарадник. Био је и члан Тхе Неw Yорк Ацадемy оф Сциенце и дописни члан Дукљанске академије знаности и умјетности. Први хрватски председник Фрањо Туђман одликовао га је 1999. Редом Данице хрватске с ликом Руђера Бошковића. Државну награду за науку у подручју природних наука добио је 1996. године.

Заговорник усташког поздрава и историјског ревизионизма

Иако је у математичким круговима имао неоспоран углед, Печарић је у широј јавности годинама био препознатљив пре свега као крајњи десничар, историјски ревизиониста и један од најгласнијих заговорника усташког поздрава "За дом спремни". Објавио је више од сто књига, памфлета и отворених писама у којима је системски релативизирао злочине квислиншке НДХ, негирао размере усташких злочина у логору Јасеновац (у књигама попут Српски мит о Јасеновцу) и бранио осуђене ратне злочинце из деведесетих, попут Дарија Кордића.

Тражио да се усташки поздрав уведе у Хрватску војску

Највећу буру у јавности изазвао је у августу 2015. године, када је организовао петицију и послао отворено писмо тадашњој председници Колинди Грабар-Китаровић и шефу ХДЗ-а Томиславу Карамарку, тражећи да се усташки поздрав "За дом спремни" озакони као службени поздрав у Оружаним снагама Републике Хрватске.

За ту иницијативу прикупио је потписе дела радикалне деснице и Цркве, међу којима су били сисачки бискуп Владо Кошић, помоћни загребачки бискуп Валентин Позаић, екстремно десничарски водитељ Велимир Бујанец и бивши ногометаш Јосип Шимунић, којег је Печарић раније ватрено бранио након што је овај скандирао тај поздрав на Максимиру.

Сукоби са историчарима и политичке хајке

Упорно тврдећи да је реч о "старом хрватском поздраву", тезу коју је струка одавно одбацила, Печарић је улазио у жестоке полемике чак и с десним историчарима, попут Марија Јареба, који су јавно упозоравали да математичар измишља историјске чињенице како би рехабилитовао усташки покрет.

У својим јавним иступима, писмима и текстовима у десничарским гласилима редовно се обрачунавао с политичким неистомишљеницима, левицом, антифашистима и мањинама, а годинама је тесно сарађивао са бискупом Владом Кошићем, с којим је делио радикалне политичке ставове и промовисао ревизионистичку литературу. Због таквог деловања Печарић је постао симбол академске деснице која је простор ХАЗУ-а користила као параван за политички радикализам и рехабилитацију усташтва, пише Индеx.хр.

Видео: У Београду обележен мексички празник "Дан мртвих"

Телеграф.рс задржава сва права над садржајем. За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.