1.07. 2026. Извоз воћа порастао је за 8,6 одсто и достигао 807,9 милиона евра, док се ове године очекује род од чак 1,6 милиона тона. Укупна спољнотрговинска робна размена Србије је у периоду јануар-септембар износила… Цео текст
1.07.
2026.
Извоз воћа порастао је за 8,6 одсто и достигао 807,9 милиона евра, док се ове године очекује род од чак 1,6 милиона тона.
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије је у периоду јануар-септембар износила 59,4 милијарде евра (59.449,8 милиона евра), што представља раст од 6,6 одсто у односу на исти период претходне године, објављено је данас на Републичком заводу за статистику .
1.07.
2026.
Извоз воћа порастао је за 8,6 одсто и достигао 807,9 милиона евра, док се ове године очекује род од чак 1,6 милиона тона.
13.03.
2026.
Покривеност увоза извозом била је 93,2 одсто и била је већа од покривености у истом периоду претходне године.
Изражено у доларима, укупна робна размена била је 69,04 милијарде долара (69.038,5 милиона долара), што представља раст од 11 одсто у односу на исти период претходне године. Извезено је робе у вредности од 31,23 милијарде долара (31.231,1 милиона долара), што чини повећање 13,3 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе у вредности од 37,8 милијарде долара (37.807,4 милиона долара), што је за 9,2 одсто више у односу на исти период претходне године. Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 26,8 милијарде евра (26.894,0 милиона евра), што чини повећање од 8,9 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 32,5 милијарде евра (32.555,8 милиона евра), што је за 4,9 одсто више у односу на исти период претходне године.
Према подацима Републичког завода за статистику дефицит износи 6,58 милијарди долара (6.576,3 милиона долара), што чини смањење од седам одсто у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима, дефицит износи 5,6 милијарди евра (5.661,8 милиона евра), што чини смањење од 10,9 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. Покривеност увоза извозом износи 82,6 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 79,6 одсто. Посматрано регионално, највећи удео у извозу Србије имала је Војводина (29,9 одсто), а следи Шумадија и Западна Србија (25,5 одсто), Јужна и Источна Србија (24 одсто), Београдски регион (19,8 одсто), а око 0,8 одсто извоза је неразврстано по територијама. Највећи удео у увозу Србије имао је Београдски регион (41,9 одсто), а затим Војводина (30,4 одсто), Шумадија и Западна Србија (16,6 одсто), Јужна и Источна Србија (9,1 одсто), а око 1,9 одсто увоза није разврстано по територијама.
Не располаже се подацима за АП Косово и Метохија. У структури извоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 59,3 одсто (18514,8 милиона долара), следе роба за широку потрошњу, 28,6 одсто (8929,8 милиона долара) и опрема, 12,1 одсто (3785,7 милиона долара). Некласификована роба по намени остала је непромењена (0,8 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 55,3 одсто (20913,3 милиона долара), следе роба за широку потрошњу, 20,8 одсто (7857,8 милиона долара), и опрема, 11,2 одсто (4236,0 милиона долара). Некласификована роба по намени износи 12,7 одсто (4800,2 мил. долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 58,1 одсто укупне размене. Главни спољнотрговински партнери за извоз су Немачка, Италија, Босна и Херцеговина, Кина и Мађарска. Када је у питању увоз, то су Кина, Немачка, Италија, Турска и Мађарска. Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, са којима постоји суфицит у размени од 2,9 милијарде долара (2933,9 милиона долара), који је резултат углавном извоза: житарица и производа од њих, пића, друмских возила, медицинских и фармацеутских производа, електричних машина и апарата. Извоз Србије износи 4,2 милијарде долара (4287,4 милиона долара), а увоз 1,3 милијарде доклара (1353,5 милиона долара) за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 316,8 одсто. Изражено у еврима, извоз износи 3,6 милијарде евра (3693,0 милиона евра), а увоз 1,1 милијарда евра (1165,3 милиона евра) - суфицит износи 2,5 милијарде евра (2527,8 милијарде евра), а покривеност увоза извозом 316,9 одсто). Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит остварен је са земљама из блиског окружења: Црном Гором (извозе се највише лекови за малопродају и вода са додатком шећера, а увозе се највише електрична енергија и сушено свињско месо), Босном и Херцеговином (извозе се пиво од слада и електрична енергија, а увозе се електрична енергија и конструкције и делови од гвожђа) и Северном Македонијом (извозе се електричне енергија и електрични проводници, а увозе се електрична енергија и катализатори на носачу). Значајан суфицит у размени остварен је у размени са Немачком, Чешком, Словачком.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (највише због увоза телефона за мрежу станица). Следи дефицит са Казахстаном, Турском и Пољском. Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз првих пет одсека чини 39,3 одсто укупног извоза. Увоз првих пет одсека чини 28,7 одсто укупног увоза, а одсек неразврстана роба, у који се укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 13,2 одсто. У септембру 2026. године је извезено робе у вредности од 3,6 милијарде долара (3651,4 милиона долара), што чини повећање од 7,8 одсто у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 4,3 милијарде долара (4323,0 милиона долара), што чини повећање од 5,7 одсто у односу на исти месец претходне године. Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 3,1 милијарде евра (3157,7 милиона евра), што чини повећање од 9,1 одсто у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 3,7 милијарде евра (3740,3 милиона евра), што чини повећање од 7,1 одсто у односу на исти месец претходне године.
Рачунато у доларима, десезонирани индекс септембар 2026 / август 2026. године показује раст извоза за 2,9 одсто и раст увоза за 1,2 одсто. Рачунато у еврима, десезонирани индекс септембар 2026 / август 2026. године показује раст извоза за 3,4 одсто, и раст увоза за 0,9 одсто. Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец септембар: На листи првих пет производа у извозу, прво место заузимају остала моторна возила за превоз лица,осим аутобуса (212 мил. долара); друго место припада извозу сетова проводника за авионе, возила, бродове (168 мил.долара); на трећем месту је извоз руде бакра и концентрати (163 мил. долара); следи извоз осталих делова и прибора за моторна возила (111 мил. долара); последње место припада извозу рафинисаниог бакра (110 мил. долара). Листа првих пет производа у увозу показује да је сирова нафта и уља од битуминозних минерала (298 мил. долара) наш први увозни производ; други по значају су лекови за малопродају (125 мил. долара); на трећем месту листе је увоз електричне енергије (98 мил. долара); следи увоз природног гаса у гасовитом стању (60 мил. долара), последње место заузимају остали делови и прибор за моторна возила (54 мил. долара).
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Компанија је смањила дуговања према банкама, док је у стратешке пројекте уложила 19,2 милијарде динара.
30.10.
2026.
Без нових дозвола не би били обухваћени наставак рада НИС-а, преговори о промени власништва и транспорт сирове нафте.
30.10.
2026.
АПИ Банк нуди орочену штедњу у еврима на 12 месеци уз каматну стопу од 3,80 одсто и могућност располагања са 30 одсто депозита.
30.10.
2026.
Брујић је рекао да се дешава да у мењачницама нема девиза, али да грађани разумеју тренутну ситуацију.
