1.07. 2026. Izvoz voća porastao je za 8,6 odsto i dostigao 807,9 miliona evra, dok se ove godine očekuje rod od čak 1,6 miliona tona. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u periodu januar-septembar iznosila… Ceo tekst
1.07.
2026.
Izvoz voća porastao je za 8,6 odsto i dostigao 807,9 miliona evra, dok se ove godine očekuje rod od čak 1,6 miliona tona.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u periodu januar-septembar iznosila 59,4 milijarde evra (59.449,8 miliona evra), što predstavlja rast od 6,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavljeno je danas na Republičkom zavodu za statistiku .
1.07.
2026.
Izvoz voća porastao je za 8,6 odsto i dostigao 807,9 miliona evra, dok se ove godine očekuje rod od čak 1,6 miliona tona.
13.03.
2026.
Pokrivenost uvoza izvozom bila je 93,2 odsto i bila je veća od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine.
Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena bila je 69,04 milijarde dolara (69.038,5 miliona dolara), što predstavlja rast od 11 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 31,23 milijarde dolara (31.231,1 miliona dolara), što čini povećanje 13,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 37,8 milijarde dolara (37.807,4 miliona dolara), što je za 9,2 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 26,8 milijarde evra (26.894,0 miliona evra), što čini povećanje od 8,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 32,5 milijarde evra (32.555,8 miliona evra), što je za 4,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku deficit iznosi 6,58 milijardi dolara (6.576,3 miliona dolara), što čini smanjenje od sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 5,6 milijardi evra (5.661,8 miliona evra), što čini smanjenje od 10,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 82,6 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,6 odsto. Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imala je Vojvodina (29,9 odsto), a sledi Šumadija i Zapadna Srbija (25,5 odsto), Južna i Istočna Srbija (24 odsto), Beogradski region (19,8 odsto), a oko 0,8 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama. Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (41,9 odsto), a zatim Vojvodina (30,4 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (16,6 odsto), Južna i Istočna Srbija (9,1 odsto), a oko 1,9 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Ne raspolaže se podacima za AP Kosovo i Metohija. U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 59,3 odsto (18514,8 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 28,6 odsto (8929,8 miliona dolara) i oprema, 12,1 odsto (3785,7 miliona dolara). Neklasifikovana roba po nameni ostala je nepromenjena (0,8 miliona dolara). U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,3 odsto (20913,3 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 20,8 odsto (7857,8 miliona dolara), i oprema, 11,2 odsto (4236,0 miliona dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,7 odsto (4800,2 mil. dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,1 odsto ukupne razmene. Glavni spoljnotrgovinski partneri za izvoz su Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Kina i Mađarska. Kada je u pitanju uvoz, to su Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima postoji suficit u razmeni od 2,9 milijarde dolara (2933,9 miliona dolara), koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, električnih mašina i aparata. Izvoz Srbije iznosi 4,2 milijarde dolara (4287,4 miliona dolara), a uvoz 1,3 milijarde doklara (1353,5 miliona dolara) za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 316,8 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 3,6 milijarde evra (3693,0 miliona evra), a uvoz 1,1 milijarda evra (1165,3 miliona evra) - suficit iznosi 2,5 milijarde evra (2527,8 milijarde evra), a pokrivenost uvoza izvozom 316,9 odsto). Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše lekovi za maloprodaju i voda sa dodatkom šećera, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se pivo od slada i električna energija, a uvoze se električna energija i konstrukcije i delovi od gvožđa) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču). Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Češkom, Slovačkom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica). Sledi deficit sa Kazahstanom, Turskom i Poljskom. Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 39,3 odsto ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 28,7 odsto ukupnog uvoza, a odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,2 odsto. U septembru 2026. godine je izvezeno robe u vrednosti od 3,6 milijarde dolara (3651,4 miliona dolara), što čini povećanje od 7,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 4,3 milijarde dolara (4323,0 miliona dolara), što čini povećanje od 5,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 3,1 milijarde evra (3157,7 miliona evra), što čini povećanje od 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3,7 milijarde evra (3740,3 miliona evra), što čini povećanje od 7,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks septembar 2026 / avgust 2026. godine pokazuje rast izvoza za 2,9 odsto i rast uvoza za 1,2 odsto. Računato u evrima, desezonirani indeks septembar 2026 / avgust 2026. godine pokazuje rast izvoza za 3,4 odsto, i rast uvoza za 0,9 odsto. Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec septembar: Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju ostala motorna vozila za prevoz lica,osim autobusa (212 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila, brodove (168 mil.dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrati (163 mil. dolara); sledi izvoz ostalih delova i pribora za motorna vozila (111 mil. dolara); poslednje mesto pripada izvozu rafinisaniog bakra (110 mil. dolara). Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta i ulja od bituminoznih minerala (298 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (125 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz električne energije (98 mil. dolara); sledi uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (60 mil. dolara), poslednje mesto zauzimaju ostali delovi i pribor za motorna vozila (54 mil. dolara).
30.10.
2026.
Poruke iz Brisela najavljuju podršku reformama. Sagovornici NIN-a objašnjavaju šta bi moglo da ubrza evropski put Srbije posle izbora.
30.10.
2026.
RIK je odredio da se izbori ponove na mestima na kojima je glasanje poništeno ili rezultati nisu mogli da se utvrde.
30.10.
2026.
Kompanija je smanjila dugovanja prema bankama, dok je u strateške projekte uložila 19,2 milijarde dinara.
30.10.
2026.
Bez novih dozvola ne bi bili obuhvaćeni nastavak rada NIS-a, pregovori o promeni vlasništva i transport sirove nafte.
30.10.
2026.
API Bank nudi oročenu štednju u evrima na 12 meseci uz kamatnu stopu od 3,80 odsto i mogućnost raspolaganja sa 30 odsto depozita.
30.10.
2026.
Brujić je rekao da se dešava da u menjačnicama nema deviza, ali da građani razumeju trenutnu situaciju.
