Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

Спољна политикаПрви објавио Srbija Danas, 22. окт, 07:30 · последњи 23. окт, 18:06

Украјина на столу, а Зеленски ван игре? Трамп има један циљ, Путин други, а Си своје рачунице - Спрема се самит који би могао да промени свет, а брине Европу

2 медија · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу
Фото из чланка: Блиц
Преглед вести

Хронологија

  1. 07:30
    Србија Данас (отвара се у новом прозору) први објавио
    Украјина на столу, а Зеленски ван игре? Трамп има један циљ, Путин други, а Си своје рачунице - Спрема се самит који би могао да промени свет, а брине Европу
    Потенцијални самит лидера Америке, Кине и Русије био би без преседана. Али да ли ће заиста доћи до њега и шта би се нашло на столу испред Доналда Трампа, Сија Ђинпинга и Владимира Путина? Они би прво морали да се сложе… Цео текст

    Потенцијални самит лидера Америке, Кине и Русије био би без преседана. Али да ли ће заиста доћи до њега и шта би се нашло на столу испред Доналда Трампа, Сија Ђинпинга и Владимира Путина? Они би прво морали да се сложе око агенде, а приче о потенцијалном самиту - које је започео Путин и на којима би се наводно преговарало о окончању рата у Украјини само без Украјине - већ су узнемириле Кијев и његове европске савезнике.

    О потенцијалном састанку између Путина, Сија и Трампа - који би дискутовали о Украјини само без Володимира Зеленског – већ се прича као о “самиту издаје”. До њега долази у тренутку повећаних тензија између Европе, Украјине и САД - а наизглед бољих односа између Русије и САД – због “дила века” између Путина и Трампа око укидања санкција и извоза руског дизела, као и привременог гашења “Старшилда”. Такав самит, на којем за столом не би био Зеленски, био би без преседана и упалио би аларме широм Европе.

    Путин је предложио самит са Трампом и Сијем у вези Украјине у новембру, а Зеленски је већ поручио да САД, Кина и Русија могу да одрже трилатералне састанке али да – ако се прича о Украјини – онда Украјина мора да буде за преговарачким столом.

    - Ништа око Украјине без Украјине, како су моји партнери већ рекли – рекао је Зеленски у уторак, пренела је “Украјинска правда”.

    Сусрет у новембру?

    Трамп, Си и Путин могли би потенцијално да се састану на самиту Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕЦ) у новембру у Шенџену, саопштио је Кремљ у понедељак. Нису разматрани конкретни предлози за састанак или дневни ред, рекао је Кремљ и, како преноси “Франс 24”, додао да се никакав коначан договор о окончању рата у Украјини не може постићи без Кијева.

    Портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да је „коначно решење немогуће без учешћа некога из Кијева ко је спреман да преузме одговорност“.

    Посматрачи су у вези и даље неизвесног сусрета рекли да ће много да зависи од тога да ли три нације могу да се договоре о дневном реду. Ванг Вен са Универзитета Ренмин рекао је за “Саут Чајна морнинг пост” (СЦМП) да дневни ред поставља тон самита и одређује његов успех.

    - Дневни ред је кључна полуга за то да ли састанак уопште може да се одржи - рекао је он.

    Трамп о денуклеаризацији, Путин о Украјини

    Путин је предложио да се одржи самит са Трампом и Сијем како би преговорима окончао рат у Украјини на начин који би ишао у корист Москви, према “Волстрит журналу”. Он је раније рекао да је “потпуно за” трилатерални сусрет али да агенда мора да буде јасна.

    - Свакако је могућ (самит). То ће увелико да зависи од Кине као домаћина догађаја (АПЕЦ) - рекао је Путин.

    Трамп је, међутим, наговестио да је отворен за разговоре – “али не толико због Украјине”.

    - Урадио бих то, не толико због Украјине, већ да разговарамо о денуклеаризацији – рекао је он, пренео је “Аксиос”.

    Ово је питање око којег Кина већ дуго одбија да преговара. Пекинг је дуго одбијао да се прикључи трилатералним разговорима о контроли наоружања са Русијом и САД, указујући да његов нуклеарни арсенал не може да се пореди са америчким и руским. Сматра се да Кина поседује стотине бојевих глава, док се руске и америчке залихе броје у хиљадама. Како сазнаје СЦМП, кинески званичници су приватно поздравили идеју о трилатералном самиту – али нису “агресивно инсистирали” на њима. Такође је било мало суштинске расправе о дневном реду или припремама.

    Ово су неизбежна питања која би се отворила

    Денис Сајмон са Института Квинси рекао је за СЦМП да би нуклеарно питање могло да послужи као најочигледнија полазна тачка, али да би се у сваком разговору неизбежно отворила и питања:

    - Украјине

    - Трговине

    - Тајвана

    - Ширег међународног поретка

    Сергеј Радченко, стручњак за кинеску и руску спољну политику са Универзитета Џонс Хопкинс, рекао је да би састанак три силе Русији пружио прилику да “одвоји САД од европских савезника”, истовремено јачајући статус Русије као велике силе. Он очекује да би Украјина била на столу уколико би дошло до самита, при чему би Русија инсистирала на окончању рата. Ипак, он сумња да би Си “нужно био одушевљен идејом таквог самита”.

    - Си и Путин су раније сарађивали у трилатералним форматима. Али, ово је предлог другачијег реда и могуће је да би Сију било тешко да се снађе у таквом формату - рекао је он за СЦМП.

    "Прилика за Трампа, победа за Путина, брига за Европу"

    Према Сајмону:

    - Трамп би на састанак гледао као на “прилику да покаже да може непосредно да преговара са друге две највеће светске силе, без ограничења традиционалних савеза”

    - За Путина би већ само седење за преговарачким столом представљало дипломатску победу

    - Си би вероватно био најопрезнији од тројице лидера

    Почетак краја глобалног поретка?

    Куи Хонгђијан, са Универзитета страних студија у Пекингу, рекао је да би њихов самит продубио “стратешку забринутост” у Европи и Јапану, јер су обе стране дуго обликовале своју спољну политику у складу са ставом Вашингтона о ривалству великих сила.

    - Уколико би такви разговори постали редовни, то би означило крај глобалног поретка заснованог на сукобљавању блокова и могло би да доведе до тога да се амерички савезници, попут Европе и Јапана, нађу у стању стратешке дезоријентисаности, приморани да преиспитају сопствене позиције на светској сцени – рекао је он за СЦМП.

    Не сматрају сви исто.

    - Свако очекивање да би такав састанак могао да реши сукоб између Русије и Украјине или из темеља преобликује глобални поредак потпуно је нереално - рекао је Ванг са Универзитета Ренмин.

    Позив Зеленском од 45 минута

    У међувремену је Трампов специјални изасланик Стив Виткоф стигао у среду у Санкт Петербург, након сусрета са председником Украјине у Ослу, а очекује се да ће Путину да предложи директне трилатералне преговоре са Трампом и Зеленским, како би се постигао прекид ватре.

    Амерички државни секретар Марко Рубио позвао је Зеленског у уторак, неколико сати пре његовог састанка са Виткофом, наводећи да Трамп није издао наређења да се науди Украјини. Њихов телефонски разговор, који је трајао 45 минута, био је покушај да се спасу затегнути односи Вашингтона, пренео је “Аксиос”.

    - Није било никакве намерне политичке директиве да се предузму кораци како би се нашкодило Украјини – рекао је Рубио Зеленском, одговарајући на оптужбе да САД повлаче подршку Кијеву.

    Он је додао да су такве оптужбе “фрустрирале” Трампа.

  2. 18:06
    Блиц (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 34 сата 37 мин после првог
    Да ли је Трамп издао Украјину или капитулирао пред Путином? „Моћна Америка понижена“
    Енди Макарти, бивши савезни тужилац навео је у суботу да Путин настоји да “поново успостави америчког совјетског непријатеља” и да му “Трамп пружа помоћ и подршку”. Пружање помоћи и подршке део је критеријума… Цео текст

    Енди Макарти, бивши савезни тужилац навео је у суботу да Путин настоји да “поново успостави америчког совјетског непријатеља” и да му “Трамп пружа помоћ и подршку”.

    Пружање помоћи и подршке део је критеријума наведених у трећем члану америчког Устава којима се дефинише издаја

    Тензије између Украјине и Америке све су веће док истовремено делује да долази до отопљавања односа између Вашингтона и Москве. Толико је постало топло да многи говоре о “издаји Украјине” и чак да је “Америка сада савезница Русије”.

    До оваквих навода и затегнуте ситуације на релацији Америка-Украјина као и Европа-Америка – а отопљавања односа на релацији Америка-Русија - дошло је након склапања “дила века” између руског и америчког председника око укидања санкција и извоза руског дизела, као и привременог гашења “Старшилда”, војне верзије Старлинка коју Украјина користи за управљање својим снагама и одбрану од руских напада.

    Трамп је такође изазвао бес због укидања санкција Русији уведених према закону донетом у част покојног сенатора Линдзија Грејема. Ту су и све жешћи позиви из Беле куће на смену Володимира Зеленског, док Владимир Путин наводно предлаже самит са Доналдом Трампом и Сијем Ђинпингом како би преговорима окончали четворогодишњи сукоб у Украјини – без Украјине за столом, према изворима "Волстрит журнала" (WСЈ).

    - Доналд Трамп тренутно не може да примора руског диктатора Владимира Путина да оконча рат упркос њиховом добром односу - иако Кијев очекује да ће политичке тензије са Вашингтоном попустити након међуизбора у САД – рекао је Зеленски у интервјуу за “Блумберг”.

    "Трамп је напустио западни поредак"

    Низ потеза Трампве администрације током протекле недеље поново је покренуо питање поузданости Вашингтона као најважнијег војног партнера Кијева. Ти потези изазвали су забринутост међу европским савезницима и критике аналитичара и америчких званичника.

    Трамп је напустио западни поредак. Амерички председник је током протекле недеље дефинитивно претворио САД у савезника Русије. Трамп је престао да се претвара и сада отворено помаже Кремљу у рату против пријатеља и партнера САД. Амерички врховни командант напустио је западни поредак, најуспешнији и најмоћнији безбедносни систем у историји човечанства, пише у ауторском чланку за “Атлантик” Том Николс.

    Трампови недавни потези у корист Русије толико су очигледни да су изазвали редак талас згражавања с обе стране политичког спектра. И демократе и републиканци сада, чини се, подједнако су ужаснути издајом Украјине и председниковим неодговорним одрицањем од америчке улоге предводника слободног света. Док председникови сарадници грозничаво покушавају да објасне зашто ова “капитулација пред Русијом” није оно што изгледа да јесте – попут сенатора Џејмса Ланкфорда који је рекао да Трамп “ставља амерички народ на прво место” – многи су критиковали његове потезе, наводи Николс.

    "Хитно на саслушање!"

    Сенатор Тед Круз, одани Трампов присталица, назвао је тај потез “грешком”. Али, неки су отишли корак даље.

    Енди Макарти, бивши савезни тужилац који пише за часопис “Нешенел ривјув”, навео је да Путин настоји да “поново успостави америчког совјетског непријатеља” и да му “Трамп пружа помоћ и подршку”. Као правник, Макарти сасвим сигурно није случајно одабрао те речи, истиче Николс. Пружање помоћи и подршке део је критеријума наведених у трећем члану америчког Устава којима се дефинише издаја. Макарти је позвао на “хитна саслушања поводом шокантног интензивирања савезништва Трампа и Путина током ове недеље”.

    Трампова досадашња историја односа са Путином сугерише да он никада није ни намеравао да дозволи спровођење санкција предвиђених Грејемовим законом. Обустављањем примене закона Трамп је послао поруку Украјини, Русији, Европи и америчким савезницима у НАТО-у да су његова Бела кућа и Путинов Кремљ сада на истој страни, пише Николс.

    "Само немојте да разбесните Путина"

    Трамп је упозорио да би, ако разбесне Путина, то могло да има последице по ситуацију у Ирану, наводи Николс.

    - Русија чини веома мало, ако ишта, да помогне Ирану, у поређењу с оним што би могла да уради. Желим да тако и остане, и тако ће бити, осим ако се неки глупаци не испрече на путу – рекао је Трамп и потом навео да је Зеленски добио толико новца од бивше администрације Џоа Бајдена и Европе да “не жели да оконча овај рат, а вероватно то никада није ни желео”.

    Размислите о томе шта је амерички председник управо поручио читавом свету: Молим вас, не мешајте се у мој однос са једним крвавим диктатором, јер би он у супротном могао да помогне земљи против које се управо сада боре амерички војници, пише Николс.

    Лидер најмоћније државе на планети - да, САД то још увек јесу - покушава да наведе све остале, укључујући амерички Конгрес, да избегавају да изазову Путиново незадовољство, уместо да упозори Путина да му не падне на памет да помаже Ирану. Ништа боље не показује колико је Трамп постао слаб пред шефом Кремља, навео је Николс.

    "Ако су они заједно, нас нема"

    Он је оценио да ће, у догледној будућности, судбина Украјине зависити од помоћи Европе. Можда ће Европа наставити да повећава своју подршку, а нови сазив америчког Конгреса могао би да покуша да издејствује већу помоћ од Беле куће. Али сви ће морати да пожуре, јер зима долази. Зеленски, нажалост, зна да је руска победа управо оно што Трамп жели, наводи Николс.

    - Ако ће САД подржати Путина... то је незамисливо. То је трагедија. Наравно, ако те две земље буду заједно, ми нећемо победити. И нећемо моћи да се одржимо - рекао је Зеленски.

    "Оствариле се мрачне приче"

    Николс пише да је свет у којем је Бела кућа савезник Кремља “до сада постојао само у параноичним фикцијама” и да су кандидати којима управљају страни непријатељи и “црвени председници” били фантазије, мрачне приче које су Американци причали једни другима попут оних о духовима око логорске ватре.

    Али тај савез сада постоји. Кад би Стаљин и његови наследници из доба Хладног рата могли да виде шта су Трамп и Путин створили и колико је моћна Америка понижена и бачена на колена, можда би закључили да њихове злокобне наде нису биле неосноване, већ само да су сањали о њиховом остварењу прерано, закључио је Николс.

Ко пише

2медија
2текста
  • Srbija Danas
  • Blic

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Вести

  • Избори1042
  • Друштво855
  • Економија601
  • Спољна политика561
  • Правосуђе502
  • Медији417
  • Безбедност232
  • Политика165
  • Косово57

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4432 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете