Све вести
Фото из чланка: БизнисГрађани се задужују све више, дуг према банкама за годину дана порастао 18,1 одсто
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе бар 2 од 3 медија.
Дуг становништва банкама био је већи 1,1 одсто и износио је око 2.212 милијарди динара. У октобру је тај раст успорио на 0,46 одсто, па је дуг достигао 4.840 милијарди динара, објавило је Удружење банака Србије.
Прошлог месеца у Србији је било 1.116.619 кредитних картица, а износ доцње по основу њиховог коришћења достигао је 1,5 милијарди динара.
Цео упоредни текст32 само у једном
Текст из 3 чланка. 1 реченицу преносе сви, у 3 се разликују.
Још 4 реченице које преноси само по један медиј
Укупни кредити привреде, грађана и предузетника на крају окотбра ове године били су око 4.841 милијарду динара, што је увећање од 0,5 одсто у односу на септембар, при чему је пад кредита привреде био 0,1 одсто, објавило је Удружење банака Србије.Кредити правних лица износили су око 2.524 милијарде динара, позајмице предузетника су увећане 0,8 одсто, на око 104,6 милијарди динара.
Прошлог месеца је укупан дуг по банкарским кредитима достигао 4.840 милијарди динара, док је учешће доцње у укупном дугу пало на 1,8 одсто, наспрам 18,6 одсто пре десет година.
Задуженост привреде, грађана и предузетника према банкама наставила је да расте и на крају октобра достигла готово 4.841 милијарду динара, што је 14,9 одсто више него у истом месецу прошле године, показују подаци најновијег Кредитног извештаја Удружења банака Србије (УБС).
Кредити привреди износили су 2.524 милијарде динара, па су се тако правна лица задуживала за 12,3 одсто одсто више у односу на годину пре, док су код предузетника задужења за позајмице износила 104,6 милијарди динара и већа су за 12,5 одсто у односу на октобар 2025. године.
Дуг становништва банкама био је већи 1,1 одсто и износио је око 2.212 милијарди динара.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Међу кредитима становништва готовински су били већи 0,9 одсто, потрошачки 1,9 одсто, стамбени 1,4 одсто, зајмови за рефинансирање 2,3 одсто, а пољопривредни су били у скоро истим износу као и у септембру.
У кашњењу отплате на крају октобра било је 1,8 укупних банкарских позајмица, колико и у септембру.
Структура кредитног задуживања становништва показује да готовински кредити и даље чине највећи део дуга становништва.
По основу ових позајмица дуг грађана у октобру је достигао 1.079 милијарди динара, што је 17,6 одсто више него у истом месецу прошле године.
На другом месту налазе се стамбени и кредити за адаптацију, чији је укупан износ достигао 944,19 милијарди динара.
Задуженост по овом основу повећана је за 19,1 одсто на годишњем нивоу.
У октобру је тај раст успорио на 0,46 одсто, па је дуг достигао 4.840 милијарди динара, објавило је Удружење банака Србије.
Још 13 реченица, само Бизнис
На трећем месту по обиму кредита становништву налазе се пољопривредне позајмице, које су износиле 104,16 милијарди динара.
Број физичких лица, корисника пољопривредних кредита износио је 37.618.
Грађани су за остале кредите банкама дуговали 52,44 милијарде динара.
Највећи међугодишњи раст међу категоријама кредита становништву забележили су потрошачки зајмови.
Њихов износ у октобру достигао је 31,46 милијарди динара, што је 35,9 одсто више него годину дана раније.
Извор: Удружење банака Србије
Укупно учешће кашњења у отплати банкарских кредита износило је 1,8 одсто.
Највећу доцњу имали су предузетници, код којих је учешће доспелих, а неизмирених обавеза износило 3,3 одсто, док је код правних лица било 2,3 одсто.
Становништво је и даље најуредније у отплати, са доцњом од 1,1 одсто.
Доцња код правних лица и предузетника представља доспеле ненаплаћене обавезе преко 15 дана, а код физичких лица преко 60 дана.
На крају октобра у Србији је било скоро 10,64 милиона текућих рачуна, док је број њихових корисника износио око 6,34 милиона.
У доцњи је било 192.431 текући рачун, а учешће доцње у износу дозвољеног прекорачења достигло је 5,7 одсто.
Број кредитних картица у Србији на крају октобра износио је готово 1,12 милиона, док је укупан број њихових корисника био 852.570.
Прошлог месеца у Србији је било 1.116.619 кредитних картица, а износ доцње по основу њиховог коришћења достигао је 1,5 милијарди динара.
Још 9 реченица које преноси само по један медиј
Учешће доцње у укупном дугу по кредитним картицама смањено је са 15,1 одсто у 2017. на 4,1 одсто крајем октобра 2026.
Укупан дуг по банкарским кредитима порастао је са 4.214 милијарди динара, колико је износио 31. октобра 2025, на 4.840 милијарди динара годину дана касније.
Највећи део односио се на правна лица (2.524 милијарде динара) и становништво (2.211 милијарди), док су кредити предузетницима износили 104,6 милијарди динара.
Учешће доцње у укупном дугу по банкарским кредитима смањено је на 1,8 одсто, са 1,9 одсто годину дана раније.
Поређења ради, пре десет година износило је 18,6 одсто.
Дуг грађана по лизинг уговорима достигао 11,7 милијарди динара
Задуженост грађана по основу лизинг уговора на крају октобра достигла је 11,71 милијарду динара, што је 13,8 одсто више него у истом месецу прошле године, показују подаци Удружења банака Србије.
Број лизинг уговора становништва на крају октобра износио је 5.065, што је 3,3 одсто више него годину дана раније, док је број корисника достигао 4.363, односно био је већи за 2,7 одсто.
У доцњи је било 661 лизинг уговор, готово исто као на крају септембра, када их је било 658. Ипак, учешће доцње у укупном остатку дуга смањено је на 4,2 одсто, са 4,7 одсто у октобру прошле године.
