У реду за благослов: Река верника на Калемегдану чека да се поклони моштима Свете Петке /фото/

БЕОГРАД - Српска православна црква (СПЦ) данас слави празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка, која је једна од најпоштованијих светитељки у српском народу.

Грађани стрпљиво чекају у реду да уђу у капелу и помоле се светитељки, познатој као заштитници жена, дома и породице.

Име Свете Параскеве или Петке долази од грчке речи "параскева" што значи петак, отуда Петка.

Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.

Верници јој се моле за здравље, нарочито очију, и за заштиту породице.

Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији.

Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

Отуд и различити епитети који стоје уз њено име - Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.

Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.

Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.

Рођена је крајем деветог или почетком десетог века у граду Епивату.

само N1

Њени родитељи су били имућни и честити хришћани, а осим ње имали су и старијег сина Јевтимија, који се замонашио по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао и епископ Мадитски.

Имали су двоје деце, сина Јевтимија и ћерку Петку.

само N1

Јевтимије је био старији, замонашио се уз одобрење и благослов родитеља, а касније је постао епископ Мадитски, пише Светосавско звонце.

само N1

Петка је од најранијег детињства била веома побожна.

После смрти родитеља, Петка је желела да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.

После Цариграда, отишла је у Палестину, да би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом.

По Промислу Божјем настанила се у Јорданској пустињи, где се подвизавала до дубоке старости.

Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити.

Када се вратила у Епиват, нико је није препознао јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала.

Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви, а након смрти сахранили су је изван гробља, јер је за суграђане била странкиња.

Светосавско звонце наводи да су је сахранили изван гробља, јер је за суграђане била странкиња.

само Танјуг

На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и рукама у молитвеном положају.

У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Калемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.

Преподобна мати Параскева, била је хришћанска византијска подвижница из 11. века.

само Sputnik Srbija

Њен култ је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

само Sputnik Srbija

Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.

Два века после смрти Свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па је бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа мошти Свете Петке и пренео их у своју престоницу, Трново.

Бугарски цар Јован Асен успео је 1238. године да од њих добије мошти и пренесе их у своју престоницу Трново.

У време Косовске битке и Трново је пало под турску власт, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију.

У време Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.

Тако су мошти Свете Петке пренете у Београд на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји.

Тамо су мошти почивале све до 1521. године, када је Сулејман Други заузео Београд.

Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду.

И тамо су почела да се дешавају чудеса, па су Свету Петку славили не само хришћани него и муслимани.

Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.

Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

Капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за време турске владавине, а данашња капела изграђена је 1937. године према пројекту архитекте Момира Коруновића.

Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успео је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, где и данас почивају, пише "Светосавско звонце".

Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.

Тада се слави још једна светитељка, истог имена - Света мученица Параскева Римска.

Заједнички празник двеју светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.