Sve vesti
Foto iz članka: Sputnik SrbijaU redu za blagoslov: Reka vernika na Kalemegdanu čeka da se pokloni moštima Svete Petke /foto/
Sveta Petka, hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka rođena u Epivatu kod Kalitrakije u Maloj Aziji, obeležava se Petkovdanom 27. oktobra, kada je kapela na Kalemegdanu najposećenije mesto hodočašća.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose bar 3 od 4 medija.
BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka, koja je jedna od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu. Sveta Petka je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka, a dan njenog pomena, Petkovdan, obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.
Kult Svete Petke je izuzetno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama. Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani, a osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.
Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmolio od krstaša mošti Svete Petke i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo. U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. godine osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju.
Ceo uporedni tekst28 rečenica u više medija, 45 samo u jednom
Tekst iz 5 članaka. 2 rečenice prenose svi, u 20 se razlikuju.
Još 4 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik posvećen Svetoj Petki
SPC proslavlja Svetu Petku, veliki broj vernika na Kalemegdanu
Reka ljudi kod kapele Svete Petke na Kalemegdanu: Mole se za čuda svetiteljke kojoj su se klanjali i sultani
Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči "paraskeva" što znači petak, otuda Petka
BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka, koja je jedna od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Građani strpljivo čekaju u redu da uđu u kapelu i pomole se svetiteljki, poznatoj kao zaštitnici žena, doma i porodice.
Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči "paraskeva" što znači petak, otuda Petka.
Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.
Vernici joj se mole za zdravlje, naročito očiju, i za zaštitu porodice.
Sveta Petka je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka, a dan njenog pomena, Petkovdan, obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.
Kult Svete Petke je izuzetno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama.
Otud i različiti epiteti koji stoje uz njeno ime - Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska, Trnovska i tako dalje.
Vernici obeležavaju dan kada je Sveta Petka, koja je srpskog porekla, okončala ovozemaljski život.
Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.
Rođena je krajem devetog ili početkom desetog veka u gradu Epivatu.
Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani, a osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.
Imali su dvoje dece, sina Jevtimija i ćerku Petku.
Jevtimije je bio stariji, zamonašio se uz odobrenje i blagoslov roditelja, a kasnije je postao episkop Maditski, piše Svetosavsko zvonce.
Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna.
Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
Posle Carigrada, otišla je u Palestinu, da bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom.
Po Promislu Božjem nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde se podvizavala do duboke starosti.
Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti.
Kada se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala.
Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi, a nakon smrti sahranili su je izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja.
Svetosavsko zvonce navodi da su je sahranili izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja.
Na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i rukama u molitvenom položaju.
U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava, a najposećenija je kapela na Kalemegdanu koja nosi njeno ime i u kojoj se na dan praznika svake godine okuplja desetine hiljade vernika.
Prepodobna mati Paraskeva, bila je hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka.
Njen kult je izuzetno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama.
Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima, koje počivaju u Jašiju u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.
Još 12 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Tiho se ugasila i napustila ovaj svet.
Sahranjena je izvan groblja jer su je sugrađani smatrali strankinjom.
Posle mnogo godina, na tom mestu trebalo je da bude sahranjen jedan utopljenik.
Dok su kopali grob, radnici su pronašli potpuno očuvano telo, ali tome nisu pridavali značaj.
Tokom noći, jedan od radnika, Georgije, imao je snoviđenje.
Video je ženu kako sedi na prestolu, obasjana svetlošću i okružena svetlim vojnicima, poput carice.
Sveta Petka potom je sišla sa prestola i rekla mu ko je.
Naredila je da njene mošti budu izvađene i položene na časno mesto.
Georgije je ujutru ispričao ukućanima šta je sanjao, pa su svi otišli do groba.
Tamo su zatekli mnogo ljudi jer je i jedna žena, Jevtimija, imala isto snoviđenje.
Mošti Svete Petke potom su položene u crkvu, nakon čega su odmah počela da se dešavaju čudesna isceljenja.
Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima, koje počivaju u Jašiju u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.
Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmolio od krstaša mošti Svete Petke i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo.
Bugarski car Jovan Asen uspeo je 1238. godine da od njih dobije mošti i prenese ih u svoju prestonicu Trnovo.
U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo pod tursku vlast, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju.
U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. godine osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju.
Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji.
Tamo su mošti počivale sve do 1521. godine, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd.
On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu.
I tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hrišćani nego i muslimani.
Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.
Kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene za vreme turske vladavine, a današnja kapela izgrađena je 1937. godine prema projektu arhitekte Momira Korunovića.
Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši, gde i danas počivaju, piše "Svetosavsko zvonce".
Uz Petkovdan, kult prepodobne Paraskeve obeležava se i 8. avgusta, na dan prenosa njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju.
Tada se slavi još jedna svetiteljka, istog imena - Sveta mučenica Paraskeva Rimska.
Zajednički praznik dveju svetiteljki istog imena proslavlja se kao Sveta Petka Trnova.
Još 23 rečenice, samo Sputnik Srbija
Veruje se da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.
Kapela je podignuta na inicijativu Patrijarha Varnave i osveštana na dan Svete Petke 1937. godine.
Kapela je podignuta na inicijativu Patrijarha Varnave i osveštana na dan Svete Petke 1937. godine.
Svake godine na njen praznik, u crkvi na Kalemegdanu, koja nosi njeno ime, okupi se veliki broj vernika, koji strpljivo čekaju da se poklone moštima svetiteljke.
Svake godine na njen praznik, u crkvi na Kalemegdanu, koja nosi njeno ime, okupi se veliki broj vernika, koji strpljivo čekaju da se poklone moštima svetiteljke.
Svake godine, 27 oktobra, Kapela Svete Petke na Kalemegdanu postane mesto hodočašća verujućeg naroda.
Svake godine, 27 oktobra, Kapela Svete Petke na Kalemegdanu postane mesto hodočašća verujućeg naroda.
U redu za blagoslov.
Reka vernika na Kalemegdanu čeka da se pokloni moštima Svete Petke
U redu za blagoslov.
Reka vernika na Kalemegdanu čeka da se pokloni moštima Svete Petke
U narodnoj tradiciji postoji i verovanje da Sveta Petka pomaže ljudima koji imaju probleme sa vidom, zbog čega se na pojedinim mestima poštuju izvori i vode povezani sa njenim imenom.
U narodnoj tradiciji postoji i verovanje da Sveta Petka pomaže ljudima koji imaju probleme sa vidom, zbog čega se na pojedinim mestima poštuju izvori i vode povezani sa njenim imenom.
Veruje se takođe da Sveta Petka pomaže ženama koje imaju zdravstvene teškoće, a posebno trudnicama i porodiljama tokom trudnoće, porođaja i oporavka.
Veruje se takođe da Sveta Petka pomaže ženama koje imaju zdravstvene teškoće, a posebno trudnicama i porodiljama tokom trudnoće, porođaja i oporavka.
Tradicionalno, obeležavanje Svete Petke otpočelo je Svetom liturgijom u Crkvi Ružici na Kalemegdanu
Tradicionalno, obeležavanje Svete Petke otpočelo je Svetom liturgijom u Crkvi Ružici na Kalemegdanu
Sveta Petka je mnogima porodična slava i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.
Sveta Petka je mnogima porodična slava i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.
Prema običajima, slavska trpeza na dan Svete Petke se ne sklanja do sutradan, a kada svi gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi svetica posetila i blagosiljala njen dom.
Prema običajima, slavska trpeza na dan Svete Petke se ne sklanja do sutradan, a kada svi gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi svetica posetila i blagosiljala njen dom.
Vredni bogoslovi vernicima dele vodu sa izvora Svete Petke, koja je u pravoslavnom narodu duboko cenjena zbog svojih umirujućih i, prema verovanju, isceljujućih i čudotvornih svojstava.
Vredni bogoslovi vernicima dele vodu sa izvora Svete Petke, koja je u pravoslavnom narodu duboko cenjena zbog svojih umirujućih i, prema verovanju, isceljujućih i čudotvornih svojstava.
