
Осумњичени су саслушани пред Посебним одељењем за сузбијање корупције ВЈТ у Београду: Југослав Н. (71), Олга Н. (71) и Ђорђе Н. (45).
Ово наводи један извор
ПРЕД Посебним одељењем за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду саслушани су директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Југослав Н. (71) као и Олга Н. (71) и Ђорђе Н. (45), а након саслушања тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да осумњиченима одреди притвор.
Након саслушања тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да сва тројица осумњичених буду у притвору.
Ово наводи један извор
ПРЕД Посебним одељењем за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду саслушани су директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Југослав Н. (71) као и Олга Н. (71) и Ђорђе Н. (45), а након саслушања тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да осумњиченима одреди притвор.
Фото: вјт.рс
Они су саслушани због сумње да су у периоду од новембра 2019. године до новембра 2024. године у Београду, Чачку, Ужицу, Бајиној Башти и Црној Гори извршили пренос и конверзију имовине у укупном износу од најмање 650.000 евра са знањем да она потиче од криминалне делатности, а у намери да прикрију њено незаконито порекло, саопштено је из тог тужилаштва. Како се наводи, осумњичени су се на саслушању бранили ћутањем, односно искористили су своје законско право да не износе одбрану.
Након саслушања тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да осумњиченима одреди притвор због опасности од бекства, да не би утицали на сведоке и да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду. Свим осумњиченима се на терет ставља кривично дело прање новца, а Југославу Н. и кривично дело непријављивање имовине и прихода или давање лажних података о имовини и приходима из члана 101 Закона о спречавању корупције.
Тужилаштво је притвор предложило због опасности од бекства, утицаја на сведоке и опасности од понављања кривичног дела.
Ово наводи један извор
Након саслушања тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да осумњиченима одреди притвор због опасности од бекства, да не би утицали на сведоке и да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду. Свим осумњиченима се на терет ставља кривично дело прање новца, а Југославу Н. и кривично дело непријављивање имовине и прихода или давање лажних података о имовини и приходима из члана 101 Закона о спречавању корупције.
Осумњичени су се на саслушању бранили ћутањем.
Ово наводи један извор
Они су саслушани због сумње да су у периоду од новембра 2019. године до новембра 2024. године у Београду, Чачку, Ужицу, Бајиној Башти и Црној Гори извршили пренос и конверзију имовине у укупном износу од најмање 650.000 евра са знањем да она потиче од криминалне делатности, а у намери да прикрију њено незаконито порекло, саопштено је из тог тужилаштва. Како се наводи, осумњичени су се на саслушању бранили ћутањем, односно искористили су своје законско право да не износе одбрану.
У извештају Агенцији за спречавање корупције поднетом крајем марта 2025, Николић је пријавио месечна примања од 370.000 динара, сувласништво над станом од 66 квадрата, гаражно место од 13,5 квадрата, два аутомобила (Шкода Фелициа 1996. и Ниссан Тида 1.6 Висиа 2008) и штедњу у банци.
Ово наводи један извор
Према последњем Извештају објављеном на Агенцији за спречавање корупције први човек РЗМЗ-а Југослав Николић пријавио је месечна примања у износу од 370.000 динара.
Сувласник је двособног стана од 66 квадрата за који је наведено да је стечен куповином. Власник је гаражног места од 13,5 квадрата, такође стечен куповином.
У имовинској карти навео је и два аутомобила - "шкода фелициа" 1996. и "ниссан тида 1.6 висиа" 2008. За оба аутомобила наведено је да начин стицања куповина. Има пријављену штедњу у банци. Извештај је поднет крајем марта 2025. године.
У извештају Агенције из 2015. Николић је пријавио плату од 153.911,64 динара, стан, гаражу, шуму од 551 квадратних метара и штедњу у банци, али није пријавио аутомобиле.
Ово наводи један извор
У Извештају Агенције из 2015. године Николић је од непокретности, поред стана и гараже, пријавио је и шуму од 551 метара квадратних, али том приликом није пријавио аутомобиле. Према том Извештају, примао је плату у износу од 153.911,64 динара. И у Извештају из 2015. године пријавио је штедњу у банци.
Југослав Николић је директор РХМЗ-а од јуна 2014, првобитно као вршилац дужности, а потом званично решењем Владе Србије; дипломирао је метеорологију на Универзитету у Београду где је стекао магистериј и докторат, и стални је представник Србије у WМО, ЕУМЕТНЕТ и ЕЦМWФ.
Ово наводи један извор
Др Југослав Николић налази се на функцији директора Републичког хидрометеоролошког завода од јуна 2014. године. Он је на то место првобитно дошао као вршилац дужности након смене претходног директора, а потом је званично постављен решењем Владе Републике Србије.
Свако ко је некада отишао на сајт Републичког хидрометеоролошког завода да провери временску прогнозу, прво што угледа јесте фотографија директора ова институције. И тако је већ годинама.
Према биографији са сајта РХМЗ-а, Николић је и стални представник Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији (WМО), Европској метеоролошкој мрежи (ЕУМЕТНЕТ) и Европском центру за средњорочну прогнозу времена (ЕЦМWФ).
Дипломирао је метеорологију на Универзитету у Београду, где је стекао и звања магистра и доктора наука.
Навод, непотврђеноДиректор РХМЗ-а Југослав Николић (71) ухапшен је по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, заједно са О. Н. (71) и Ђ. Н. (45), због сумње на прање новца.
Овај навод преносе
По налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду су ухапшени директор Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Југослав Николић (71), О. Н. (71) и Ђ. Н. (45), због сумње да су прали новац и прикривали његово незаконито порекло.
Навод, непотврђеноПрема тужилаштву, осумњичени се сумњиче да су од новембра 2019. до новембра 2024. у Београду, Чачку, Ужицу, Бајиној Башти и Црној Гори пренели и конвертирали имовину у укупном износу од најмање 650.000 евра знајући да потиче од криминалне делатности.
Овај навод преносе
Према саопштењу Вишег јавног тужилаштва, сумња се да су осумњичени од новембра 2019. до новембра 2024. године, на територији Београда, Чачка, Ужица, Бајине Баште и Црне Горе, извршили пренос и конверзију имовине у укупном износу од најмање 650.000 евра, знајући да потиче од криминалне делатности.
Они су саслушани због сумње да су у периоду од новембра 2019. године до новембра 2024. године у Београду, Чачку, Ужицу, Бајиној Башти и Црној Гори извршили пренос и конверзију имовине у укупном износу од најмање 650.000 евра са знањем да она потиче од криминалне делатности, а у намери да прикрију њено незаконито порекло, саопштено је из тог тужилаштва. Како се наводи, осумњичени су се на саслушању бранили ћутањем, односно искористили су своје законско право да не износе одбрану.
Навод, непотврђеноСвим осумњиченима се на терет ставља кривично дело прање новца, а Југославу Н. и кривично дело непријављивање имовине и прихода или давање лажних података о имовини и приходима из члана 101 Закона о спречавању корупције.
Овај навод преносе
Након саслушања тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да осумњиченима одреди притвор због опасности од бекства, да не би утицали на сведоке и да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду. Свим осумњиченима се на терет ставља кривично дело прање новца, а Југославу Н. и кривично дело непријављивање имовине и прихода или давање лажних података о имовини и приходима из члана 101 Закона о спречавању корупције.
Навод, непотврђеноТужилаштво наводи да Југослав Николић, као јавни функционер и директор РХМЗ-а, није пријављивао битне промене имовине Агенцији за спречавање корупције, иако је био законски обавезан.
Овај навод преносе
Директору РХМЗ-а на терет се ставља и непријављивање имовине и прихода, односно давање лажних података о имовини и приходима. Тужилаштво наводи и да као јавни функционер и директор РХМЗ-а није пријављивао битне промене у имовини Агенцији за спречавање корупције, иако је на то био законски обавезан.
При томе, у погледу наведеног увећања своје имовине није подносио извештаје о битним променама имовине Агенцији за спречавање корупције, као јавни функционер – директор РХМЗ, што је био дужан да чини у складу са чланом 69. Закона о спречавању корупције. Олга Н. је, како се сумња, у перидоу од јуна 2021. године до 2023. године извршила пренос новца од најмање 227.548,00 евра за који нема порекло у законитим приходима, на име куповине више некретнина-станова, гаражног места, те пословног простора у Чачку и Црној Гори. Ђорђе Н. је, како се сумња, у јуну 2021. године извршио пренос новца од најмање 1,5 милиона динара на име куповине стана у Црној Гори.
Навод, непотврђеноПрема тужилаштву, Југослав Н. је у том периоду извршио готовинске уплате без порекла у приходима у укупном износу од 41.878.195,00 динара, 43.150,00 евра и 44.760,00 швајцарских франака на своје рачуне у једној банци, те куповао некретнине у Београду, Ужицу и Црној Гори.
Овај навод преносе
Сумња се да је Југослав Н. у наведеном периоду извршио готовинске уплате новца, за који нема порекло у приходима, у укупном износу од 41.878.195,00 динара, 43.150,00 евра и 44.760,00 швајцарских франака на своје рачуне отворене у једној банци, те је куповао некретнине у Београду, Ужицу и Црној Гори.
Навод, непотврђеноПрема тужилаштву, Олга Н. је од јуна 2021. до 2023. пренела новац од најмање 227.548,00 евра без порекла у законитим приходима, за куповину станова, гаражног места и пословног простора у Чачку и Црној Гори.
Овај навод преносе
При томе, у погледу наведеног увећања своје имовине није подносио извештаје о битним променама имовине Агенцији за спречавање корупције, као јавни функционер – директор РХМЗ, што је био дужан да чини у складу са чланом 69. Закона о спречавању корупције. Олга Н. је, како се сумња, у перидоу од јуна 2021. године до 2023. године извршила пренос новца од најмање 227.548,00 евра за који нема порекло у законитим приходима, на име куповине више некретнина-станова, гаражног места, те пословног простора у Чачку и Црној Гори. Ђорђе Н. је, како се сумња, у јуну 2021. године извршио пренос новца од најмање 1,5 милиона динара на име куповине стана у Црној Гори.
Навод, непотврђеноПрема тужилаштву, Ђорђе Н. је у јуну 2021. пренео новац од најмање 1,5 милиона динара за куповину стана у Црној Гори.
Овај навод преносе
При томе, у погледу наведеног увећања своје имовине није подносио извештаје о битним променама имовине Агенцији за спречавање корупције, као јавни функционер – директор РХМЗ, што је био дужан да чини у складу са чланом 69. Закона о спречавању корупције. Олга Н. је, како се сумња, у перидоу од јуна 2021. године до 2023. године извршила пренос новца од најмање 227.548,00 евра за који нема порекло у законитим приходима, на име куповине више некретнина-станова, гаражног места, те пословног простора у Чачку и Црној Гори. Ђорђе Н. је, како се сумња, у јуну 2021. године извршио пренос новца од најмање 1,5 милиона динара на име куповине стана у Црној Гори.
Навод, непотврђеноПрема тужилаштву, Југослав Н. и Олга Н. су 22. новембра 2024. у Чачку и 28. новембра 2024. у Црној Гори закључили уговор о уступању и расподели имовине за живота којим су Ђорђу Н. уступили своја својинска права на више станова, гаражних места, парцела и пословног простора, ради прикривања незаконитог порекла имовине.
Овај навод преносе
Такође постоје основи сумње да су Југослав Н. и Олга Н. су 22. новембра 2024. године у Чачку и 28. новембра 2024. године у Црној Гори извршили пренос имовине са знањем да та имовина потиче од криминалне делатности, у намери да се прикрије њено незаконито порекло, тако што су у Чачку код јавног бележника закључили уговор о уступању и расподели имовине за живота којим су уступили Ђорђу Н. сва својинска права која имају на више станова, гаражних места и катастарских парцела, као и једном пословном простору.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.