Особе које намерно уништавају службену документацију, о чему се говори у јавности у првим постизборним данима у Србији, могле би да одговарају за више кривичних дела одједном (у стицају).
У зависности од околности и броја доказаних кривичних дела, јединствене казне затвора могле би да буду и знатно строже од пет година, колико је запрећено за појединачна дела.
Засад непотврђени извештаји о томе да се у државним институцијама уништава документација изазвали су реакцију Врховног јавног тужилаштва, али и студената, који су позвали узбуњиваче да пријаве такве случајеве.
Иако се на први поглед може учинити да је уништавање документације начин да се прикрију трагови евентуалних кривичних дела и избегне одговорност, Кривични законик предвиђа затворске казне и за само уништавање службених списа, а у одређеним околностима оно може представљати и додатно кривично дело.
Дело на које се у свом упутству позвала врховна јавна тужитељка Загорка Доловац јесте „Одузимање и уништење службеног печата и службеног списа“, из члана 328 Кривичног законика.
За свакога ко противправно уништи, сакрије, оштети или учини неупотребљивим службени печат, књигу, спис или исправу која припада државном органу, предузећу или установи, односно другом субјекту који врши јавна овлашћења, или се код њих налази, предвиђена је казна до три године затвора.
Закон предвиђа кажњавање чак и за покушај извршења овог дела.
Међутим, уколико се испостави да су тачне информације о организованом уништавању документације, посебно ако је циљ био прикривање ранијих незаконитости, одговорност не мора да се заврши на овом члану.
Кривични законик, наиме, предвиђа и дело „Фалсификовање службене исправе“, које, упркос називу, обухвата и уништавање или прикривање службених списа од стране службених и одговорних лица. За ово дело, из члана 357, запрећена је казна од три месеца до пет година затвора.
Ту је и члан 336, који се односи на „Спречавање и ометање доказивања“. Уколико се докаже да је документација уништавана са намером да се спречи или отежа доказивање, запрећена је казна од три месеца до три године затвора, уз новчану казну.
Ако је то учињено у кривичном поступку, казна може износити од шест месеци до пет година затвора, такође уз новчану казну.
Осим тога, предвиђене су казне и за оне који помогну учиниоцу после извршеног кривичног дела, као и за удруживање ради вршења кривичних дела.
Постоји, дакле, могућност да се у неким случајевима разматра више кривичних дела у стицају. Међутим, то не значи да би се свако уништавање документације аутоматски квалификовало као више кривичних дела.
Ако дође до суђења, према члану 60 Кривичног законика, када се суди за више кривичних дела у стицају, јединствена казна затвора мора бити већа од најтеже појединачно утврђене казне, али не сме достићи њихов збир, нити, по општем правилу, прећи 20 година затвора.
Опширније о томе како би поправка друштва на пољу правосуђа могла да буде први и основни задатак нове политике, прочитајте у новом броју Недељника.
„Самоодрицање од утицаја на правосуђе, медије, спорт, културу у циљу њиховог контролисања, одлика је реформаторске владе. Након периода успостављања стабилности мора доћи до повлачења државе из друштва“, пише адвокат Виктор Гостиљац.
