Сједињене Америчке Државе и Израел припремају опције за нову војну операцију против Ирана, која би могла да буде покренута након америчких избора на средини мандата, 3. новембра. Према писању "Њујорк тајмса",… Цео текст
Сједињене Америчке Државе и Израел припремају опције за нову војну операцију против Ирана, која би могла да буде покренута након америчких избора на средини мандата, 3. новембра. Према писању "Њујорк тајмса", потенцијалне мете обухватају иранска нуклеарна постројења, енергетску инфраструктуру и залихе ракета и дронова.
Лист се позива на америчке званичнике и друге особе упознате са разговорима о могућој операцији. Према њиховим наводима, америчка и израелска војска појачале су војне вежбе, укључујући летове изнад Ирака током којих увежбавају маневре за евентуалне нападе.
Амерички министар одбране Пит Хегсет састао се ове недеље у Израелу са премијером Бењамином Нетањахуом, а једна од тема разговора била је могућност покретања нове операције против Ирана.
Према изворима на које се позива амерички лист, поједини званичници сматрају да би интензивна тродневна кампања могла озбиљно да погоди иранску привреду и примора Техеран на уступке у дипломатским преговорима.
Ипак, постоје сумње да би нови напади остварили жељене резултате. Претходна фаза сукоба довела је до раста цена енергената и инфлације, додатно погоршала безбедносну ситуацију на Блиском истоку и оптеретила америчке залихе пресретача ракета.
Није познато да ли ће амерички председник Доналд Трамп одобрити нову операцију. Бела кућа је, према извештајима медија, поручила да не коментарише војне планове који можда постоје, док Трамп наставља да оставља отворене различите опције како би спречио Иран да дође до нуклеарног оружја.
Једна од могућих мета је иранско нуклеарно постројење познато као "Планина пијука", које се налази дубоко испод површине земље и повезано је са иранским нуклеарним програмом.
Трамп је раније изјавио да би Сједињене Државе могле да размотре напад на тај објекат. Поменуо је и бомбу МОАБ, познату као "мајка свих бомби", тешку приближно 10.000 килограма.
Међутим, стручњаци упозоравају да би њена способност да уништи постројење дубоко укопано у чврстој стени била ограничена. У извештајима се наводи и да би употреба таквог оружја захтевала ангажовање транспортног авиона МЦ-130, чија би безбедност у таквој операцији представљала додатни изазов.
Због тога остаје неизвесно да ли би овај тип бомбе уопште био употребљен и какав би ефекат могао да има на постројење које се налази под великом количином стенске масе.
Поједини амерички званичници сматрају да би у избору мета требало избећи рафинерије и нафтну инфраструктуру, како се не би изазвао нови раст цена горива. Таква одлука, међутим, не би уклонила ризик од ширег сукоба.
Ирански званичници упозорили су да би, у случају нових америчких и израелских удара, могли да прошире списак мета. Међу објектима које су поменули налазе се комерцијални бродови, енергетска постројења, центри за обраду података и подводни интернет каблови.
Политички аналитичар из Техерана Пејман Салехи изјавио је да би иранска одмазда могла да обухвати и велика саудијска нафтна постројења, укључујући објекте компаније Арамко. Такав сценарио могао би да утиче на снабдевање енергентима и доведе до новог раста цена на светском тржишту.
Додатну забринутост изазива и безбедносна ситуација у Саудијској Арабији. Амерички Стејт департмент наложио је делу државних службеника и члановима њихових породица да напусте ту земљу због погоршане безбедносне ситуације и напада јеменских Хута, које подржава Иран.
На могуће потезе Вашингтона и Тел Авива могли би да утичу и политички догађаји. Избори у Израелу заказани су за 27. октобар, док се у Сједињеним Државама избори на средини мандата одржавају 3. новембра.
Према мишљењу појединих аналитичара, евентуални пораз Нетањахуа могао би да закомпликује доношење одлуке о новој војној операцији. С друге стране, израелски премијер би могућност заједничког напада са САД могао да користи у политичким преговорима и настојањима да обезбеди подршку влади националног јединства.
За сада нема потврде да је одлука о новим ударима донета. Извештаји указују на то да се војне опције разматрају, али исход зависи од процене америчког председника и развоја дипломатских контаката.
Ирански званичници тврде да су припремили нове циљеве и тактике за случај да земља поново буде нападнута.
Махди Мохамади, виши саветник главног иранског преговарача, одбацио је као „фантазију“ могућност да би Сједињене Државе могле да окончају нови талас напада у року од 72 сата. Поручио је да ће Иран одлучивати када ће се рат завршити.
Његова изјава додатно наглашава разлику између очекивања појединих америчких званичника, који сматрају да би кратка и интензивна кампања могла да примора Техеран на уступке, и става иранске стране, која најављује одговор у случају нових напада.
Док се војни планови разрађују, а обе стране разматрају могуће потезе, остаје отворено питање да ли ће дипломатски напори спречити нову фазу сукоба или ће Блиски исток ући у још један период појачаних војних и економских тензија.
Србија Данас
