Sjedinjene Američke Države i Izrael pripremaju opcije za novu vojnu operaciju protiv Irana, koja bi mogla da bude pokrenuta nakon američkih izbora na sredini mandata, 3. novembra. Prema pisanju "Njujork tajmsa",… Ceo tekst
Sjedinjene Američke Države i Izrael pripremaju opcije za novu vojnu operaciju protiv Irana, koja bi mogla da bude pokrenuta nakon američkih izbora na sredini mandata, 3. novembra. Prema pisanju "Njujork tajmsa", potencijalne mete obuhvataju iranska nuklearna postrojenja, energetsku infrastrukturu i zalihe raketa i dronova.
List se poziva na američke zvaničnike i druge osobe upoznate sa razgovorima o mogućoj operaciji. Prema njihovim navodima, američka i izraelska vojska pojačale su vojne vežbe, uključujući letove iznad Iraka tokom kojih uvežbavaju manevre za eventualne napade.
Američki ministar odbrane Pit Hegset sastao se ove nedelje u Izraelu sa premijerom Benjaminom Netanjahuom, a jedna od tema razgovora bila je mogućnost pokretanja nove operacije protiv Irana.
Prema izvorima na koje se poziva američki list, pojedini zvaničnici smatraju da bi intenzivna trodnevna kampanja mogla ozbiljno da pogodi iransku privredu i primora Teheran na ustupke u diplomatskim pregovorima.
Ipak, postoje sumnje da bi novi napadi ostvarili željene rezultate. Prethodna faza sukoba dovela je do rasta cena energenata i inflacije, dodatno pogoršala bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku i opteretila američke zalihe presretača raketa.
Nije poznato da li će američki predsednik Donald Tramp odobriti novu operaciju. Bela kuća je, prema izveštajima medija, poručila da ne komentariše vojne planove koji možda postoje, dok Tramp nastavlja da ostavlja otvorene različite opcije kako bi sprečio Iran da dođe do nuklearnog oružja.
Jedna od mogućih meta je iransko nuklearno postrojenje poznato kao "Planina pijuka", koje se nalazi duboko ispod površine zemlje i povezano je sa iranskim nuklearnim programom.
Tramp je ranije izjavio da bi Sjedinjene Države mogle da razmotre napad na taj objekat. Pomenuo je i bombu MOAB, poznatu kao "majka svih bombi", tešku približno 10.000 kilograma.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi njena sposobnost da uništi postrojenje duboko ukopano u čvrstoj steni bila ograničena. U izveštajima se navodi i da bi upotreba takvog oružja zahtevala angažovanje transportnog aviona MC-130, čija bi bezbednost u takvoj operaciji predstavljala dodatni izazov.
Zbog toga ostaje neizvesno da li bi ovaj tip bombe uopšte bio upotrebljen i kakav bi efekat mogao da ima na postrojenje koje se nalazi pod velikom količinom stenske mase.
Pojedini američki zvaničnici smatraju da bi u izboru meta trebalo izbeći rafinerije i naftnu infrastrukturu, kako se ne bi izazvao novi rast cena goriva. Takva odluka, međutim, ne bi uklonila rizik od šireg sukoba.
Iranski zvaničnici upozorili su da bi, u slučaju novih američkih i izraelskih udara, mogli da prošire spisak meta. Među objektima koje su pomenuli nalaze se komercijalni brodovi, energetska postrojenja, centri za obradu podataka i podvodni internet kablovi.
Politički analitičar iz Teherana Pejman Salehi izjavio je da bi iranska odmazda mogla da obuhvati i velika saudijska naftna postrojenja, uključujući objekte kompanije Aramko. Takav scenario mogao bi da utiče na snabdevanje energentima i dovede do novog rasta cena na svetskom tržištu.
Dodatnu zabrinutost izaziva i bezbednosna situacija u Saudijskoj Arabiji. Američki Stejt department naložio je delu državnih službenika i članovima njihovih porodica da napuste tu zemlju zbog pogoršane bezbednosne situacije i napada jemenskih Huta, koje podržava Iran.
Na moguće poteze Vašingtona i Tel Aviva mogli bi da utiču i politički događaji. Izbori u Izraelu zakazani su za 27. oktobar, dok se u Sjedinjenim Državama izbori na sredini mandata održavaju 3. novembra.
Prema mišljenju pojedinih analitičara, eventualni poraz Netanjahua mogao bi da zakomplikuje donošenje odluke o novoj vojnoj operaciji. S druge strane, izraelski premijer bi mogućnost zajedničkog napada sa SAD mogao da koristi u političkim pregovorima i nastojanjima da obezbedi podršku vladi nacionalnog jedinstva.
Za sada nema potvrde da je odluka o novim udarima doneta. Izveštaji ukazuju na to da se vojne opcije razmatraju, ali ishod zavisi od procene američkog predsednika i razvoja diplomatskih kontakata.
Iranski zvaničnici tvrde da su pripremili nove ciljeve i taktike za slučaj da zemlja ponovo bude napadnuta.
Mahdi Mohamadi, viši savetnik glavnog iranskog pregovarača, odbacio je kao „fantaziju“ mogućnost da bi Sjedinjene Države mogle da okončaju novi talas napada u roku od 72 sata. Poručio je da će Iran odlučivati kada će se rat završiti.
Njegova izjava dodatno naglašava razliku između očekivanja pojedinih američkih zvaničnika, koji smatraju da bi kratka i intenzivna kampanja mogla da primora Teheran na ustupke, i stava iranske strane, koja najavljuje odgovor u slučaju novih napada.
Dok se vojni planovi razrađuju, a obe strane razmatraju moguće poteze, ostaje otvoreno pitanje da li će diplomatski napori sprečiti novu fazu sukoba ili će Bliski istok ući u još jedan period pojačanih vojnih i ekonomskih tenzija.
Srbija Danas
