Говорећи о протестима и нередима у више европских земаља, бивша амбасадорка и потпредседница Форума за међународне односе Бранка Латиновић за Н1 је навела да се све структуре становништва укључују у протесте, а да почиње са студентским или ученичким, те се придружују и синдикати.
„То је и отпор везан за јачање екстремне деснице, нарочито изражено у Шпанији, Португалији, Немачкој. То је одговор јавности и друштва према реалним индикаторима који наговештавају даље јачање ултра-деснице, не класичне деснице“, рекла је Латиновић за Н1.
Додала је да су млади то препознали, а да се већина скупова завршава новом паролом – овде су антифашисти.
„То је њихов одговор на напоре јачања деснице. Случај Берлина – становници се суочавају са енормним станаринама и нова левица је победила на тој платформи да ће извршити реформу стамбене политике да би учинила доступним станове за становнике Берлина по приступачним ценама“, навела је.
Додала је да у Француској и широм Европе питање образовања – не само за квалитета образовања, него и услова у којима се одвија, смањеног броја професора, смањења или неповећавања стипендија, повећавање цена студентских домова…
„Ученици, студенти су били први који су реаговали после дужег времена, мада смо имали у Француској пре неколико година жуте прслуке, повезане са најавом Макронове реформе од које је морао да одустане – реформе пензионог система, и ако изузмемо протесте од прошле године везано за догађаје у Гази, то су први велики и масовни протести који подсећају на оне из 1968. године, који су исто тако били последица неједнакости у друштву“, рекла је.
Како је додала, десне владе су повезане са крупним капиталом.
„Део неједнакости, односно гнева и великих побуна делова друштва је последица и тога што држава не реагује одговарајућим мерама, односно регулативом“, рекла је и додала да су велики проблем високе станарине.
Истакла је и да се на западу лични стандард не мери само по плати, него и по видовима осигурања и бенефитима.
„И ту се земље ЕУ разликују везане за примања средње класе – то је носилац и мотор сваког друштва. Ми смо сведоци шта се нама десило у нашем друштву и да се ту мора повести рачуна. Разлике су велике, још увек су разлике у југоисточном делу Европе где су нове чланице – примања су од 1.500 до 2.000 евра месечно, до много већих примања (у другим земљама, прим. Н1). Постоји дискрепанција у оквиру ЕУ“, навела је.
Латиновић је казала и да постоји нова неизвесност и страх који је везан за вештачку интелигенцију.
„Њена примена је све масовнија, ту није проблем само што доводи до ризика везано за многе ствари, него може да угрози и егзистенцију људи – може да замени што већи број оних који раде“, рекла је.
Подсећамо, полицијска префектура Париза је саопштила да до понедељка продужава важење ноћног полицијског часа који је у деловима главног града Француске уведен због насиља и пљачке током демонстрација.
После насиља, пљачке и вандализма који су се догодили прошлог викенда, градске власти Париза позвале су становнике да буду „изузетно опрезни“ у суботу због ризика од даљег насиља од „изгредника, који нису повезани са друштвеним покретом“.
Трошкови живота и последице раста цена енергената подстичу друштвену мобилизацију далеко изван граница Француске и призори протеста, од којих неки постају насилни, све су учесталији широм Европе.
Нереди у Шпанији, у Барселони, уследили су након протеста одржаних широм земље, на којима су грађани захтевали решавање кризе изазване исељењем једне 87-годишње жене у Мадриду.
Ти протести, заједно са одбацивањем декрета о сузбијању исељења и ограничавању притиска на закупнине, подстакли су премијера Педра Санчеса да распише превремене изборе за 29. новембар.
