Govoreći o protestima i neredima u više evropskih zemalja, bivša ambasadorka i potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović za N1 je navela da se sve strukture stanovništva uključuju u proteste, a da počinje sa studentskim ili učeničkim, te se pridružuju i sindikati.
„To je i otpor vezan za jačanje ekstremne desnice, naročito izraženo u Španiji, Portugaliji, Nemačkoj. To je odgovor javnosti i društva prema realnim indikatorima koji nagoveštavaju dalje jačanje ultra-desnice, ne klasične desnice“, rekla je Latinović za N1.
Dodala je da su mladi to prepoznali, a da se većina skupova završava novom parolom – ovde su antifašisti.
„To je njihov odgovor na napore jačanja desnice. Slučaj Berlina – stanovnici se suočavaju sa enormnim stanarinama i nova levica je pobedila na toj platformi da će izvršiti reformu stambene politike da bi učinila dostupnim stanove za stanovnike Berlina po pristupačnim cenama“, navela je.
Dodala je da u Francuskoj i širom Evrope pitanje obrazovanja – ne samo za kvaliteta obrazovanja, nego i uslova u kojima se odvija, smanjenog broja profesora, smanjenja ili nepovećavanja stipendija, povećavanje cena studentskih domova…
„Učenici, studenti su bili prvi koji su reagovali posle dužeg vremena, mada smo imali u Francuskoj pre nekoliko godina žute prsluke, povezane sa najavom Makronove reforme od koje je morao da odustane – reforme penzionog sistema, i ako izuzmemo proteste od prošle godine vezano za događaje u Gazi, to su prvi veliki i masovni protesti koji podsećaju na one iz 1968. godine, koji su isto tako bili posledica nejednakosti u društvu“, rekla je.
Kako je dodala, desne vlade su povezane sa krupnim kapitalom.
„Deo nejednakosti, odnosno gneva i velikih pobuna delova društva je posledica i toga što država ne reaguje odgovarajućim merama, odnosno regulativom“, rekla je i dodala da su veliki problem visoke stanarine.
Istakla je i da se na zapadu lični standard ne meri samo po plati, nego i po vidovima osiguranja i benefitima.
„I tu se zemlje EU razlikuju vezane za primanja srednje klase – to je nosilac i motor svakog društva. Mi smo svedoci šta se nama desilo u našem društvu i da se tu mora povesti računa. Razlike su velike, još uvek su razlike u jugoistočnom delu Evrope gde su nove članice – primanja su od 1.500 do 2.000 evra mesečno, do mnogo većih primanja (u drugim zemljama, prim. N1). Postoji diskrepancija u okviru EU“, navela je.
Latinović je kazala i da postoji nova neizvesnost i strah koji je vezan za veštačku inteligenciju.
„Njena primena je sve masovnija, tu nije problem samo što dovodi do rizika vezano za mnoge stvari, nego može da ugrozi i egzistenciju ljudi – može da zameni što veći broj onih koji rade“, rekla je.
Podsećamo, policijska prefektura Pariza je saopštila da do ponedeljka produžava važenje noćnog policijskog časa koji je u delovima glavnog grada Francuske uveden zbog nasilja i pljačke tokom demonstracija.
Posle nasilja, pljačke i vandalizma koji su se dogodili prošlog vikenda, gradske vlasti Pariza pozvale su stanovnike da budu „izuzetno oprezni“ u subotu zbog rizika od daljeg nasilja od „izgrednika, koji nisu povezani sa društvenim pokretom“.
Troškovi života i posledice rasta cena energenata podstiču društvenu mobilizaciju daleko izvan granica Francuske i prizori protesta, od kojih neki postaju nasilni, sve su učestaliji širom Evrope.
Neredi u Španiji, u Barseloni, usledili su nakon protesta održanih širom zemlje, na kojima su građani zahtevali rešavanje krize izazvane iseljenjem jedne 87-godišnje žene u Madridu.
Ti protesti, zajedno sa odbacivanjem dekreta o suzbijanju iseljenja i ograničavanju pritiska na zakupnine, podstakli su premijera Pedra Sančesa da raspiše prevremene izbore za 29. novembar.
