ПравосуђеПрви објавио Nedeljnik, 4. нов, 18:10

Танасије Маринковић: Доловац може да покрене управни спор за поништавање акта о помиловању

1 медиј · 1 текст · 1 изворни Истражи мрежу

Шта наводе медији

Професор уставног права и члан Републичке изборне комисије Танасије Маринковић рекао је за Н1 да врховна јавна тужитељка Загорка Доловац може да поднесе тужбу Управном суду и покрене управни спор за поништавање акта о помиловању.
Ово наводи један извор
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Професор уставног права и члан Републичке изборне комисије Танасије Маринковић рекао је за Н1 да врховна јавна тужитељка Загорка Доловац може да поднесе тужбу Управном суду и покрене управни спор за поништавање акта о помиловању.
Маринковић је оценио да би било много ефикасније да тужбу поднесе врховна јавна тужитељка него да терет покретања поступака буде на оштећенима.
Ово наводи један извор
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Нагласио је да би „било много ефикасније“ да то учини врховна јавна тужитељка, него да терет покретања поступака буде на оштећенима. Маринковић је објаснио да је Закон о управним споровима из 2009. отворио могућност да и акти председника државе буду предмет судског преиспитивања. Говорећи о помиловањима која је Александар Вучић потписао пред крај мандата, Маринковић је оценио да те одлуке представљају праву слику начина на који је Вучић обављао председничку функцију. Према његовим речима, раније је грађанима могло да делује апстрактно када се говорило о кршењу Устава и угрожавању независности судства. „Многима није било јасно како је он све кршио Устав. Нарушавање судске независности било је апстрактно, али када видимо да су људи који су нападали друге ослобођени кривичног гоњења, да је реч о тешким преступима и да се не види основ за помиловање, видимо да је своју функцију све време користио тако што је злоупотребљавао своју моћ према грађанима и да је помиловање користио као неку врсту ‘батине’“, оценио је Маринковић. „закон из 2009. омогућио да се преиспита акт шефа државе“ Ипак, како Танасије Маринковић објашњава, постоји правни пут којим би одлуке о помиловању могле да буду оспорене, а као најефикаснији види покретање управног спора. „Постоји ефикасан метод да се тај акт оспори, а то је тужба коју би, рецимо, врховна јавна тужитељка Загорка Доловац могла да поднесе Управном суду и да се покрене управни спор за поништавање управног акта, односно одлуке о помиловању. То је много сврсисходније. И оштећени, односно они који су жртве тих дела, могу да поднесу тужбу Управном суду, али је много ефикасније да врховна јавна тужитељка то учини у односу на читав акт“, рекао је Маринковић.
Маринковић је објаснио да је Закон о управним споровима из 2009. отворио могућност да и акти председника државе буду предмет судског преиспитивања.
Ово наводи један извор
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Нагласио је да би „било много ефикасније“ да то учини врховна јавна тужитељка, него да терет покретања поступака буде на оштећенима. Маринковић је објаснио да је Закон о управним споровима из 2009. отворио могућност да и акти председника државе буду предмет судског преиспитивања. Говорећи о помиловањима која је Александар Вучић потписао пред крај мандата, Маринковић је оценио да те одлуке представљају праву слику начина на који је Вучић обављао председничку функцију. Према његовим речима, раније је грађанима могло да делује апстрактно када се говорило о кршењу Устава и угрожавању независности судства. „Многима није било јасно како је он све кршио Устав. Нарушавање судске независности било је апстрактно, али када видимо да су људи који су нападали друге ослобођени кривичног гоњења, да је реч о тешким преступима и да се не види основ за помиловање, видимо да је своју функцију све време користио тако што је злоупотребљавао своју моћ према грађанима и да је помиловање користио као неку врсту ‘батине’“, оценио је Маринковић. „закон из 2009. омогућио да се преиспита акт шефа државе“ Ипак, како Танасије Маринковић објашњава, постоји правни пут којим би одлуке о помиловању могле да буду оспорене, а као најефикаснији види покретање управног спора. „Постоји ефикасан метод да се тај акт оспори, а то је тужба коју би, рецимо, врховна јавна тужитељка Загорка Доловац могла да поднесе Управном суду и да се покрене управни спор за поништавање управног акта, односно одлуке о помиловању. То је много сврсисходније. И оштећени, односно они који су жртве тих дела, могу да поднесу тужбу Управном суду, али је много ефикасније да врховна јавна тужитељка то учини у односу на читав акт“, рекао је Маринковић. Подсетимо, Министарство правде објавило је јуче списак 49 особа које је бивши преседник Александар Вучић помиловао 27. септембра. Маринковић је објаснио да постоји схватање да су поједини акти председника државе политички и дискрециони, али је како је навео, законски оквир је касније промењен због чега постоји могућност да се акт о помиловању нађе пред Управним судом. „Постоји схватање да су акти шефа државе, такозвани политички акти, дискрециони и да не могу бити предмет судског испитивања. Али када је донет нови Закон о управним споровима 2009. године, укинута је одредба према којој се не могу преиспитивати акти шефа државе донети непосредно на основу Устава. Законодавац је тиме ставио до знања да се они могу преиспитивати пред Управним судом“, објаснио је Маринковић.
Према Маринковићу, новим Законом о управним споровима 2009. укинута је одредба према којој се не могу преиспитивати акти шефа државе донети непосредно на основу Устава.
Ово наводи један извор
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)„Постоји схватање да су акти шефа државе, такозвани политички акти, дискрециони и да не могу бити предмет судског испитивања. Али када је донет нови Закон о управним споровима 2009. године, укинута је одредба према којој се не могу преиспитивати акти шефа државе донети непосредно на основу Устава. Законодавац је тиме ставио до знања да се они могу преиспитивати пред Управним судом“, објаснио је Маринковић.
Маринковић је навео да постоји правни пут којим би одлуке о помиловању могле да буду оспорене, а као најефикаснији види покретање управног спора.
Ово наводи један извор
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Ипак, како Танасије Маринковић објашњава, постоји правни пут којим би одлуке о помиловању могле да буду оспорене, а као најефикаснији види покретање управног спора.
Маринковић је рекао да и оштећени, односно жртве дела, могу да поднесу тужбу Управном суду, али да је ефикасније да то учини врховна јавна тужитељка у односу на читав акт.
Ово наводи један извор
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)„Постоји ефикасан метод да се тај акт оспори, а то је тужба коју би, рецимо, врховна јавна тужитељка Загорка Доловац могла да поднесе Управном суду и да се покрене управни спор за поништавање управног акта, односно одлуке о помиловању. То је много сврсисходније. И оштећени, односно они који су жртве тих дела, могу да поднесу тужбу Управном суду, али је много ефикасније да врховна јавна тужитељка то учини у односу на читав акт“, рекао је Маринковић.
Маринковић је објаснио да постоји схватање да су поједини акти председника државе политички и дискрециони, али да је законски оквир касније промењен, чиме постоји могућност да се акт о помиловању нађе пред Управним судом.
Ово наводи један извор
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Маринковић је објаснио да постоји схватање да су поједини акти председника државе политички и дискрециони, али је како је навео, законски оквир је касније промењен због чега постоји могућност да се акт о помиловању нађе пред Управним судом.
Према Маринковићу, Управни суд могао би да донесе одлуку о привременом заустављању дејства акта о помиловању док траје поступак.
Ово наводи један извор
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Према његовим речима, Управни суд могао би да донесе одлуку и о привременом заустављању дејства таквог акта док траје поступак. „Тај суд може да одлучи да привремено обустави извршење тог акта како не би дошло до ослобађајућих пресуда, што сада формално-правно може да се деси, јер су акти о помиловању достављени“, рекао је Маринковић.
Маринковић је рекао да појединачно покретање поступака за оштећене значи додатне трошкове и потребу за ангажовањем адвоката.
Ово наводи један извор
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Како је објаснио, појединачно покретање поступака за оштећене значи и додатне трошкове и потребу за ангажовањем адвоката.
Маринковић сматра да би, уколико се утврде незаконитости приликом доношења одлука о помиловању, могло да се отвори питање кривичне одговорности.
Ово наводи један извор
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Маринковић сматра и да би, уколико се утврдиле незаконитости приликом доношења одлука о помиловању, могло да се отвори питање кривичне одговорности.
Маринковић је оценио да тужилаштво треба најпре да покрене поступак за оспоравање аката о помиловању, а потом, уколико постоје услови, да испита евентуалну кривичну одговорност.
Ово наводи један извор
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Према његовим речима, тужилаштво би најпре требало да покрене поступак за оспоравање аката о помиловању, а потом, уколико за то постоје услови, да испита евентуалну кривичну одговорност.
Навод, непотврђеноМаринковић је оценио да је, по свему судећи, дошло до повреде поступка код одлука о помиловању и да је Вучић прекорачио границе своје слободне оцене.
Овај навод преносе
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)„Тужилаштво баш зато треба да покрене оспоравање тог акта, да би потом повело поступак за злоупотребу службеног положаја. Мислим да примера има напретек. По свему судећи, дошло је и до повреде поступка када је реч о одлукама о помиловању, а јасно нам је и да је Вучић прекорачио границе своје слободне оцене“, рекао је Маринковић.
Навод, непотврђеноМаринковић је оценио да помиловања које је Александар Вучић потписао пред крај мандата представљају праву слику начина на који је обављао председничку функцију и да је своју функцију користио злоупотребљавајући моћ према грађанима.
Овај навод преносе
- Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Говорећи о помиловањима која је Александар Вучић потписао пред крај мандата, Маринковић је оценио да те одлуке представљају праву слику начина на који је Вучић обављао председничку функцију. Према његовим речима, раније је грађанима могло да делује апстрактно када се говорило о кршењу Устава и угрожавању независности судства. „Многима није било јасно како је он све кршио Устав. Нарушавање судске независности било је апстрактно, али када видимо да су људи који су нападали друге ослобођени кривичног гоњења, да је реч о тешким преступима и да се не види основ за помиловање, видимо да је своју функцију све време користио тако што је злоупотребљавао своју моћ према грађанима и да је помиловање користио као неку врсту ‘батине’“, оценио је Маринковић.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Још у фокусу

Све вести

Правосуђе4. нов, 20:38

Приведено девет особа, међу њима командант САЈ Игор Жмирић, због сумње за мучење у гаражи Владе Србије

6 медијаИнсајдер, Интермагазин, 021 …

Шта наводе медији

Професор уставног права и члан Републичке изборне комисије Танасије Маринковић рекао је за Н1 да врховна јавна тужитељка Загорка Доловац може да поднесе тужбу Управном суду и покрене управни спор за поништавање акта о помиловању.

Ово наводи један извор

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Професор уставног права и члан Републичке изборне комисије Танасије Маринковић рекао је за Н1 да врховна јавна тужитељка Загорка Доловац може да поднесе тужбу Управном суду и покрене управни спор за поништавање акта о помиловању.

Маринковић је оценио да би било много ефикасније да тужбу поднесе врховна јавна тужитељка него да терет покретања поступака буде на оштећенима.

Ово наводи један извор

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Нагласио је да би „било много ефикасније“ да то учини врховна јавна тужитељка, него да терет покретања поступака буде на оштећенима. Маринковић је објаснио да је Закон о управним споровима из 2009. отворио могућност да и акти председника државе буду предмет судског преиспитивања. Говорећи о помиловањима која је Александар Вучић потписао пред крај мандата, Маринковић је оценио да те одлуке представљају праву слику начина на који је Вучић обављао председничку функцију. Према његовим речима, раније је грађанима могло да делује апстрактно када се говорило о кршењу Устава и угрожавању независности судства. „Многима није било јасно како је он све кршио Устав. Нарушавање судске независности било је апстрактно, али када видимо да су људи који су нападали друге ослобођени кривичног гоњења, да је реч о тешким преступима и да се не види основ за помиловање, видимо да је своју функцију све време користио тако што је злоупотребљавао своју моћ према грађанима и да је помиловање користио као неку врсту ‘батине’“, оценио је Маринковић. „закон из 2009. омогућио да се преиспита акт шефа државе“ Ипак, како Танасије Маринковић објашњава, постоји правни пут којим би одлуке о помиловању могле да буду оспорене, а као најефикаснији види покретање управног спора. „Постоји ефикасан метод да се тај акт оспори, а то је тужба коју би, рецимо, врховна јавна тужитељка Загорка Доловац могла да поднесе Управном суду и да се покрене управни спор за поништавање управног акта, односно одлуке о помиловању. То је много сврсисходније. И оштећени, односно они који су жртве тих дела, могу да поднесу тужбу Управном суду, али је много ефикасније да врховна јавна тужитељка то учини у односу на читав акт“, рекао је Маринковић.

Маринковић је објаснио да је Закон о управним споровима из 2009. отворио могућност да и акти председника државе буду предмет судског преиспитивања.

Ово наводи један извор

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Нагласио је да би „било много ефикасније“ да то учини врховна јавна тужитељка, него да терет покретања поступака буде на оштећенима. Маринковић је објаснио да је Закон о управним споровима из 2009. отворио могућност да и акти председника државе буду предмет судског преиспитивања. Говорећи о помиловањима која је Александар Вучић потписао пред крај мандата, Маринковић је оценио да те одлуке представљају праву слику начина на који је Вучић обављао председничку функцију. Према његовим речима, раније је грађанима могло да делује апстрактно када се говорило о кршењу Устава и угрожавању независности судства. „Многима није било јасно како је он све кршио Устав. Нарушавање судске независности било је апстрактно, али када видимо да су људи који су нападали друге ослобођени кривичног гоњења, да је реч о тешким преступима и да се не види основ за помиловање, видимо да је своју функцију све време користио тако што је злоупотребљавао своју моћ према грађанима и да је помиловање користио као неку врсту ‘батине’“, оценио је Маринковић. „закон из 2009. омогућио да се преиспита акт шефа државе“ Ипак, како Танасије Маринковић објашњава, постоји правни пут којим би одлуке о помиловању могле да буду оспорене, а као најефикаснији види покретање управног спора. „Постоји ефикасан метод да се тај акт оспори, а то је тужба коју би, рецимо, врховна јавна тужитељка Загорка Доловац могла да поднесе Управном суду и да се покрене управни спор за поништавање управног акта, односно одлуке о помиловању. То је много сврсисходније. И оштећени, односно они који су жртве тих дела, могу да поднесу тужбу Управном суду, али је много ефикасније да врховна јавна тужитељка то учини у односу на читав акт“, рекао је Маринковић. Подсетимо, Министарство правде објавило је јуче списак 49 особа које је бивши преседник Александар Вучић помиловао 27. септембра. Маринковић је објаснио да постоји схватање да су поједини акти председника државе политички и дискрециони, али је како је навео, законски оквир је касније промењен због чега постоји могућност да се акт о помиловању нађе пред Управним судом. „Постоји схватање да су акти шефа државе, такозвани политички акти, дискрециони и да не могу бити предмет судског испитивања. Али када је донет нови Закон о управним споровима 2009. године, укинута је одредба према којој се не могу преиспитивати акти шефа државе донети непосредно на основу Устава. Законодавац је тиме ставио до знања да се они могу преиспитивати пред Управним судом“, објаснио је Маринковић.

Према Маринковићу, новим Законом о управним споровима 2009. укинута је одредба према којој се не могу преиспитивати акти шефа државе донети непосредно на основу Устава.

Ово наводи један извор

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)„Постоји схватање да су акти шефа државе, такозвани политички акти, дискрециони и да не могу бити предмет судског испитивања. Али када је донет нови Закон о управним споровима 2009. године, укинута је одредба према којој се не могу преиспитивати акти шефа државе донети непосредно на основу Устава. Законодавац је тиме ставио до знања да се они могу преиспитивати пред Управним судом“, објаснио је Маринковић.

Маринковић је навео да постоји правни пут којим би одлуке о помиловању могле да буду оспорене, а као најефикаснији види покретање управног спора.

Ово наводи један извор

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Ипак, како Танасије Маринковић објашњава, постоји правни пут којим би одлуке о помиловању могле да буду оспорене, а као најефикаснији види покретање управног спора.

Маринковић је рекао да и оштећени, односно жртве дела, могу да поднесу тужбу Управном суду, али да је ефикасније да то учини врховна јавна тужитељка у односу на читав акт.

Ово наводи један извор

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)„Постоји ефикасан метод да се тај акт оспори, а то је тужба коју би, рецимо, врховна јавна тужитељка Загорка Доловац могла да поднесе Управном суду и да се покрене управни спор за поништавање управног акта, односно одлуке о помиловању. То је много сврсисходније. И оштећени, односно они који су жртве тих дела, могу да поднесу тужбу Управном суду, али је много ефикасније да врховна јавна тужитељка то учини у односу на читав акт“, рекао је Маринковић.

Маринковић је објаснио да постоји схватање да су поједини акти председника државе политички и дискрециони, али да је законски оквир касније промењен, чиме постоји могућност да се акт о помиловању нађе пред Управним судом.

Ово наводи један извор

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Маринковић је објаснио да постоји схватање да су поједини акти председника државе политички и дискрециони, али је како је навео, законски оквир је касније промењен због чега постоји могућност да се акт о помиловању нађе пред Управним судом.

Према Маринковићу, Управни суд могао би да донесе одлуку о привременом заустављању дејства акта о помиловању док траје поступак.

Ово наводи један извор

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Према његовим речима, Управни суд могао би да донесе одлуку и о привременом заустављању дејства таквог акта док траје поступак. „Тај суд може да одлучи да привремено обустави извршење тог акта како не би дошло до ослобађајућих пресуда, што сада формално-правно може да се деси, јер су акти о помиловању достављени“, рекао је Маринковић.

Маринковић је рекао да појединачно покретање поступака за оштећене значи додатне трошкове и потребу за ангажовањем адвоката.

Ово наводи један извор

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Како је објаснио, појединачно покретање поступака за оштећене значи и додатне трошкове и потребу за ангажовањем адвоката.

Маринковић сматра да би, уколико се утврде незаконитости приликом доношења одлука о помиловању, могло да се отвори питање кривичне одговорности.

Ово наводи један извор

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Маринковић сматра и да би, уколико се утврдиле незаконитости приликом доношења одлука о помиловању, могло да се отвори питање кривичне одговорности.

Маринковић је оценио да тужилаштво треба најпре да покрене поступак за оспоравање аката о помиловању, а потом, уколико постоје услови, да испита евентуалну кривичну одговорност.

Ово наводи један извор

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Према његовим речима, тужилаштво би најпре требало да покрене поступак за оспоравање аката о помиловању, а потом, уколико за то постоје услови, да испита евентуалну кривичну одговорност.

Навод, непотврђеноМаринковић је оценио да је, по свему судећи, дошло до повреде поступка код одлука о помиловању и да је Вучић прекорачио границе своје слободне оцене.

Овај навод преносе

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)„Тужилаштво баш зато треба да покрене оспоравање тог акта, да би потом повело поступак за злоупотребу службеног положаја. Мислим да примера има напретек. По свему судећи, дошло је и до повреде поступка када је реч о одлукама о помиловању, а јасно нам је и да је Вучић прекорачио границе своје слободне оцене“, рекао је Маринковић.

Навод, непотврђеноМаринковић је оценио да помиловања које је Александар Вучић потписао пред крај мандата представљају праву слику начина на који је обављао председничку функцију и да је своју функцију користио злоупотребљавајући моћ према грађанима.

Овај навод преносе

Недељник, 4. нов, 18:10 (отвара се у новом прозору)Говорећи о помиловањима која је Александар Вучић потписао пред крај мандата, Маринковић је оценио да те одлуке представљају праву слику начина на који је Вучић обављао председничку функцију. Према његовим речима, раније је грађанима могло да делује апстрактно када се говорило о кршењу Устава и угрожавању независности судства. „Многима није било јасно како је он све кршио Устав. Нарушавање судске независности било је апстрактно, али када видимо да су људи који су нападали друге ослобођени кривичног гоњења, да је реч о тешким преступима и да се не види основ за помиловање, видимо да је своју функцију све време користио тако што је злоупотребљавао своју моћ према грађанима и да је помиловање користио као неку врсту ‘батине’“, оценио је Маринковић.