Sve vesti
Foto iz članka: NedeljnikTanasije Marinković: Dolovac može da pokrene upravni spor za poništavanje akta o pomilovanju
Šta navode mediji
Profesor ustavnog prava i član Republičke izborne komisije Tanasije Marinković rekao je za N1 da vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac može da podnese tužbu Upravnom sudu i pokrene upravni spor za poništavanje akta o pomilovanju.
Ovo navodi jedan izvor
Nedeljnik, 4. nov, 18:10 (otvara se u novom prozoru)
Profesor ustavnog prava i član Republičke izborne komisije Tanasije Marinković rekao je za N1 da vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac može da podnese tužbu Upravnom sudu i pokrene upravni spor za poništavanje akta o pomilovanju.
Marinković je ocenio da bi bilo mnogo efikasnije da tužbu podnese vrhovna javna tužiteljka nego da teret pokretanja postupaka bude na oštećenima.
Ovo navodi jedan izvor
Naglasio je da bi „bilo mnogo efikasnije“ da to učini vrhovna javna tužiteljka, nego da teret pokretanja postupaka bude na oštećenima. Marinković je objasnio da je Zakon o upravnim sporovima iz 2009. otvorio mogućnost da i akti predsednika države budu predmet sudskog preispitivanja. Govoreći o pomilovanjima koja je Aleksandar Vučić potpisao pred kraj mandata, Marinković je ocenio da te odluke predstavljaju pravu sliku načina na koji je Vučić obavljao predsedničku funkciju. Prema njegovim rečima, ranije je građanima moglo da deluje apstraktno kada se govorilo o kršenju Ustava i ugrožavanju nezavisnosti sudstva. „Mnogima nije bilo jasno kako je on sve kršio Ustav. Narušavanje sudske nezavisnosti bilo je apstraktno, ali kada vidimo da su ljudi koji su napadali druge oslobođeni krivičnog gonjenja, da je reč o teškim prestupima i da se ne vidi osnov za pomilovanje, vidimo da je svoju funkciju sve vreme koristio tako što je zloupotrebljavao svoju moć prema građanima i da je pomilovanje koristio kao neku vrstu ‘batine’“, ocenio je Marinković. „zakon iz 2009. omogućio da se preispita akt šefa države“ Ipak, kako Tanasije Marinković objašnjava, postoji pravni put kojim bi odluke o pomilovanju mogle da budu osporene, a kao najefikasniji vidi pokretanje upravnog spora. „Postoji efikasan metod da se taj akt ospori, a to je tužba koju bi, recimo, vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac mogla da podnese Upravnom sudu i da se pokrene upravni spor za poništavanje upravnog akta, odnosno odluke o pomilovanju. To je mnogo svrsishodnije. I oštećeni, odnosno oni koji su žrtve tih dela, mogu da podnesu tužbu Upravnom sudu, ali je mnogo efikasnije da vrhovna javna tužiteljka to učini u odnosu na čitav akt“, rekao je Marinković.
Marinković je objasnio da je Zakon o upravnim sporovima iz 2009. otvorio mogućnost da i akti predsednika države budu predmet sudskog preispitivanja.
Ovo navodi jedan izvor
Naglasio je da bi „bilo mnogo efikasnije“ da to učini vrhovna javna tužiteljka, nego da teret pokretanja postupaka bude na oštećenima. Marinković je objasnio da je Zakon o upravnim sporovima iz 2009. otvorio mogućnost da i akti predsednika države budu predmet sudskog preispitivanja. Govoreći o pomilovanjima koja je Aleksandar Vučić potpisao pred kraj mandata, Marinković je ocenio da te odluke predstavljaju pravu sliku načina na koji je Vučić obavljao predsedničku funkciju. Prema njegovim rečima, ranije je građanima moglo da deluje apstraktno kada se govorilo o kršenju Ustava i ugrožavanju nezavisnosti sudstva. „Mnogima nije bilo jasno kako je on sve kršio Ustav. Narušavanje sudske nezavisnosti bilo je apstraktno, ali kada vidimo da su ljudi koji su napadali druge oslobođeni krivičnog gonjenja, da je reč o teškim prestupima i da se ne vidi osnov za pomilovanje, vidimo da je svoju funkciju sve vreme koristio tako što je zloupotrebljavao svoju moć prema građanima i da je pomilovanje koristio kao neku vrstu ‘batine’“, ocenio je Marinković. „zakon iz 2009. omogućio da se preispita akt šefa države“ Ipak, kako Tanasije Marinković objašnjava, postoji pravni put kojim bi odluke o pomilovanju mogle da budu osporene, a kao najefikasniji vidi pokretanje upravnog spora. „Postoji efikasan metod da se taj akt ospori, a to je tužba koju bi, recimo, vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac mogla da podnese Upravnom sudu i da se pokrene upravni spor za poništavanje upravnog akta, odnosno odluke o pomilovanju. To je mnogo svrsishodnije. I oštećeni, odnosno oni koji su žrtve tih dela, mogu da podnesu tužbu Upravnom sudu, ali je mnogo efikasnije da vrhovna javna tužiteljka to učini u odnosu na čitav akt“, rekao je Marinković. Podsetimo, Ministarstvo pravde objavilo je juče spisak 49 osoba koje je bivši presednik Aleksandar Vučić pomilovao 27. septembra. Marinković je objasnio da postoji shvatanje da su pojedini akti predsednika države politički i diskrecioni, ali je kako je naveo, zakonski okvir je kasnije promenjen zbog čega postoji mogućnost da se akt o pomilovanju nađe pred Upravnim sudom. „Postoji shvatanje da su akti šefa države, takozvani politički akti, diskrecioni i da ne mogu biti predmet sudskog ispitivanja. Ali kada je donet novi Zakon o upravnim sporovima 2009. godine, ukinuta je odredba prema kojoj se ne mogu preispitivati akti šefa države doneti neposredno na osnovu Ustava. Zakonodavac je time stavio do znanja da se oni mogu preispitivati pred Upravnim sudom“, objasnio je Marinković.
Prema Marinkoviću, novim Zakonom o upravnim sporovima 2009. ukinuta je odredba prema kojoj se ne mogu preispitivati akti šefa države doneti neposredno na osnovu Ustava.
Ovo navodi jedan izvor
„Postoji shvatanje da su akti šefa države, takozvani politički akti, diskrecioni i da ne mogu biti predmet sudskog ispitivanja. Ali kada je donet novi Zakon o upravnim sporovima 2009. godine, ukinuta je odredba prema kojoj se ne mogu preispitivati akti šefa države doneti neposredno na osnovu Ustava. Zakonodavac je time stavio do znanja da se oni mogu preispitivati pred Upravnim sudom“, objasnio je Marinković.
Marinković je naveo da postoji pravni put kojim bi odluke o pomilovanju mogle da budu osporene, a kao najefikasniji vidi pokretanje upravnog spora.
Ovo navodi jedan izvor
Ipak, kako Tanasije Marinković objašnjava, postoji pravni put kojim bi odluke o pomilovanju mogle da budu osporene, a kao najefikasniji vidi pokretanje upravnog spora.
Marinković je rekao da i oštećeni, odnosno žrtve dela, mogu da podnesu tužbu Upravnom sudu, ali da je efikasnije da to učini vrhovna javna tužiteljka u odnosu na čitav akt.
Ovo navodi jedan izvor
„Postoji efikasan metod da se taj akt ospori, a to je tužba koju bi, recimo, vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac mogla da podnese Upravnom sudu i da se pokrene upravni spor za poništavanje upravnog akta, odnosno odluke o pomilovanju. To je mnogo svrsishodnije. I oštećeni, odnosno oni koji su žrtve tih dela, mogu da podnesu tužbu Upravnom sudu, ali je mnogo efikasnije da vrhovna javna tužiteljka to učini u odnosu na čitav akt“, rekao je Marinković.
Marinković je objasnio da postoji shvatanje da su pojedini akti predsednika države politički i diskrecioni, ali da je zakonski okvir kasnije promenjen, čime postoji mogućnost da se akt o pomilovanju nađe pred Upravnim sudom.
Ovo navodi jedan izvor
Marinković je objasnio da postoji shvatanje da su pojedini akti predsednika države politički i diskrecioni, ali je kako je naveo, zakonski okvir je kasnije promenjen zbog čega postoji mogućnost da se akt o pomilovanju nađe pred Upravnim sudom.
Prema Marinkoviću, Upravni sud mogao bi da donese odluku o privremenom zaustavljanju dejstva akta o pomilovanju dok traje postupak.
Ovo navodi jedan izvor
Prema njegovim rečima, Upravni sud mogao bi da donese odluku i o privremenom zaustavljanju dejstva takvog akta dok traje postupak. „Taj sud može da odluči da privremeno obustavi izvršenje tog akta kako ne bi došlo do oslobađajućih presuda, što sada formalno-pravno može da se desi, jer su akti o pomilovanju dostavljeni“, rekao je Marinković.
Marinković je rekao da pojedinačno pokretanje postupaka za oštećene znači dodatne troškove i potrebu za angažovanjem advokata.
Ovo navodi jedan izvor
Kako je objasnio, pojedinačno pokretanje postupaka za oštećene znači i dodatne troškove i potrebu za angažovanjem advokata.
Marinković smatra da bi, ukoliko se utvrde nezakonitosti prilikom donošenja odluka o pomilovanju, moglo da se otvori pitanje krivične odgovornosti.
Ovo navodi jedan izvor
Marinković smatra i da bi, ukoliko se utvrdile nezakonitosti prilikom donošenja odluka o pomilovanju, moglo da se otvori pitanje krivične odgovornosti.
Marinković je ocenio da tužilaštvo treba najpre da pokrene postupak za osporavanje akata o pomilovanju, a potom, ukoliko postoje uslovi, da ispita eventualnu krivičnu odgovornost.
Ovo navodi jedan izvor
Prema njegovim rečima, tužilaštvo bi najpre trebalo da pokrene postupak za osporavanje akata o pomilovanju, a potom, ukoliko za to postoje uslovi, da ispita eventualnu krivičnu odgovornost.
Navod, nepotvrđenoMarinković je ocenio da je, po svemu sudeći, došlo do povrede postupka kod odluka o pomilovanju i da je Vučić prekoračio granice svoje slobodne ocene.
Ovaj navod prenose
„Tužilaštvo baš zato treba da pokrene osporavanje tog akta, da bi potom povelo postupak za zloupotrebu službenog položaja. Mislim da primera ima napretek. Po svemu sudeći, došlo je i do povrede postupka kada je reč o odlukama o pomilovanju, a jasno nam je i da je Vučić prekoračio granice svoje slobodne ocene“, rekao je Marinković.
Navod, nepotvrđenoMarinković je ocenio da pomilovanja koje je Aleksandar Vučić potpisao pred kraj mandata predstavljaju pravu sliku načina na koji je obavljao predsedničku funkciju i da je svoju funkciju koristio zloupotrebljavajući moć prema građanima.
Ovaj navod prenose
Govoreći o pomilovanjima koja je Aleksandar Vučić potpisao pred kraj mandata, Marinković je ocenio da te odluke predstavljaju pravu sliku načina na koji je Vučić obavljao predsedničku funkciju. Prema njegovim rečima, ranije je građanima moglo da deluje apstraktno kada se govorilo o kršenju Ustava i ugrožavanju nezavisnosti sudstva. „Mnogima nije bilo jasno kako je on sve kršio Ustav. Narušavanje sudske nezavisnosti bilo je apstraktno, ali kada vidimo da su ljudi koji su napadali druge oslobođeni krivičnog gonjenja, da je reč o teškim prestupima i da se ne vidi osnov za pomilovanje, vidimo da je svoju funkciju sve vreme koristio tako što je zloupotrebljavao svoju moć prema građanima i da je pomilovanje koristio kao neku vrstu ‘batine’“, ocenio je Marinković.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
