Све вести
Фото из чланка: ДанасСветска банка прогнозира раст БДП-а Србије од 3,1 одсто ове и 3,7 одсто следеће године
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Очекује се убрзање привредног раста Западног Балкана За 2027. годину предвиђа раст БДП-а од 3,7 одсто.
Директорка сектора Светске банке за Западни Балкан Шаоћинг Ју изјавила је да у тренутку појачане геополитичке неизвесности и слабог раста на страни кључних трговинских партнера, Западни Балкан је још једном доказао своју економску отпорност. „Па ипак, отпорност сама по себи није довољна да овом региону помогне да оствари конвергенцију са просечним дохотком Европске уније или отвори квалитетна радна места која су потребна грађанима.
Радна места стварају динамични приватни сектори, а следећа фаза раста захтева ефикасне, предвидљиве прописе и уклањање трговинских баријера, и то не само на границама већ и иза њих”, закључила је она.
Цео упоредни текст67 само у једном
Текст из 2 чланка. 5 реченица преносе сви, у 5 се разликују.
Још 23 реченице које преноси само по један медиј
У Србији се у 2026. години очекује убрзање привредног раста на више од три одсто, подстакнутог поновним покретањем кључних индустријских активности, снажним резултатом извоза и опоравком сектора услуга, наводи се у новом извештају Светске банке.
Како се додаје, кључни допринос дало је и обнављање производње у секторима нафте и аутомобилске индустрије.
На страни расхода, раст у првој половини 2026. првенствено је водила већа потрошња у условима успоравања инфлације и снажне експанзије кредитирања домаћинстава.
Извозу је погодовао опоравак у сектору аутомобилске индустрије.
Услуге су биле главни покретач на производној страни,
док је грађевинарство показало ране знаке опоравка, а индустријска производња дала тек минималан допринос укупном привредном расту.
Стопа незапослености опала је осетно на 7,2 одсто, што делом одражава прелазак из незапослености у неактивност, а не значајнији раст запослености.
Незапосленост међу младима остаје висока, на 22 одсто, што показује да и даље постоји несклад између вештина које
поседују грађани и оних које тражи тржиште, као и да су прилике за запошљавање ограничене.
У 2026. се очекује раст фискалног дефицита на 3,5 одсто БДП-а, због већих издатака за плате, пензије и капиталне инвестиције, али јавни дуг у целини и даље следи силазну путању.
„Овогодишњи опоравак раста у Србији и солидни макроекономски резултати дају разлога за оптимизам.
У нашим истраживањима често се наглашава потреба за више структурних реформи у Србији како би се подржало кретање ка потпуно тржишној привреди, усклађеној са ЕУ.
Поред тога, Србија би требало да настоји да изгради иновативну и инклузивну економију која нуди квалитетна и продуктивна радна места својим грађанима и омогући успешно пословање приватног сектора.
Таква економија, уз квалитетније институције и унапређено пословно окружење, привукла би више приватног капитала потребног за будући раст,” изјавила је Ајша Вилијамс, директорка канцеларије Групе Светске банке у Србији.
На средњи рок се очекује да привреда Србије оствари раст по стопи од око 3-4 одсто, вођен углавном потрошњом, а у мањој мери и инвестицијама.
Негативни ризици су значајни.
На будуће изгледе би неповољно могли да утичу и даље присутни проблеми у портфолију великих државних предузећа, ограничен напредак у спровођењу структурних реформи и неизвесност и на глобалном и на домаћем плану.
Наставак привредног раста требало би да потпомогне даље смањивање сиромаштва кроз циљану социјалну помоћ, пружање неге особама са инвалидитетом и старијим грађанима и програме подршке за тражење посла и обуке који ће представљати допуну напретку на макроекономском плану.
У новом Редовном економском извјештају за Западни Балкан, објављеном данас, упозорава се да су високи трошкови трговине и сложене регулаторне процедуре међу кључним препрекама снажнијем економском развоју, конкурентности предузећа и отварању квалитетних радних мјеста у региону.
Према пројекцијама Свјетске банке, привредни раст БиХ требао би убрзати с процијењених 2,1 посто у 2025. на 2,4 посто у овој години, док се за 2027. предвиђа раст од 2,9 посто, а за 2028. годину 3,1 посто.
Ипак, прогнозе за БиХ нешто су неповољније него у прољетном извјештају Свјетске банке.
Очекиване стопе раста за све три године, од 2026. до 2028, снижене су за по 0,1 процентни поен.
Економија БиХ је, према подацима из извјештаја, у 2023. години забиљежила раст од два посто, који је у 2024. убрзао на 3,2 посто, прије успоравања у 2025. години.
Очекује се убрзање привредног раста Западног Балкана
Још 6 реченица, само Данас
На Западном Балкану се у 2026. очекује убрзање привредног раста, уз даље јачање тог кретања и у 2027. години, подстакнутог потрошњом и инвестицијама, наводи се у новом, данас објављеном Редовном економском извештају Светске банке за Западни Балкан.
Привреда овог региона се показала отпорном на шокове и наставља тренд конвергенције са Европском унијом, додаје се у извештају.
Истиче се и да се привредницима може помоћи да отварају нова радна места ако се усвоје ефикаснији трговински прописи који им омогућавају да буду конкурентнији на светским тржиштима.
Према пројекцијама, просечна стопа раста у Албанији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Србији, Црној Гори и на Косову* достићи ће 3,1 одсто у 2026, што представља повећање у односу на 2,6 одсто забележених 2025. године
Очекује се и убрзање раста на 3,4 одсто у 2027, а његова стопа ће се задржати на истом нивоу и у 2028.
Када је реч о Србији, Светска банка предвиђа да ће привредни раст ове године износити 3,1 одсто, што је боље у односу на пројекцију из пролећа 2026. године када је предвиђала 2,7 одсто.
За 2027. годину предвиђа раст БДП-а од 3,7 одсто.
Таква кретања, наводи се у извјештају, потврђују отпорност економија Западног Балкана на вањске шокове и наставак њиховог економског приближавања Европској унији, упркос геополитичким неизвјесностима и слабијој привредној активности кључних трговинских партнера.
Директорица Свјетске банке за Западни Балкан Xиаоqинг Yу истакнула је да је регион још једном показао способност прилагођавања неповољним међународним околностима, али и упозорила да сама отпорност није довољна за остваривање дугорочних развојних циљева.
Директорка сектора Светске банке за Западни Балкан Шаоћинг Ју изјавила је да у тренутку појачане геополитичке неизвесности и слабог раста на страни кључних трговинских партнера, Западни Балкан је још једном доказао своју економску отпорност.
Нагласила је да је за приближавање просјечном дохотку Европске уније и стварање квалитетних радних мјеста неопходно додатно унаприједити пословно окружење.
„Па ипак, отпорност сама по себи није довољна да овом региону помогне да оствари конвергенцију са просечним дохотком Европске уније или отвори квалитетна радна места која су потребна грађанима.
Радна места стварају динамични приватни сектори, а следећа фаза раста захтева ефикасне, предвидљиве прописе и уклањање трговинских баријера, и то не само на границама већ и иза њих”, закључила је она.
Још 35 реченица које преноси само по један медиј
Вишеструки циклуси царинске либерализације довели су до дубоке интеграције Западног Балкана у светску трговинску размену.
Трговина робом и услугама достигла је 107 одсто регионалног БДП-а у 2025, при чему је тај ниво виши од просека ЕУ који износи 90 одсто; поред тога, извоз услуга се учетворостручио између 2010. и 2025.
Следећа генерација реформи требало би да помогне предузећима да потпуније и трајније искористе овај приступ тржиштима снижавањем непотребних трошкова „унутар граница“, наводи се у извештају.
Просечна царинска стопа на увоз робе на Западном Балкану износи приближно шест одсто, али се нецаринским мерама на увоз додају трошкови од још неких 10 одсто.
Ти трошкови су изразито високи, а у појединим секторима агропривреде достижу чак и преко 20 одсто.
Трошкови рестрикција на прекогранично пружање услуга још су већи и процењују се на 29 одсто.
Уклањање само половине постојећих препрека за увоз – као што су непотребни захтеви за прибављање дозвола и овлашћења, вишеструке контроле, процедуре сертификације и правила о пословном настањивању – могло би повећати БДП за до 12,5 одсто на средњи рок, показују резултати симулација представљени у извештају.
Виши трошкови увоза такође отежавају предузећима у овом региону извоз и присуство на извозним тржиштима.
Тек око једне трећине нових извозних подухвата које покрену фирме са Западног Балкана преживи своју прву годину постојања, а само од један до четири одсто њих доживи пету годину.
Ово је од значаја за радна места, јер извозници запошљавају огромну већину радника прерађивачке индустрије у овом региону.
Предузећа која извозе такође су најчешће већа и нуде боље зараде у односу на упоредиве фирме окренуте првенствено домаћем тржишту.
Реформе би стога требало да се усредсреде не на просто смањење обима прописа већ и на њихово унапређење: поједностављење и дигитализацију процедура, увођење инспекцијског надзора на основу процењеног ризика, признавање усаглашених стандарда и квалификација и очување заштитних мера које служе за остварење легитимних јавних циљева.
Према појединачним пројекцијама, највећи економски раст у 2026. години очекује се на Косову, од 3,6 посто, затим у Албанији од 3,4 посто и Црној Гори од 3,3 посто.
Сјеверној Македонији прогнозира се раст од 3,2 посто, Србији од 3,1 посто, док је БиХ са 2,4 посто на посљедњем мјесту међу шест економија региона.
У 2027. години највећи раст поново се очекује на Косову, од 3,8 посто, а слиједе Србија са 3,7 посто и Албанија са 3,6 посто.
За Црну Гору и Сјеверну Македонију предвиђа се раст од по три посто, док би економија БиХ требала порасти за 2,9 посто.
Пројекције за 2028. указују на раст Косова од 3,9 посто, Албаније од 3,7 посто, Србије од 3,5 посто, Босне и Херцеговине и Црне Горе од по 3,1 посто те Сјеверне Македоније од три посто.
У односу на прољетне прогнозе, Свјетска банка је за 2026. повећала очекивања раста Србије и Црне Горе за по 0,4 процентна поена, а Сјеверне Македоније за 0,3 процентна поена.
Пројекције за Албанију остале су непромијењене, док су за БиХ и Косово смањене за по 0,1 процентни поен.
Иако су економије Западног Балкана током протеклих деценија оствариле значајан напредак у међународној трговинској интеграцији, Свјетска банка упозорава да постојеће административне и регулаторне препреке и даље ограничавају њихов пуни развојни потенцијал.
Захваљујући вишеструким циклусима царинске либерализације, трговина робом и услугама достигла је 107 посто регионалног бруто домаћег производа у 2025. години, што је више од просјека Европске уније од 90 посто.
Истовремено, извоз услуга из региона учетверостручен је у периоду од 2010. до 2025. године.
Међутим, како се наводи у извјештају, приступ међународним тржиштима сам по себи није довољан да би предузећа остварила дугорочну конкурентност, нарочито ако су суочена с високим трошковима пословања и сложеним процедурама унутар властитих економија.
Просјечна царинска стопа на увоз робе на Западном Балкану износи приближно шест посто, док нецаринске мјере стварају додатне трошкове од око десет посто вриједности увоза.
У појединим секторима пољопривреде и прехрамбене индустрије ти додатни трошкови премашују 20 посто, док су ограничења прекограничног пружања услуга још израженија, с процијењеним трошковима од 29 посто.
Свјетска банка посебно упозорава на посљедице непотребних захтјева за издавање дозвола и овлаштења, вишеструких контрола, сложених поступака цертификације те правила о пословном настањивању, који повећавају трошкове пословања и отежавају укључивање регионалних компанија у међународне ланце вриједности.
Према симулацијама представљеним у извјештају, уклањање само половине постојећих препрека за увоз могло би у средњорочном периоду повећати бруто домаћи производ региона за чак 12,5 посто.
Такав потенцијални економски учинак, истиче се, показује да смањење регулаторних и административних оптерећења може имати значајну улогу у подстицању инвестиција, продуктивности и запошљавања.
Високи увозни трошкови истовремено негативно утјечу и на извозне могућности предузећа, јер повећавају цијене сировина, опреме и других производа потребних за производњу робе намијењене страним тржиштима.
Подаци Свјетске банке показују да тек приближно трећина нових извозних подухвата компанија са Западног Балкана опстане током прве године пословања на иностраним тржиштима, док свега један до четири посто њих опстане пет година.
Таква нестабилност извоза има директне посљедице на запосленост и квалитет радних мјеста, будући да извозно оријентисана предузећа запошљавају велику већину радника у регионалној прерађивачкој индустрији.
Осим тога, компаније које послују на међународним тржиштима углавном су веће и исплаћују више зараде од упоредивих предузећа која су првенствено усмјерена на домаће тржиште.
Због тога Свјетска банка оцјењује да би смањење трговинских препрека могло омогућити већем броју компанија да се укључе у извоз, дугорочно опстану на страним тржиштима и отварају боље плаћена радна мјеста.
Међу приоритетним мјерама издвајају се поједностављење и дигитализација административних процедура, увођење инспекцијског надзора заснованог на процјени ризика, међусобно признавање усклађених стандарда и квалификација те уклањање непотребних регулаторних ограничења.
Свјетска банка закључује да је за наредну фазу економског развоја Западног Балкана неопходно постојећу трговинску отвореност претворити у снажнији раст продуктивности, конкурентније приватне секторе и стабилније запошљавање, чиме би се убрзало и приближавање животног стандарда грађана региона просјеку Европске уније.
