Sve vesti
Foto iz članka: DanasSvetska banka prognozira rast BDP-a Srbije od 3,1 odsto ove i 3,7 odsto sledeće godine
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Očekuje se ubrzanje privrednog rasta Zapadnog Balkana Za 2027. godinu predviđa rast BDP-a od 3,7 odsto.
Direktorka sektora Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju izjavila je da u trenutku pojačane geopolitičke neizvesnosti i slabog rasta na strani ključnih trgovinskih partnera, Zapadni Balkan je još jednom dokazao svoju ekonomsku otpornost. „Pa ipak, otpornost sama po sebi nije dovoljna da ovom regionu pomogne da ostvari konvergenciju sa prosečnim dohotkom Evropske unije ili otvori kvalitetna radna mesta koja su potrebna građanima.
Radna mesta stvaraju dinamični privatni sektori, a sledeća faza rasta zahteva efikasne, predvidljive propise i uklanjanje trgovinskih barijera, i to ne samo na granicama već i iza njih”, zaključila je ona.
Ceo uporedni tekst67 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 5 rečenica prenose svi, u 5 se razlikuju.
Još 23 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
U Srbiji se u 2026. godini očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, podstaknutog ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora usluga, navodi se u novom izveštaju Svetske banke.
Kako se dodaje, ključni doprinos dalo je i obnavljanje proizvodnje u sektorima nafte i automobilske industrije.
Na strani rashoda, rast u prvoj polovini 2026. prvenstveno je vodila veća potrošnja u uslovima usporavanja inflacije i snažne ekspanzije kreditiranja domaćinstava.
Izvozu je pogodovao oporavak u sektoru automobilske industrije.
Usluge su bile glavni pokretač na proizvodnoj strani,
dok je građevinarstvo pokazalo rane znake oporavka, a industrijska proizvodnja dala tek minimalan doprinos ukupnom privrednom rastu.
Stopa nezaposlenosti opala je osetno na 7,2 odsto, što delom odražava prelazak iz nezaposlenosti u neaktivnost, a ne značajniji rast zaposlenosti.
Nezaposlenost među mladima ostaje visoka, na 22 odsto, što pokazuje da i dalje postoji nesklad između veština koje
poseduju građani i onih koje traži tržište, kao i da su prilike za zapošljavanje ograničene.
U 2026. se očekuje rast fiskalnog deficita na 3,5 odsto BDP-a, zbog većih izdataka za plate, penzije i kapitalne investicije, ali javni dug u celini i dalje sledi silaznu putanju.
„Ovogodišnji oporavak rasta u Srbiji i solidni makroekonomski rezultati daju razloga za optimizam.
U našim istraživanjima često se naglašava potreba za više strukturnih reformi u Srbiji kako bi se podržalo kretanje ka potpuno tržišnoj privredi, usklađenoj sa EU.
Pored toga, Srbija bi trebalo da nastoji da izgradi inovativnu i inkluzivnu ekonomiju koja nudi kvalitetna i produktivna radna mesta svojim građanima i omogući uspešno poslovanje privatnog sektora.
Takva ekonomija, uz kvalitetnije institucije i unapređeno poslovno okruženje, privukla bi više privatnog kapitala potrebnog za budući rast,” izjavila je Ajša Vilijams, direktorka kancelarije Grupe Svetske banke u Srbiji.
Na srednji rok se očekuje da privreda Srbije ostvari rast po stopi od oko 3-4 odsto, vođen uglavnom potrošnjom, a u manjoj meri i investicijama.
Negativni rizici su značajni.
Na buduće izglede bi nepovoljno mogli da utiču i dalje prisutni problemi u portfoliju velikih državnih preduzeća, ograničen napredak u sprovođenju strukturnih reformi i neizvesnost i na globalnom i na domaćem planu.
Nastavak privrednog rasta trebalo bi da potpomogne dalje smanjivanje siromaštva kroz ciljanu socijalnu pomoć, pružanje nege osobama sa invaliditetom i starijim građanima i programe podrške za traženje posla i obuke koji će predstavljati dopunu napretku na makroekonomskom planu.
U novom Redovnom ekonomskom izvještaju za Zapadni Balkan, objavljenom danas, upozorava se da su visoki troškovi trgovine i složene regulatorne procedure među ključnim preprekama snažnijem ekonomskom razvoju, konkurentnosti preduzeća i otvaranju kvalitetnih radnih mjesta u regionu.
Prema projekcijama Svjetske banke, privredni rast BiH trebao bi ubrzati s procijenjenih 2,1 posto u 2025. na 2,4 posto u ovoj godini, dok se za 2027. predviđa rast od 2,9 posto, a za 2028. godinu 3,1 posto.
Ipak, prognoze za BiH nešto su nepovoljnije nego u proljetnom izvještaju Svjetske banke.
Očekivane stope rasta za sve tri godine, od 2026. do 2028, snižene su za po 0,1 procentni poen.
Ekonomija BiH je, prema podacima iz izvještaja, u 2023. godini zabilježila rast od dva posto, koji je u 2024. ubrzao na 3,2 posto, prije usporavanja u 2025. godini.
Očekuje se ubrzanje privrednog rasta Zapadnog Balkana
Još 6 rečenica, samo Danas
Na Zapadnom Balkanu se u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta, uz dalje jačanje tog kretanja i u 2027. godini, podstaknutog potrošnjom i investicijama, navodi se u novom, danas objavljenom Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.
Privreda ovog regiona se pokazala otpornom na šokove i nastavlja trend konvergencije sa Evropskom unijom, dodaje se u izveštaju.
Ističe se i da se privrednicima može pomoći da otvaraju nova radna mesta ako se usvoje efikasniji trgovinski propisi koji im omogućavaju da budu konkurentniji na svetskim tržištima.
Prema projekcijama, prosečna stopa rasta u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu* dostići će 3,1 odsto u 2026, što predstavlja povećanje u odnosu na 2,6 odsto zabeleženih 2025. godine
Očekuje se i ubrzanje rasta na 3,4 odsto u 2027, a njegova stopa će se zadržati na istom nivou i u 2028.
Kada je reč o Srbiji, Svetska banka predviđa da će privredni rast ove godine iznositi 3,1 odsto, što je bolje u odnosu na projekciju iz proleća 2026. godine kada je predviđala 2,7 odsto.
Za 2027. godinu predviđa rast BDP-a od 3,7 odsto.
Takva kretanja, navodi se u izvještaju, potvrđuju otpornost ekonomija Zapadnog Balkana na vanjske šokove i nastavak njihovog ekonomskog približavanja Evropskoj uniji, uprkos geopolitičkim neizvjesnostima i slabijoj privrednoj aktivnosti ključnih trgovinskih partnera.
Direktorica Svjetske banke za Zapadni Balkan Xiaoqing Yu istaknula je da je region još jednom pokazao sposobnost prilagođavanja nepovoljnim međunarodnim okolnostima, ali i upozorila da sama otpornost nije dovoljna za ostvarivanje dugoročnih razvojnih ciljeva.
Direktorka sektora Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju izjavila je da u trenutku pojačane geopolitičke neizvesnosti i slabog rasta na strani ključnih trgovinskih partnera, Zapadni Balkan je još jednom dokazao svoju ekonomsku otpornost.
Naglasila je da je za približavanje prosječnom dohotku Evropske unije i stvaranje kvalitetnih radnih mjesta neophodno dodatno unaprijediti poslovno okruženje.
„Pa ipak, otpornost sama po sebi nije dovoljna da ovom regionu pomogne da ostvari konvergenciju sa prosečnim dohotkom Evropske unije ili otvori kvalitetna radna mesta koja su potrebna građanima.
Radna mesta stvaraju dinamični privatni sektori, a sledeća faza rasta zahteva efikasne, predvidljive propise i uklanjanje trgovinskih barijera, i to ne samo na granicama već i iza njih”, zaključila je ona.
Još 35 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Višestruki ciklusi carinske liberalizacije doveli su do duboke integracije Zapadnog Balkana u svetsku trgovinsku razmenu.
Trgovina robom i uslugama dostigla je 107 odsto regionalnog BDP-a u 2025, pri čemu je taj nivo viši od proseka EU koji iznosi 90 odsto; pored toga, izvoz usluga se učetvorostručio između 2010. i 2025.
Sledeća generacija reformi trebalo bi da pomogne preduzećima da potpunije i trajnije iskoriste ovaj pristup tržištima snižavanjem nepotrebnih troškova „unutar granica“, navodi se u izveštaju.
Prosečna carinska stopa na uvoz robe na Zapadnom Balkanu iznosi približno šest odsto, ali se necarinskim merama na uvoz dodaju troškovi od još nekih 10 odsto.
Ti troškovi su izrazito visoki, a u pojedinim sektorima agroprivrede dostižu čak i preko 20 odsto.
Troškovi restrikcija na prekogranično pružanje usluga još su veći i procenjuju se na 29 odsto.
Uklanjanje samo polovine postojećih prepreka za uvoz – kao što su nepotrebni zahtevi za pribavljanje dozvola i ovlašćenja, višestruke kontrole, procedure sertifikacije i pravila o poslovnom nastanjivanju – moglo bi povećati BDP za do 12,5 odsto na srednji rok, pokazuju rezultati simulacija predstavljeni u izveštaju.
Viši troškovi uvoza takođe otežavaju preduzećima u ovom regionu izvoz i prisustvo na izvoznim tržištima.
Tek oko jedne trećine novih izvoznih poduhvata koje pokrenu firme sa Zapadnog Balkana preživi svoju prvu godinu postojanja, a samo od jedan do četiri odsto njih doživi petu godinu.
Ovo je od značaja za radna mesta, jer izvoznici zapošljavaju ogromnu većinu radnika prerađivačke industrije u ovom regionu.
Preduzeća koja izvoze takođe su najčešće veća i nude bolje zarade u odnosu na uporedive firme okrenute prvenstveno domaćem tržištu.
Reforme bi stoga trebalo da se usredsrede ne na prosto smanjenje obima propisa već i na njihovo unapređenje: pojednostavljenje i digitalizaciju procedura, uvođenje inspekcijskog nadzora na osnovu procenjenog rizika, priznavanje usaglašenih standarda i kvalifikacija i očuvanje zaštitnih mera koje služe za ostvarenje legitimnih javnih ciljeva.
Prema pojedinačnim projekcijama, najveći ekonomski rast u 2026. godini očekuje se na Kosovu, od 3,6 posto, zatim u Albaniji od 3,4 posto i Crnoj Gori od 3,3 posto.
Sjevernoj Makedoniji prognozira se rast od 3,2 posto, Srbiji od 3,1 posto, dok je BiH sa 2,4 posto na posljednjem mjestu među šest ekonomija regiona.
U 2027. godini najveći rast ponovo se očekuje na Kosovu, od 3,8 posto, a slijede Srbija sa 3,7 posto i Albanija sa 3,6 posto.
Za Crnu Goru i Sjevernu Makedoniju predviđa se rast od po tri posto, dok bi ekonomija BiH trebala porasti za 2,9 posto.
Projekcije za 2028. ukazuju na rast Kosova od 3,9 posto, Albanije od 3,7 posto, Srbije od 3,5 posto, Bosne i Hercegovine i Crne Gore od po 3,1 posto te Sjeverne Makedonije od tri posto.
U odnosu na proljetne prognoze, Svjetska banka je za 2026. povećala očekivanja rasta Srbije i Crne Gore za po 0,4 procentna poena, a Sjeverne Makedonije za 0,3 procentna poena.
Projekcije za Albaniju ostale su nepromijenjene, dok su za BiH i Kosovo smanjene za po 0,1 procentni poen.
Iako su ekonomije Zapadnog Balkana tokom proteklih decenija ostvarile značajan napredak u međunarodnoj trgovinskoj integraciji, Svjetska banka upozorava da postojeće administrativne i regulatorne prepreke i dalje ograničavaju njihov puni razvojni potencijal.
Zahvaljujući višestrukim ciklusima carinske liberalizacije, trgovina robom i uslugama dostigla je 107 posto regionalnog bruto domaćeg proizvoda u 2025. godini, što je više od prosjeka Evropske unije od 90 posto.
Istovremeno, izvoz usluga iz regiona učetverostručen je u periodu od 2010. do 2025. godine.
Međutim, kako se navodi u izvještaju, pristup međunarodnim tržištima sam po sebi nije dovoljan da bi preduzeća ostvarila dugoročnu konkurentnost, naročito ako su suočena s visokim troškovima poslovanja i složenim procedurama unutar vlastitih ekonomija.
Prosječna carinska stopa na uvoz robe na Zapadnom Balkanu iznosi približno šest posto, dok necarinske mjere stvaraju dodatne troškove od oko deset posto vrijednosti uvoza.
U pojedinim sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije ti dodatni troškovi premašuju 20 posto, dok su ograničenja prekograničnog pružanja usluga još izraženija, s procijenjenim troškovima od 29 posto.
Svjetska banka posebno upozorava na posljedice nepotrebnih zahtjeva za izdavanje dozvola i ovlaštenja, višestrukih kontrola, složenih postupaka certifikacije te pravila o poslovnom nastanjivanju, koji povećavaju troškove poslovanja i otežavaju uključivanje regionalnih kompanija u međunarodne lance vrijednosti.
Prema simulacijama predstavljenim u izvještaju, uklanjanje samo polovine postojećih prepreka za uvoz moglo bi u srednjoročnom periodu povećati bruto domaći proizvod regiona za čak 12,5 posto.
Takav potencijalni ekonomski učinak, ističe se, pokazuje da smanjenje regulatornih i administrativnih opterećenja može imati značajnu ulogu u podsticanju investicija, produktivnosti i zapošljavanja.
Visoki uvozni troškovi istovremeno negativno utječu i na izvozne mogućnosti preduzeća, jer povećavaju cijene sirovina, opreme i drugih proizvoda potrebnih za proizvodnju robe namijenjene stranim tržištima.
Podaci Svjetske banke pokazuju da tek približno trećina novih izvoznih poduhvata kompanija sa Zapadnog Balkana opstane tokom prve godine poslovanja na inostranim tržištima, dok svega jedan do četiri posto njih opstane pet godina.
Takva nestabilnost izvoza ima direktne posljedice na zaposlenost i kvalitet radnih mjesta, budući da izvozno orijentisana preduzeća zapošljavaju veliku većinu radnika u regionalnoj prerađivačkoj industriji.
Osim toga, kompanije koje posluju na međunarodnim tržištima uglavnom su veće i isplaćuju više zarade od uporedivih preduzeća koja su prvenstveno usmjerena na domaće tržište.
Zbog toga Svjetska banka ocjenjuje da bi smanjenje trgovinskih prepreka moglo omogućiti većem broju kompanija da se uključe u izvoz, dugoročno opstanu na stranim tržištima i otvaraju bolje plaćena radna mjesta.
Među prioritetnim mjerama izdvajaju se pojednostavljenje i digitalizacija administrativnih procedura, uvođenje inspekcijskog nadzora zasnovanog na procjeni rizika, međusobno priznavanje usklađenih standarda i kvalifikacija te uklanjanje nepotrebnih regulatornih ograničenja.
Svjetska banka zaključuje da je za narednu fazu ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana neophodno postojeću trgovinsku otvorenost pretvoriti u snažniji rast produktivnosti, konkurentnije privatne sektore i stabilnije zapošljavanje, čime bi se ubrzalo i približavanje životnog standarda građana regiona prosjeku Evropske unije.
