У Србији се у 2026. години очекује убрзање привредног раста на више од три одсто, подстакнутог поновним покретањем кључних индустријских активности, снажним резултатом извоза и опоравком сектора услуга, наводи се у… Цео текст
У Србији се у 2026. години очекује убрзање привредног раста на више од три одсто, подстакнутог поновним покретањем кључних индустријских активности, снажним резултатом извоза и опоравком сектора услуга, наводи се у новом извештају Светске банке.
Како се додаје, кључни допринос дало је и обнављање производње у секторима нафте и аутомобилске индустрије.
На страни расхода, раст у првој половини 2026. првенствено је водила већа потрошња у условима успоравања инфлације и снажне експанзије кредитирања домаћинстава.
Извозу је погодовао опоравак у сектору аутомобилске индустрије. Услуге су биле главни покретач на производној страни,
док је грађевинарство показало ране знаке опоравка, а индустријска производња дала тек минималан допринос укупном привредном расту.
Стопа незапослености опала је осетно на 7,2 одсто, што делом одражава прелазак из незапослености у неактивност, а не значајнији раст запослености.
Незапосленост међу младима остаје висока, на 22 одсто, што показује да и даље постоји несклад између вештина које
поседују грађани и оних које тражи тржиште, као и да су прилике за запошљавање ограничене.
У 2026. се очекује раст фискалног дефицита на 3,5 одсто БДП-а, због већих издатака за плате, пензије и капиталне инвестиције, али јавни дуг у целини и даље следи силазну путању.
„Овогодишњи опоравак раста у Србији и солидни макроекономски резултати дају разлога за оптимизам. У нашим истраживањима често се наглашава потреба за више структурних реформи у Србији како би се подржало кретање ка потпуно тржишној привреди, усклађеној са ЕУ. Поред тога, Србија би требало да настоји да изгради иновативну и инклузивну економију која нуди квалитетна и продуктивна радна места својим грађанима и омогући успешно пословање приватног сектора. Таква економија, уз квалитетније институције и унапређено пословно окружење, привукла би више приватног капитала потребног за будући раст,” изјавила је Ајша Вилијамс, директорка канцеларије Групе Светске банке у Србији.
На средњи рок се очекује да привреда Србије оствари раст по стопи од око 3-4 одсто, вођен углавном потрошњом, а у мањој мери и инвестицијама.
Негативни ризици су значајни. На будуће изгледе би неповољно могли да утичу и даље присутни проблеми у портфолију великих државних предузећа, ограничен напредак у спровођењу структурних реформи и неизвесност и на глобалном и на домаћем плану.
Наставак привредног раста требало би да потпомогне даље смањивање сиромаштва кроз циљану социјалну помоћ, пружање неге особама са инвалидитетом и старијим грађанима и програме подршке за тражење посла и обуке који ће представљати допуну напретку на макроекономском плану.
Очекује се убрзање привредног раста Западног Балкана
На Западном Балкану се у 2026. очекује убрзање привредног раста, уз даље јачање тог кретања и у 2027. години, подстакнутог потрошњом и инвестицијама, наводи се у новом, данас објављеном Редовном економском извештају Светске банке за Западни Балкан.
Привреда овог региона се показала отпорном на шокове и наставља тренд конвергенције са Европском унијом, додаје се у извештају.
Истиче се и да се привредницима може помоћи да отварају нова радна места ако се усвоје ефикаснији трговински прописи који им омогућавају да буду конкурентнији на светским тржиштима.
Према пројекцијама, просечна стопа раста у Албанији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Србији, Црној Гори и на Косову* достићи ће 3,1 одсто у 2026, што представља повећање у односу на 2,6 одсто забележених 2025. године
Очекује се и убрзање раста на 3,4 одсто у 2027, а његова стопа ће се задржати на истом нивоу и у 2028.
Када је реч о Србији, Светска банка предвиђа да ће привредни раст ове године износити 3,1 одсто, што је боље у односу на пројекцију из пролећа 2026. године када је предвиђала 2,7 одсто. За 2027. годину предвиђа раст БДП-а од 3,7 одсто.
Директорка сектора Светске банке за Западни Балкан Шаоћинг Ју изјавила је да у тренутку појачане геополитичке неизвесности и слабог раста на страни кључних трговинских партнера, Западни Балкан је још једном доказао своју економску отпорност.
„Па ипак, отпорност сама по себи није довољна да овом региону помогне да оствари конвергенцију са просечним дохотком Европске уније или отвори квалитетна радна места која су потребна грађанима. Радна места стварају динамични приватни сектори, а следећа фаза раста захтева ефикасне, предвидљиве прописе и уклањање трговинских баријера, и то не само на границама већ и иза њих”, закључила је она.
Вишеструки циклуси царинске либерализације довели су до дубоке интеграције Западног Балкана у светску трговинску размену.
Трговина робом и услугама достигла је 107 одсто регионалног БДП-а у 2025, при чему је тај ниво виши од просека ЕУ који износи 90 одсто; поред тога, извоз услуга се учетворостручио између 2010. и 2025.
Следећа генерација реформи требало би да помогне предузећима да потпуније и трајније искористе овај приступ тржиштима снижавањем непотребних трошкова „унутар граница“, наводи се у извештају.
Просечна царинска стопа на увоз робе на Западном Балкану износи приближно шест одсто, али се нецаринским мерама на увоз додају трошкови од још неких 10 одсто.
Ти трошкови су изразито високи, а у појединим секторима агропривреде достижу чак и преко 20 одсто. Трошкови рестрикција на прекогранично пружање услуга још су већи и процењују се на 29 одсто.
Уклањање само половине постојећих препрека за увоз – као што су непотребни захтеви за прибављање дозвола и овлашћења, вишеструке контроле, процедуре сертификације и правила о пословном настањивању – могло би повећати БДП за до 12,5 одсто на средњи рок, показују резултати симулација представљени у извештају.
Виши трошкови увоза такође отежавају предузећима у овом региону извоз и присуство на извозним тржиштима. Тек око једне трећине нових извозних подухвата које покрену фирме са Западног Балкана преживи своју прву годину постојања, а само од један до четири одсто њих доживи пету годину.
Ово је од значаја за радна места, јер извозници запошљавају огромну већину радника прерађивачке индустрије у овом региону. Предузећа која извозе такође су најчешће већа и нуде боље зараде у односу на упоредиве фирме окренуте првенствено домаћем тржишту.
Реформе би стога требало да се усредсреде не на просто смањење обима прописа већ и на њихово унапређење: поједностављење и дигитализацију процедура, увођење инспекцијског надзора на основу процењеног ризика, признавање усаглашених стандарда и квалификација и очување заштитних мера које служе за остварење легитимних јавних циљева.
