U Srbiji se u 2026. godini očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, podstaknutog ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora usluga, navodi se u… Ceo tekst
U Srbiji se u 2026. godini očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, podstaknutog ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora usluga, navodi se u novom izveštaju Svetske banke.
Kako se dodaje, ključni doprinos dalo je i obnavljanje proizvodnje u sektorima nafte i automobilske industrije.
Na strani rashoda, rast u prvoj polovini 2026. prvenstveno je vodila veća potrošnja u uslovima usporavanja inflacije i snažne ekspanzije kreditiranja domaćinstava.
Izvozu je pogodovao oporavak u sektoru automobilske industrije. Usluge su bile glavni pokretač na proizvodnoj strani,
dok je građevinarstvo pokazalo rane znake oporavka, a industrijska proizvodnja dala tek minimalan doprinos ukupnom privrednom rastu.
Stopa nezaposlenosti opala je osetno na 7,2 odsto, što delom odražava prelazak iz nezaposlenosti u neaktivnost, a ne značajniji rast zaposlenosti.
Nezaposlenost među mladima ostaje visoka, na 22 odsto, što pokazuje da i dalje postoji nesklad između veština koje
poseduju građani i onih koje traži tržište, kao i da su prilike za zapošljavanje ograničene.
U 2026. se očekuje rast fiskalnog deficita na 3,5 odsto BDP-a, zbog većih izdataka za plate, penzije i kapitalne investicije, ali javni dug u celini i dalje sledi silaznu putanju.
„Ovogodišnji oporavak rasta u Srbiji i solidni makroekonomski rezultati daju razloga za optimizam. U našim istraživanjima često se naglašava potreba za više strukturnih reformi u Srbiji kako bi se podržalo kretanje ka potpuno tržišnoj privredi, usklađenoj sa EU. Pored toga, Srbija bi trebalo da nastoji da izgradi inovativnu i inkluzivnu ekonomiju koja nudi kvalitetna i produktivna radna mesta svojim građanima i omogući uspešno poslovanje privatnog sektora. Takva ekonomija, uz kvalitetnije institucije i unapređeno poslovno okruženje, privukla bi više privatnog kapitala potrebnog za budući rast,” izjavila je Ajša Vilijams, direktorka kancelarije Grupe Svetske banke u Srbiji.
Na srednji rok se očekuje da privreda Srbije ostvari rast po stopi od oko 3-4 odsto, vođen uglavnom potrošnjom, a u manjoj meri i investicijama.
Negativni rizici su značajni. Na buduće izglede bi nepovoljno mogli da utiču i dalje prisutni problemi u portfoliju velikih državnih preduzeća, ograničen napredak u sprovođenju strukturnih reformi i neizvesnost i na globalnom i na domaćem planu.
Nastavak privrednog rasta trebalo bi da potpomogne dalje smanjivanje siromaštva kroz ciljanu socijalnu pomoć, pružanje nege osobama sa invaliditetom i starijim građanima i programe podrške za traženje posla i obuke koji će predstavljati dopunu napretku na makroekonomskom planu.
Očekuje se ubrzanje privrednog rasta Zapadnog Balkana
Na Zapadnom Balkanu se u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta, uz dalje jačanje tog kretanja i u 2027. godini, podstaknutog potrošnjom i investicijama, navodi se u novom, danas objavljenom Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.
Privreda ovog regiona se pokazala otpornom na šokove i nastavlja trend konvergencije sa Evropskom unijom, dodaje se u izveštaju.
Ističe se i da se privrednicima može pomoći da otvaraju nova radna mesta ako se usvoje efikasniji trgovinski propisi koji im omogućavaju da budu konkurentniji na svetskim tržištima.
Prema projekcijama, prosečna stopa rasta u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu* dostići će 3,1 odsto u 2026, što predstavlja povećanje u odnosu na 2,6 odsto zabeleženih 2025. godine
Očekuje se i ubrzanje rasta na 3,4 odsto u 2027, a njegova stopa će se zadržati na istom nivou i u 2028.
Kada je reč o Srbiji, Svetska banka predviđa da će privredni rast ove godine iznositi 3,1 odsto, što je bolje u odnosu na projekciju iz proleća 2026. godine kada je predviđala 2,7 odsto. Za 2027. godinu predviđa rast BDP-a od 3,7 odsto.
Direktorka sektora Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju izjavila je da u trenutku pojačane geopolitičke neizvesnosti i slabog rasta na strani ključnih trgovinskih partnera, Zapadni Balkan je još jednom dokazao svoju ekonomsku otpornost.
„Pa ipak, otpornost sama po sebi nije dovoljna da ovom regionu pomogne da ostvari konvergenciju sa prosečnim dohotkom Evropske unije ili otvori kvalitetna radna mesta koja su potrebna građanima. Radna mesta stvaraju dinamični privatni sektori, a sledeća faza rasta zahteva efikasne, predvidljive propise i uklanjanje trgovinskih barijera, i to ne samo na granicama već i iza njih”, zaključila je ona.
Višestruki ciklusi carinske liberalizacije doveli su do duboke integracije Zapadnog Balkana u svetsku trgovinsku razmenu.
Trgovina robom i uslugama dostigla je 107 odsto regionalnog BDP-a u 2025, pri čemu je taj nivo viši od proseka EU koji iznosi 90 odsto; pored toga, izvoz usluga se učetvorostručio između 2010. i 2025.
Sledeća generacija reformi trebalo bi da pomogne preduzećima da potpunije i trajnije iskoriste ovaj pristup tržištima snižavanjem nepotrebnih troškova „unutar granica“, navodi se u izveštaju.
Prosečna carinska stopa na uvoz robe na Zapadnom Balkanu iznosi približno šest odsto, ali se necarinskim merama na uvoz dodaju troškovi od još nekih 10 odsto.
Ti troškovi su izrazito visoki, a u pojedinim sektorima agroprivrede dostižu čak i preko 20 odsto. Troškovi restrikcija na prekogranično pružanje usluga još su veći i procenjuju se na 29 odsto.
Uklanjanje samo polovine postojećih prepreka za uvoz – kao što su nepotrebni zahtevi za pribavljanje dozvola i ovlašćenja, višestruke kontrole, procedure sertifikacije i pravila o poslovnom nastanjivanju – moglo bi povećati BDP za do 12,5 odsto na srednji rok, pokazuju rezultati simulacija predstavljeni u izveštaju.
Viši troškovi uvoza takođe otežavaju preduzećima u ovom regionu izvoz i prisustvo na izvoznim tržištima. Tek oko jedne trećine novih izvoznih poduhvata koje pokrenu firme sa Zapadnog Balkana preživi svoju prvu godinu postojanja, a samo od jedan do četiri odsto njih doživi petu godinu.
Ovo je od značaja za radna mesta, jer izvoznici zapošljavaju ogromnu većinu radnika prerađivačke industrije u ovom regionu. Preduzeća koja izvoze takođe su najčešće veća i nude bolje zarade u odnosu na uporedive firme okrenute prvenstveno domaćem tržištu.
Reforme bi stoga trebalo da se usredsrede ne na prosto smanjenje obima propisa već i na njihovo unapređenje: pojednostavljenje i digitalizaciju procedura, uvođenje inspekcijskog nadzora na osnovu procenjenog rizika, priznavanje usaglašenih standarda i kvalifikacija i očuvanje zaštitnih mera koje služe za ostvarenje legitimnih javnih ciljeva.
