Српска привреда могла би да заврши 2026. годину са растом већим од три одсто, док се за Босну и Херцеговину очекује раст од свега 2,4 одсто. Најновије процене Светске банке показују да економије Западног Балкана, упркос… Цео текст
Српска привреда могла би да заврши 2026. годину са растом већим од три одсто, док се за Босну и Херцеговину очекује раст од свега 2,4 одсто. Најновије процене Светске банке показују да економије Западног Балкана, упркос географској близини и снажним међусобним везама, не напредују истим темпом. Иза разлика у бројкама налазе се много важнија питања: ко производи, ко извози, где се улаже новац и зашто поједине земље годинама не успевају да искористе сопствене потенцијале.
Економска слика Западног Балкана у 2026. години показује да регион, упркос бројним спољним притисцима, наставља да бележи привредни раст. Међутим, резултати и очекивања знатно се разликују од земље до земље.
Према октобарским проценама Светске банке, раст српске привреде у овој години требало би да премаши три одсто, након слабих резултата забележених током 2025.
За Босну и Херцеговину прогнозира се раст од 2,4 одсто, уз очекивање да ће се привредна активност постепено убрзавати у наредним годинама.
Светска банка истовремено процењује да би Западни Балкан као целина могао да оствари раст од 3,1 одсто у 2026. години, у поређењу са 2,6 одсто претходне године.
Ови подаци показују да регион није у рецесији, али и да постоје значајне разлике у способности појединих економија да привуку инвестиције, повећају производњу и одговоре на промене на светском тржишту.
Србија: Потрошња и извоз покрећу привреду
Према анализи Светске банке, очекивани опоравак српске привреде у 2026. години ослања се на више фактора.
Један од најважнијих јесте раст домаће потрошње, који је подржан успоравањем инфлације и повећањем кредитне активности становништва.
Позитиван допринос привредном расту долази и од извоза, нарочито из аутомобилске индустрије и производње метала.
У извештају се указује на значај поновног покретања производње у рафинерији нафте, као и активности фабрике аутомобила „Стелантис”.
То су важни индустријски капацитети који, поред непосредног утицаја на производњу, покрећу и читав низ повезаних делатности — од транспорта и логистике до снабдевача деловима и услугама.
Ипак, Светска банка упозорава да се српска економија и даље суочава са озбиљним изазовима.
Међу њима су слабији прилив страних директних инвестиција у првој половини године, проблеми у појединим великим државним предузећима и неизвесност у међународном економском окружењу.
За средњорочни период очекује се раст српске привреде у распону од три до четири одсто годишње.
То би значило наставак економског напретка, али не и аутоматско решавање структурних проблема.
Босна и Херцеговина: Потрошња расте, индустрија заостаје
У Босни и Херцеговини економска ситуација је другачија.
Према процени Светске банке, привредни раст у 2026. години требало би да износи 2,4 одсто.
Основни ослонац тог раста јесте домаћа потрошња, док су извоз и индустријска производња суочени са ограничењима.
У извештају се посебно истичу слаби резултати индустрије и неизвесност која утиче на пословно окружење.
Привреда БиХ већ дуже време зависи од домаће потражње, дознака из иностранства и активности јавног сектора.
Такав модел може да одржава економску стабилност, али не обезбеђује нужно довољно нових инвестиција, продуктивних радних места и конкурентних извозних производа.
Светска банка упозорава да је приближавање животног стандарда грађана БиХ просеку Европске уније и даље споро.
Према њеним подацима, значајан део становништва нема довољне финансијске резерве да дуже време покрива основне трошкове у случају губитка главног извора прихода.
То показује да се економска стабилност не може посматрати само кроз стопу раста бруто домаћег производа.
Важно је и колико су грађани финансијски сигурни, какве послове обављају и колико је привреда способна да ствара нову вредност.
Зашто су разлике толико важне?
На први поглед, разлика између привредног раста већег од три одсто и раста од 2,4 одсто не делује драматично.
Међутим, када се такве разлике понављају током више година, њихов утицај постаје све значајнији.
Привреда која расте брже има већи потенцијал за повећање пореских прихода, улагања у инфраструктуру и отварање нових радних места.
С друге стране, спорији раст може да отежа повећање животног стандарда, посебно у земљама које се већ суочавају са одласком радне снаге и слабом продуктивношћу.
Ипак, сама стопа раста није довољна за закључак о томе где се живи боље.
За такву оцену потребно је посматрати и просечне зараде, цене, продуктивност, куповну моћ и ниво развијености сваке економије.
Зато се из ових прогноза не може извести једноставан закључак да ће грађани Србије аутоматски осетити веће побољшање животног стандарда од грађана БиХ.
Западни Балкан и даље има велики неискоришћени потенцијал
Светска банка у октобарском извештају о Европи и централној Азији указује да би Западни Балкан у 2026. години могао да оствари раст од 3,1 одсто.
То је побољшање у односу на претходну годину, али и даље недовољно за брзо смањивање економског заостатка за развијенијим европским земљама.
Међу главним изазовима су ниска продуктивност, недовољна конкурентност појединих индустрија, мањак квалификоване радне снаге и ограничени капацитети за извоз.
Посебан проблем представља зависност од економских кретања у Европској унији.
Уколико велике европске привреде успоре производњу или смање потражњу, последице се брзо преносе на земље Балкана које им испоручују робу и услуге.
Светска банка упозорава и на ризике које доносе раст цена енергената, трошкова транспорта и неизвесност у глобалној трговини.
Истовремено, регион има простор за напредак кроз модернизацију индустрије, јачање домаћих предузећа и боље повезивање тржишта.
Шта Србија може да искористи?
За Србију је важно да очекивани привредни опоравак не остане ограничен на потрошњу и неколико великих индустријских система.
Дугорочно одржив раст захтева ширу производну основу, развој домаћих добављача, повећање извоза и већа улагања у технологију.
Посебно је значајно јачање домаћих предузећа која могу да се укључе у међународне производне ланце, али и да развијају сопствене производе и тржишта.
То је један од начина да се повећа додата вредност која остаје у Србији.
Велики инфраструктурни пројекти могу да допринесу том процесу, али њихов дугорочни економски ефекат зависи од тога колико ће бити повезани са производњом, трговином и развојем локалне привреде.
Другим речима, изградња путева и железница сама по себи није довољна ако истовремено не расте број предузећа која ту инфраструктуру користе за производњу и извоз.
Шта доносе наредне године?
Према пројекцијама Светске банке, привредни раст БиХ могао би постепено да се убрза и достигне 3,1 одсто до 2028. године.
За Србију се у средњорочном периоду очекује раст у распону од три до четири одсто.
Међутим, обе прогнозе зависе од бројних фактора — од међународне потражње и цена енергената до домаћих инвестиција и економских политика.
Зато их треба посматрати као процене засноване на тренутно доступним подацима, а не као унапред загарантоване резултате.
Најновија анализа Светске банке показује да Западни Балкан има могућност да настави економски опоравак, али да се земље региона не крећу истом брзином.
За Србију је најважније да очекивани раст претвори у трајно јачање производње, извоза и животног стандарда. Јер стварни економски успех не мери се само процентима у међународним извештајима, већ и тиме колико се напредак осећа у свакодневном животу грађана.
Извори: Светска банка — Мацро Повертy Оутлоок, октобарски извештаји за Србију и Босну и Херцеговину; Светска банка — Еуропе анд Централ Асиа Ецономиц Упдате; Wестерн Балканс Регулар Ецономиц Репорт.