Srpska privreda mogla bi da završi 2026. godinu sa rastom većim od tri odsto, dok se za Bosnu i Hercegovinu očekuje rast od svega 2,4 odsto. Najnovije procene Svetske banke pokazuju da ekonomije Zapadnog Balkana, uprkos… Ceo tekst
Srpska privreda mogla bi da završi 2026. godinu sa rastom većim od tri odsto, dok se za Bosnu i Hercegovinu očekuje rast od svega 2,4 odsto. Najnovije procene Svetske banke pokazuju da ekonomije Zapadnog Balkana, uprkos geografskoj blizini i snažnim međusobnim vezama, ne napreduju istim tempom. Iza razlika u brojkama nalaze se mnogo važnija pitanja: ko proizvodi, ko izvozi, gde se ulaže novac i zašto pojedine zemlje godinama ne uspevaju da iskoriste sopstvene potencijale.
Ekonomska slika Zapadnog Balkana u 2026. godini pokazuje da region, uprkos brojnim spoljnim pritiscima, nastavlja da beleži privredni rast. Međutim, rezultati i očekivanja znatno se razlikuju od zemlje do zemlje.
Prema oktobarskim procenama Svetske banke, rast srpske privrede u ovoj godini trebalo bi da premaši tri odsto, nakon slabih rezultata zabeleženih tokom 2025.
Za Bosnu i Hercegovinu prognozira se rast od 2,4 odsto, uz očekivanje da će se privredna aktivnost postepeno ubrzavati u narednim godinama.
Svetska banka istovremeno procenjuje da bi Zapadni Balkan kao celina mogao da ostvari rast od 3,1 odsto u 2026. godini, u poređenju sa 2,6 odsto prethodne godine.
Ovi podaci pokazuju da region nije u recesiji, ali i da postoje značajne razlike u sposobnosti pojedinih ekonomija da privuku investicije, povećaju proizvodnju i odgovore na promene na svetskom tržištu.
Srbija: Potrošnja i izvoz pokreću privredu
Prema analizi Svetske banke, očekivani oporavak srpske privrede u 2026. godini oslanja se na više faktora.
Jedan od najvažnijih jeste rast domaće potrošnje, koji je podržan usporavanjem inflacije i povećanjem kreditne aktivnosti stanovništva.
Pozitivan doprinos privrednom rastu dolazi i od izvoza, naročito iz automobilske industrije i proizvodnje metala.
U izveštaju se ukazuje na značaj ponovnog pokretanja proizvodnje u rafineriji nafte, kao i aktivnosti fabrike automobila „Stelantis”.
To su važni industrijski kapaciteti koji, pored neposrednog uticaja na proizvodnju, pokreću i čitav niz povezanih delatnosti — od transporta i logistike do snabdevača delovima i uslugama.
Ipak, Svetska banka upozorava da se srpska ekonomija i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima.
Među njima su slabiji priliv stranih direktnih investicija u prvoj polovini godine, problemi u pojedinim velikim državnim preduzećima i neizvesnost u međunarodnom ekonomskom okruženju.
Za srednjoročni period očekuje se rast srpske privrede u rasponu od tri do četiri odsto godišnje.
To bi značilo nastavak ekonomskog napretka, ali ne i automatsko rešavanje strukturnih problema.
Bosna i Hercegovina: Potrošnja raste, industrija zaostaje
U Bosni i Hercegovini ekonomska situacija je drugačija.
Prema proceni Svetske banke, privredni rast u 2026. godini trebalo bi da iznosi 2,4 odsto.
Osnovni oslonac tog rasta jeste domaća potrošnja, dok su izvoz i industrijska proizvodnja suočeni sa ograničenjima.
U izveštaju se posebno ističu slabi rezultati industrije i neizvesnost koja utiče na poslovno okruženje.
Privreda BiH već duže vreme zavisi od domaće potražnje, doznaka iz inostranstva i aktivnosti javnog sektora.
Takav model može da održava ekonomsku stabilnost, ali ne obezbeđuje nužno dovoljno novih investicija, produktivnih radnih mesta i konkurentnih izvoznih proizvoda.
Svetska banka upozorava da je približavanje životnog standarda građana BiH proseku Evropske unije i dalje sporo.
Prema njenim podacima, značajan deo stanovništva nema dovoljne finansijske rezerve da duže vreme pokriva osnovne troškove u slučaju gubitka glavnog izvora prihoda.
To pokazuje da se ekonomska stabilnost ne može posmatrati samo kroz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda.
Važno je i koliko su građani finansijski sigurni, kakve poslove obavljaju i koliko je privreda sposobna da stvara novu vrednost.
Zašto su razlike toliko važne?
Na prvi pogled, razlika između privrednog rasta većeg od tri odsto i rasta od 2,4 odsto ne deluje dramatično.
Međutim, kada se takve razlike ponavljaju tokom više godina, njihov uticaj postaje sve značajniji.
Privreda koja raste brže ima veći potencijal za povećanje poreskih prihoda, ulaganja u infrastrukturu i otvaranje novih radnih mesta.
S druge strane, sporiji rast može da oteža povećanje životnog standarda, posebno u zemljama koje se već suočavaju sa odlaskom radne snage i slabom produktivnošću.
Ipak, sama stopa rasta nije dovoljna za zaključak o tome gde se živi bolje.
Za takvu ocenu potrebno je posmatrati i prosečne zarade, cene, produktivnost, kupovnu moć i nivo razvijenosti svake ekonomije.
Zato se iz ovih prognoza ne može izvesti jednostavan zaključak da će građani Srbije automatski osetiti veće poboljšanje životnog standarda od građana BiH.
Zapadni Balkan i dalje ima veliki neiskorišćeni potencijal
Svetska banka u oktobarskom izveštaju o Evropi i centralnoj Aziji ukazuje da bi Zapadni Balkan u 2026. godini mogao da ostvari rast od 3,1 odsto.
To je poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu, ali i dalje nedovoljno za brzo smanjivanje ekonomskog zaostatka za razvijenijim evropskim zemljama.
Među glavnim izazovima su niska produktivnost, nedovoljna konkurentnost pojedinih industrija, manjak kvalifikovane radne snage i ograničeni kapaciteti za izvoz.
Poseban problem predstavlja zavisnost od ekonomskih kretanja u Evropskoj uniji.
Ukoliko velike evropske privrede uspore proizvodnju ili smanje potražnju, posledice se brzo prenose na zemlje Balkana koje im isporučuju robu i usluge.
Svetska banka upozorava i na rizike koje donose rast cena energenata, troškova transporta i neizvesnost u globalnoj trgovini.
Istovremeno, region ima prostor za napredak kroz modernizaciju industrije, jačanje domaćih preduzeća i bolje povezivanje tržišta.
Šta Srbija može da iskoristi?
Za Srbiju je važno da očekivani privredni oporavak ne ostane ograničen na potrošnju i nekoliko velikih industrijskih sistema.
Dugoročno održiv rast zahteva širu proizvodnu osnovu, razvoj domaćih dobavljača, povećanje izvoza i veća ulaganja u tehnologiju.
Posebno je značajno jačanje domaćih preduzeća koja mogu da se uključe u međunarodne proizvodne lance, ali i da razvijaju sopstvene proizvode i tržišta.
To je jedan od načina da se poveća dodata vrednost koja ostaje u Srbiji.
Veliki infrastrukturni projekti mogu da doprinesu tom procesu, ali njihov dugoročni ekonomski efekat zavisi od toga koliko će biti povezani sa proizvodnjom, trgovinom i razvojem lokalne privrede.
Drugim rečima, izgradnja puteva i železnica sama po sebi nije dovoljna ako istovremeno ne raste broj preduzeća koja tu infrastrukturu koriste za proizvodnju i izvoz.
Šta donose naredne godine?
Prema projekcijama Svetske banke, privredni rast BiH mogao bi postepeno da se ubrza i dostigne 3,1 odsto do 2028. godine.
Za Srbiju se u srednjoročnom periodu očekuje rast u rasponu od tri do četiri odsto.
Međutim, obe prognoze zavise od brojnih faktora — od međunarodne potražnje i cena energenata do domaćih investicija i ekonomskih politika.
Zato ih treba posmatrati kao procene zasnovane na trenutno dostupnim podacima, a ne kao unapred zagarantovane rezultate.
Najnovija analiza Svetske banke pokazuje da Zapadni Balkan ima mogućnost da nastavi ekonomski oporavak, ali da se zemlje regiona ne kreću istom brzinom.
Za Srbiju je najvažnije da očekivani rast pretvori u trajno jačanje proizvodnje, izvoza i životnog standarda. Jer stvarni ekonomski uspeh ne meri se samo procentima u međunarodnim izveštajima, već i time koliko se napredak oseća u svakodnevnom životu građana.
Izvori: Svetska banka — Macro Poverty Outlook, oktobarski izveštaji za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu; Svetska banka — Europe and Central Asia Economic Update; Western Balkans Regular Economic Report.
