Компликовани прописи, гомила документације и чекање на границама коче српске извознике и поскупљују им пословање. Колико би уклањање тих препрека значило за привреду показују симулације Светске банке:… Цео текст
Компликовани прописи, гомила документације и чекање на границама коче српске извознике и поскупљују им пословање. Колико би уклањање тих препрека значило за привреду показују симулације Светске банке: преполовљавање регулаторних препрека у трговини услугама могло би да повећа ниво БДП-а Србије за 12,5 одсто и донесе око 86.000 радних места. У засебном сценарију, реформе у трговини робом могле би да повећају БДП за 10,6 одсто и број запослених за око 75.000.
Но и упркос препрекама, трговина земаља Западног Балкана са иностранством расте. Њен удео у регионалном БДП-у повећан је са 79 одсто у 2010. на 107 одсто у 2025. години, чиме је премашен и просек Европске уније од 90 одсто. Извоз услуга у истом периоду учетворостручен је, на 42,3 милијарде долара.
Ипак, већи обим трговине не значи да компаније успевају да изграде стабилне извозне односе. Сваке године између 57 и 62 одсто извозних веза између фирми, производа и тржишта чине нови послови, али само 23 до 39 одсто њих опстане дуже од годину дана. Србија је при дну региона, са свега 23 одсто, док је на Косову тај удео 39 одсто.
Светска банка указује да су високи трошкови и компликоване процедуре повезани са краћим трајањем извозних послова. Посебан проблем представљају нецаринске препреке – од различитих техничких и безбедносних стандарда, преко инспекцијских прегледа, до обавеза тестирања и сертификације производа.
Царине на трговину робом у региону у просеку износе 6,2 одсто, док их у размени са Европском унијом нема. Насупрот томе, трошкови усклађивања са нецаринским мерама одговарају додатној царини од 10,2 одсто, процењује Светска банка. У појединим категоријама робе оптерећење је још веће: код прерађеног пиринча износи 23,3 одсто, код говеђег меса 19,8, а код месних прерађевина 17 одсто. За извоз говеђег меса из Србије овај еквивалент достиже чак 36 одсто.
Мали извозници у Србији троше 40% радног времена на папирологију
Компаније из Србије, Албаније и са Косова за усклађивање са увозним прописима издвајају приближно двоструко више него њихове колеге у Европској унији. Предузећа која се баве само увозом троше у просеку 14,3 одсто вредности увоза на испуњавање ових обавеза, док је у упоредивим европским привредама тај удео 6,1 одсто. Код фирми које истовремено увозе и извозе трошак износи 12,4 одсто, наспрам 7,3 одсто у ЕУ.
Колико административне обавезе могу да оптерете пословање показује и податак да су микро и мала предузећа у Србији пријавила да на документацију за трговину троше чак 40 одсто радног времена током једне седмице.
Чекање на границама додатно поскупљује трговину
Трошкове извозника не повећавају само прописи, већ и њихова примена на граничним прелазима. Камиони на границама земаља ЦЕФТА споразума у просеку чекају 93 минута, док се за пошиљке које подлежу санитарним и ветеринарским контролама чекање продужава на 116 минута.
Сваки додатни дан чекања, према проценама Светске банке, има исти ефекат као царина од 0,6 до 2,1 одсто. Смањење чекања за три сата могло би да донесе уштеду једнаку приближно два одсто вредности робе.
Проблем није само у трајању контрола, већ и у томе што се документација и поступци често понављају, а различите институције траже додатне провере. Разлике међу земљама показују да је могуће убрзати процедуре: Северна Македонија је 2023. године, уз електронску царинску обраду, физички прегледала 5,7 одсто пошиљки, док је у Босни и Херцеговини тај удео био око 40 одсто.
Ограничења у трговини услугама још већа препрека
Препреке нису ограничене на трговину робом. Услужне делатности суочавају се са низом ограничења која отежавају прекогранично пословање. Међу њима су обавеза оснивања локалне фирме, ограничења страног власништва, као и услови који се односе на држављанство или пребивалиште пружалаца услуга.
Према проценама Светске банке, трошкови ових ограничења одговарају царини од 17,3 одсто када је реч о обавези локалног присуства, односно 29,3 одсто за прекогранично пружање услуга. Оптерећење је највеће у осигурању, где достиже 35,3 одсто, и другим финансијским услугама, са 33,1 одсто. У информационим и комуникационим делатностима износи 30 одсто.
Реформе би могле да донесу десетине хиљада радних места
Светска банка процењује да би смањење регулаторних препрека у трговини могло значајно да повећа привредни потенцијал земаља региона. У Србији би преполовљавање разлика у односу на регулаторне стандарде који олакшавају трговину услугама могло да повећа ниво БДП-а за 12,5 одсто и донесе око 86.000 додатних радних места. У случају трговине робом, процењени ефекат износи 10,6 одсто БДП-а и око 75.000 нових радних места.
Ове процене представљају могуће повећање нивоа БДП-а у средњем року, а не додатни годишњи привредни раст. Реч је о одвојеним сценаријима за трговину робом и услугама, па се њихови ефекти не сабирају.
Светска банка притом не заговара укидање прописа, већ њихово поједностављивање и боље спровођење. То подразумева уклањање дуплих процедура, дигитализацију документације, смањење поновљених инспекцијских контрола и међусобно признавање стандарда усклађених са правилима ЕУ и ЦЕФТА. Контроле би, уместо да се спроводе једнако за све пошиљке, требало више усмерити на оне код којих постоји већи ризик.
Део промена могуће је спровести и без дуготрајних преговора са другим државама – кроз преглед постојећих нецаринских мера, бољу координацију министарстава, електронске сертификате и инспекцијске контроле засноване на процени ризика. За извознике би то значило мање времена проведеног у администрацији и на границама, а више простора да се посвете производњи и проналажењу купаца.
Извор: Интеллинеwс