Све вести
Фото из чланка: Бизнис и финансијеСветска банка појашњава колико прописи и границе коче српске извознике
Шта наводе медији
Светска банка процењује да би преполовљавање регулаторних препрека у трговини услугама могло да повећа БДП Србије за 12,5 одсто и донесе око 86.000 радних места.
Ово наводи један извор
Бизнис и финансије, 4. нов, 09:00 (отвара се у новом прозору)
Компликовани прописи, гомила документације и чекање на границама коче српске извознике и поскупљују им пословање. Колико би уклањање тих препрека значило за привреду показују симулације Светске банке: преполовљавање регулаторних препрека у трговини услугама могло би да повећа ниво БДП-а Србије за 12,5 одсто и донесе око 86.000 радних места. У засебном сценарију, реформе у трговини робом могле би да повећају БДП за 10,6 одсто и број запослених за око 75.000. Но и упркос препрекама, трговина земаља Западног Балкана са иностранством расте. Њен удео у регионалном БДП-у повећан је са 79 одсто у 2010. на 107 одсто у 2025. години, чиме је премашен и просек Европске уније од 90 одсто. Извоз услуга у истом периоду учетворостручен је, на 42,3 милијарде долара. Ипак, већи обим трговине не значи да компаније успевају да изграде стабилне извозне односе. Сваке године између 57 и 62 одсто извозних веза између фирми, производа и тржишта чине нови послови, али само 23 до 39 одсто њих опстане дуже од годину дана. Србија је при дну региона, са свега 23 одсто, док је на Косову тај удео 39 одсто. Светска банка указује да су високи трошкови и компликоване процедуре повезани са краћим трајањем извозних послова. Посебан проблем представљају нецаринске препреке – од различитих техничких и безбедносних стандарда, преко инспекцијских прегледа, до обавеза тестирања и сертификације производа. Царине на трговину робом у региону у просеку износе 6,2 одсто, док их у размени са Европском унијом нема. Насупрот томе, трошкови усклађивања са нецаринским мерама одговарају додатној царини од 10,2 одсто, процењује Светска банка. У појединим категоријама робе оптерећење је још веће: код прерађеног пиринча износи 23,3 одсто, код говеђег меса 19,8, а код месних прерађевина 17 одсто. За извоз говеђег меса из Србије овај еквивалент достиже чак 36 одсто. Мали извозници у Србији троше 40% радног времена на папирологију Компаније из Србије, Албаније и са Косова за усклађивање са увозним прописима издвајају приближно двоструко више него њихове колеге у Европској унији. Предузећа која се баве само увозом троше у просеку 14,3 одсто вредности увоза на испуњавање ових обавеза, док је у упоредивим европским привредама тај удео 6,1 одсто. Код фирми које истовремено увозе и извозе трошак износи 12,4 одсто, наспрам 7,3 одсто у ЕУ. Колико административне обавезе могу да оптерете пословање показује и податак да су микро и мала предузећа у Србији пријавила да на документацију за трговину троше чак 40 одсто радног времена током једне седмице. Чекање на границама додатно поскупљује трговину Трошкове извозника не повећавају само прописи, већ и њихова примена на граничним прелазима. Камиони на границама земаља ЦЕФТА споразума у просеку чекају 93 минута, док се за пошиљке које подлежу санитарним и ветеринарским контролама чекање продужава на 116 минута. Сваки додатни дан чекања, према проценама Светске банке, има исти ефекат као царина од 0,6 до 2,1 одсто. Смањење чекања за три сата могло би да донесе уштеду једнаку приближно два одсто вредности робе. Проблем није само у трајању контрола, већ и у томе што се документација и поступци често понављају, а различите институције траже додатне провере. Разлике међу земљама показују да је могуће убрзати процедуре: Северна Македонија је 2023. године, уз електронску царинску обраду, физички прегледала 5,7 одсто пошиљки, док је у Босни и Херцеговини тај удео био око 40 одсто. Ограничења у трговини услугама још већа препрека Препреке нису ограничене на трговину робом. Услужне делатности суочавају се са низом ограничења која отежавају прекогранично пословање. Међу њима су обавеза оснивања локалне фирме, ограничења страног власништва, као и услови који се односе на држављанство или пребивалиште пружалаца услуга. Према проценама Светске банке, трошкови ових ограничења одговарају царини од 17,3 одсто када је реч о обавези локалног присуства, односно 29,3 одсто за прекогранично пружање услуга. Оптерећење је највеће у осигурању, где достиже 35,3 одсто, и другим финансијским услугама, са 33,1 одсто. У информационим и комуникационим делатностима износи 30 одсто. Реформе би могле да донесу десетине хиљада радних места Светска банка процењује да би смањење регулаторних препрека у трговини могло значајно да повећа привредни потенцијал земаља региона. У Србији би преполовљавање разлика у односу на регулаторне стандарде који олакшавају трговину услугама могло да повећа ниво БДП-а за 12,5 одсто и донесе око 86.000 додатних радних места. У случају трговине робом, процењени ефекат износи 10,6 одсто БДП-а и око 75.000 нових радних места.
У засебном сценарију, реформе у трговини робом могле би да повећају БДП Србије за 10,6 одсто и број запослених за око 75.000.
Ово наводи један извор
Компликовани прописи, гомила документације и чекање на границама коче српске извознике и поскупљују им пословање. Колико би уклањање тих препрека значило за привреду показују симулације Светске банке: преполовљавање регулаторних препрека у трговини услугама могло би да повећа ниво БДП-а Србије за 12,5 одсто и донесе око 86.000 радних места. У засебном сценарију, реформе у трговини робом могле би да повећају БДП за 10,6 одсто и број запослених за око 75.000. Но и упркос препрекама, трговина земаља Западног Балкана са иностранством расте. Њен удео у регионалном БДП-у повећан је са 79 одсто у 2010. на 107 одсто у 2025. години, чиме је премашен и просек Европске уније од 90 одсто. Извоз услуга у истом периоду учетворостручен је, на 42,3 милијарде долара. Ипак, већи обим трговине не значи да компаније успевају да изграде стабилне извозне односе. Сваке године између 57 и 62 одсто извозних веза између фирми, производа и тржишта чине нови послови, али само 23 до 39 одсто њих опстане дуже од годину дана. Србија је при дну региона, са свега 23 одсто, док је на Косову тај удео 39 одсто. Светска банка указује да су високи трошкови и компликоване процедуре повезани са краћим трајањем извозних послова. Посебан проблем представљају нецаринске препреке – од различитих техничких и безбедносних стандарда, преко инспекцијских прегледа, до обавеза тестирања и сертификације производа. Царине на трговину робом у региону у просеку износе 6,2 одсто, док их у размени са Европском унијом нема. Насупрот томе, трошкови усклађивања са нецаринским мерама одговарају додатној царини од 10,2 одсто, процењује Светска банка. У појединим категоријама робе оптерећење је још веће: код прерађеног пиринча износи 23,3 одсто, код говеђег меса 19,8, а код месних прерађевина 17 одсто. За извоз говеђег меса из Србије овај еквивалент достиже чак 36 одсто. Мали извозници у Србији троше 40% радног времена на папирологију Компаније из Србије, Албаније и са Косова за усклађивање са увозним прописима издвајају приближно двоструко више него њихове колеге у Европској унији. Предузећа која се баве само увозом троше у просеку 14,3 одсто вредности увоза на испуњавање ових обавеза, док је у упоредивим европским привредама тај удео 6,1 одсто. Код фирми које истовремено увозе и извозе трошак износи 12,4 одсто, наспрам 7,3 одсто у ЕУ. Колико административне обавезе могу да оптерете пословање показује и податак да су микро и мала предузећа у Србији пријавила да на документацију за трговину троше чак 40 одсто радног времена током једне седмице. Чекање на границама додатно поскупљује трговину Трошкове извозника не повећавају само прописи, већ и њихова примена на граничним прелазима. Камиони на границама земаља ЦЕФТА споразума у просеку чекају 93 минута, док се за пошиљке које подлежу санитарним и ветеринарским контролама чекање продужава на 116 минута. Сваки додатни дан чекања, према проценама Светске банке, има исти ефекат као царина од 0,6 до 2,1 одсто. Смањење чекања за три сата могло би да донесе уштеду једнаку приближно два одсто вредности робе. Проблем није само у трајању контрола, већ и у томе што се документација и поступци често понављају, а различите институције траже додатне провере. Разлике међу земљама показују да је могуће убрзати процедуре: Северна Македонија је 2023. године, уз електронску царинску обраду, физички прегледала 5,7 одсто пошиљки, док је у Босни и Херцеговини тај удео био око 40 одсто. Ограничења у трговини услугама још већа препрека Препреке нису ограничене на трговину робом. Услужне делатности суочавају се са низом ограничења која отежавају прекогранично пословање. Међу њима су обавеза оснивања локалне фирме, ограничења страног власништва, као и услови који се односе на држављанство или пребивалиште пружалаца услуга. Према проценама Светске банке, трошкови ових ограничења одговарају царини од 17,3 одсто када је реч о обавези локалног присуства, односно 29,3 одсто за прекогранично пружање услуга. Оптерећење је највеће у осигурању, где достиже 35,3 одсто, и другим финансијским услугама, са 33,1 одсто. У информационим и комуникационим делатностима износи 30 одсто. Реформе би могле да донесу десетине хиљада радних места Светска банка процењује да би смањење регулаторних препрека у трговини могло значајно да повећа привредни потенцијал земаља региона. У Србији би преполовљавање разлика у односу на регулаторне стандарде који олакшавају трговину услугама могло да повећа ниво БДП-а за 12,5 одсто и донесе око 86.000 додатних радних места. У случају трговине робом, процењени ефекат износи 10,6 одсто БДП-а и око 75.000 нових радних места.
Процене се односе на могуће повећање нивоа БДП-а у средњем року, а не на додатни годишњи привредни раст, и реч је о одвојеним сценаријима чији се ефекти не сабирају.
Ово наводи један извор
Ове процене представљају могуће повећање нивоа БДП-а у средњем року, а не додатни годишњи привредни раст. Реч је о одвојеним сценаријима за трговину робом и услугама, па се њихови ефекти не сабирају.
Удео трговине земаља Западног Балкана са иностранством у регионалном БДП-у повећан је са 79 одсто у 2010. на 107 одсто у 2025. години, чиме је премашен просек Европске уније од 90 одсто.
Ово наводи један извор
Но и упркос препрекама, трговина земаља Западног Балкана са иностранством расте. Њен удео у регионалном БДП-у повећан је са 79 одсто у 2010. на 107 одсто у 2025. години, чиме је премашен и просек Европске уније од 90 одсто. Извоз услуга у истом периоду учетворостручен је, на 42,3 милијарде долара.
Извоз услуга у региону Западног Балкана у периоду 2010, 2025. учетворостручен је, на 42,3 милијарде долара.
Ово наводи један извор
Но и упркос препрекама, трговина земаља Западног Балкана са иностранством расте. Њен удео у регионалном БДП-у повећан је са 79 одсто у 2010. на 107 одсто у 2025. години, чиме је премашен и просек Европске уније од 90 одсто. Извоз услуга у истом периоду учетворостручен је, на 42,3 милијарде долара.
Сваке године између 57 и 62 одсто извозних веза између фирми, производа и тржишта чине нови послови, али само 23 до 39 одсто њих опстане дуже од годину дана.
Ово наводи један извор
Ипак, већи обим трговине не значи да компаније успевају да изграде стабилне извозне односе. Сваке године између 57 и 62 одсто извозних веза између фирми, производа и тржишта чине нови послови, али само 23 до 39 одсто њих опстане дуже од годину дана. Србија је при дну региона, са свега 23 одсто, док је на Косову тај удео 39 одсто.
Србија је при дну региона по опстанку нових извозних веза, са 23 одсто, док је на Косову тај удео 39 одсто.
Ово наводи један извор
Ипак, већи обим трговине не значи да компаније успевају да изграде стабилне извозне односе. Сваке године између 57 и 62 одсто извозних веза између фирми, производа и тржишта чине нови послови, али само 23 до 39 одсто њих опстане дуже од годину дана. Србија је при дну региона, са свега 23 одсто, док је на Косову тај удео 39 одсто.
Светска банка указује да су високи трошкови и компликоване процедуре повезани са краћим трајањем извозних послова, а посебан проблем су нецаринске препреке попут различитих стандарда, инспекцијских прегледа и сертификације производа.
Ово наводи један извор
Светска банка указује да су високи трошкови и компликоване процедуре повезани са краћим трајањем извозних послова. Посебан проблем представљају нецаринске препреке – од различитих техничких и безбедносних стандарда, преко инспекцијских прегледа, до обавеза тестирања и сертификације производа.
Царине на трговину робом у региону у просеку износе 6,2 одсто, док их у размени са Европском унијом нема.
Ово наводи један извор
Царине на трговину робом у региону у просеку износе 6,2 одсто, док их у размени са Европском унијом нема. Насупрот томе, трошкови усклађивања са нецаринским мерама одговарају додатној царини од 10,2 одсто, процењује Светска банка. У појединим категоријама робе оптерећење је још веће: код прерађеног пиринча износи 23,3 одсто, код говеђег меса 19,8, а код месних прерађевина 17 одсто. За извоз говеђег меса из Србије овај еквивалент достиже чак 36 одсто.
Трошкови усклађивања са нецаринским мерама одговарају додатној царини од 10,2 одсто, а за извоз говеђег меса из Србије тај еквивалент достиже 36 одсто.
Ово наводи један извор
Царине на трговину робом у региону у просеку износе 6,2 одсто, док их у размени са Европском унијом нема. Насупрот томе, трошкови усклађивања са нецаринским мерама одговарају додатној царини од 10,2 одсто, процењује Светска банка. У појединим категоријама робе оптерећење је још веће: код прерађеног пиринча износи 23,3 одсто, код говеђег меса 19,8, а код месних прерађевина 17 одсто. За извоз говеђег меса из Србије овај еквивалент достиже чак 36 одсто.
Компаније из Србије, Албаније и са Косова за усклађивање са увозним прописима издвајају приближно двоструко више него колеге у Европској унији: фирме које се баве само увозом троше 14,3 одсто вредности увоза наспрам 6,1 одсто у упоредивим европским привредама.
Ово наводи један извор
Компаније из Србије, Албаније и са Косова за усклађивање са увозним прописима издвајају приближно двоструко више него њихове колеге у Европској унији. Предузећа која се баве само увозом троше у просеку 14,3 одсто вредности увоза на испуњавање ових обавеза, док је у упоредивим европским привредама тај удео 6,1 одсто. Код фирми које истовремено увозе и извозе трошак износи 12,4 одсто, наспрам 7,3 одсто у ЕУ.
Микро и мала предузећа у Србији пријавила су да на документацију за трговину троше 40 одсто радног времена током једне седмице.
Ово наводи један извор
Мали извозници у Србији троше 40% радног времена на папирологију Компаније из Србије, Албаније и са Косова за усклађивање са увозним прописима издвајају приближно двоструко више него њихове колеге у Европској унији. Предузећа која се баве само увозом троше у просеку 14,3 одсто вредности увоза на испуњавање ових обавеза, док је у упоредивим европским привредама тај удео 6,1 одсто. Код фирми које истовремено увозе и извозе трошак износи 12,4 одсто, наспрам 7,3 одсто у ЕУ. Колико административне обавезе могу да оптерете пословање показује и податак да су микро и мала предузећа у Србији пријавила да на документацију за трговину троше чак 40 одсто радног времена током једне седмице.
Камиони на границама земаља ЦЕФТА споразума у просеку чекају 93 минута, а за пошиљке које подлежу санитарним и ветеринарским контролама чекање се продужава на 116 минута.
Ово наводи један извор
Трошкове извозника не повећавају само прописи, већ и њихова примена на граничним прелазима. Камиони на границама земаља ЦЕФТА споразума у просеку чекају 93 минута, док се за пошиљке које подлежу санитарним и ветеринарским контролама чекање продужава на 116 минута.
Према проценама Светске банке, сваки додатни дан чекања има исти ефекат као царина од 0,6 до 2,1 одсто, а смањење чекања за три сата донело би уштеду једнаку приближно два одсто вредности робе.
Ово наводи један извор
Сваки додатни дан чекања, према проценама Светске банке, има исти ефекат као царина од 0,6 до 2,1 одсто. Смањење чекања за три сата могло би да донесе уштеду једнаку приближно два одсто вредности робе.
Северна Македонија је 2023. године, уз електронску царинску обраду, физички прегледала 5,7 одсто пошиљки, док је у Босни и Херцеговини тај удео био око 40 одсто.
Ово наводи један извор
Проблем није само у трајању контрола, већ и у томе што се документација и поступци често понављају, а различите институције траже додатне провере. Разлике међу земљама показују да је могуће убрзати процедуре: Северна Македонија је 2023. године, уз електронску царинску обраду, физички прегледала 5,7 одсто пошиљки, док је у Босни и Херцеговини тај удео био око 40 одсто.
Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.
Разликује се
У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.
